ovaj tekst od Eko patriota mi se veoma svideo…
Србија је окупирана.
Ма колико скривана и скривена, та окупација је видљива на сваком кораку и у сваком тренутку.
Наши окупатори, као што већ дуже времена тврдим, су групација којој је бескрајно лично богаћење алфа и омега мишљења и понашања.
Дао сам им име плутопатократи због огромне количине богатства које поседују и безобзирно увећавају и због њихове суштинске неурачунљивости, која би човечанство, уколико се тој групацији на време не стане на пут, могла да кошта и дословног нестанка.
Препознавање окупације многима још увек не полази за руком, па им се чини како је у сврху решавања „наших проблема“ и потребно и довољно предузимати класичне кораке у борби за власт, односно скупштинске мандате.
Још је превише наивних, а та наивност полако прераста и у својеврсни „злочин“, који уображавају да су у Србији на власти домаћи политичари, који су заправо окупаторски службеници.
Још је превише оних који се замајавају око изношења разноразних политичких, економских и других идеја и програма у неоснованој нади да ће им то у некој будућој изборној утакмици дати прилику да буду на власти и реализују то што мисле и хоће.
Од тога нема ништа.
То је, по мени, само расипање енергије. Потпуно улудо.
У условима окупације, чији најгори део је и алиментарна или прехрамбена окупација, односно продор ГМО – производа, најпре нелегално, али жестоко, а сада се спрема и легализација – енергију би требало усмеравати искључиво на две ствари или задатка:
- Налазити начине за преживљавање унутар окупације, а то, пре свега, значи формирање што ширег и већег ланца сигурне исхране
- Налазити начине за ослобођење од окупације
Све остало је траћење времена и енергије и прављење рачуна без крчмара.
Док траје окупација нема ни промене, ни обнове, нити ма каквог глобалног бољитка.
Постоје само две борбе.
Борба за опстанак.
И борба за ослобођење.
Она прва ми је јасна, па и сам учествујем у њој.
Ову другу, искрено, не видим ни на далеком хоризонту.
Али, верујем да ће и до ње доћи.
Надам се за мог живота.