Nedodjija

blog o alternativama…


Оставите коментар

Kosovo kao pocetak drobljenja drzava i regionalizacije Evropske unije…

Evropa je nastala raspadom velike Srbije

Dr Jovan Deretić o krivotvorenju srpske istorije po ukusu njenih neprijatelja

Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji “Novosti”, maja 2008.
u razgovoru aktivno učestvovao moj urednik Milomir Marić

Falsifikovanje srpske istorije organizovao je Vatikan dopisivanjem dela Konstantina Porfirogenita u 17. veku, ali je istinitu knjigu “Kraljevstvo Slovena” Marva Orbina, koju je bez prvih 244 strana izdala Srpska književna zadruga, cenzurisao Dobrica Ćosić

* Našoj javnosti ste poznati po tvrdnji da je na Berlinskom kongresu dogovoreno da se izmisle Južni Sloveni samo da bi se falsifikovala antička i srednjovekovna srpska istorija i rasparčao Balkan. Da li mislite da je nedavno proglašenje nezavisnog Kosova, nastavak te ideje i pokušaj da se Srbi vrate u granice određene zaključcima sa Berlinskog kongresa 1878. godine?
*Kosovo je samo početak drobljenja država preko regionalizacije Evropske Unije koju je isplanirala Nemačka
*U izveštajima CIA pisalo je da je naoružavanje Tuđmanovih ustaša finansirano iz Srbije preko Dafiment banke
*Milošević je Ruckoju i Hazbulatovu poslao 22 miliona maraka za rušenje Jeljcina i vraćanje komunista na vlast
*U CIA postoje dokumenta da je Tito bio poljski Jevrejin, rođen u Americi, u Bruklinu, i da mu je pravo ime Valter Vajs
U milenijumima dugoj srpskoj istoriji nikada nije postojalo robovlasničko društvo
*Rusi su Srbi koji su otišli s Balkana
*Sveti Petar je prvo organizovao crkvu u Srbiji pa onda u Rimu
*Prva otadžbina Srba u spisima je Sveto sedmorečje, deo između reka Dunav, Drava, Sava, Drina, Morava, Tamiš i Tisa, a centar je bio Beograd, prostor gde su sada Vinča i Banjica
*Paralela između vinčanskog i etrurskog pisma pokazala je da su to ista pisma
*Srbi su imali Arhiepiskopiju od 49. godine
– Tako je. Iza toga stoji Vatikan koji je inače bio inicijator falsifikovanja antičke istorije Srba, i ambicije Nemačke. Pre nekoliko dana došli su kod nas neki Česi, doneli silnu literaturu i kukaju – kažu Nemačka preko Evropske unije hoće da realizuje ciljeve koje ratovima nije mogla. Preko novog Ustava Evrope misle da će uzeti Česima Sudete, nama Kosovo i Vojvodinu. Sve se glasnije bune i druge države, jer znaju da već decenijama postoji plan rasparčavanja i Francuske, Španije, Italije… Svih sem Nemačke. Kosovo je, dakle, samo početak drobljenja država preko te regionalizacije Evropske Unije.
* Da li ste vi očekivali da će Srbija proći ovako loše kao u ovim poslednjim ratovima?
– U početku nisam. Ali, kada sam dobio uvid u dokumenta američke obaveštajne službe, CIA, naslutio sam šta će se desiti. Glavni krivac za ovakvu sudbinu Srbije je Slobodan Milošević. On je izdao Srbiju, boreći se da zadrži svoju fotelju.

 

* Kako ste uspeli da dođete do dokumenata CIA?
– Bio sam predsednik Kraljevske vlade u egzilu, u Americi, četiri godine, od 1992. do 1996. To je bila vlada prestolonaslednika princa Aleksandra, koju je formirao Stejt Department Sjedinjenih Američkih Država (SAD), iako je on boravio u Londonu. Počasni ambasador bio je Hili, američki general u penziji, koji mi je kao presedniku vlade redovno prosleđivao informacije šta se dešava u Srbiji. Tako sam imao uvid u neke izveštaje američke obaveštajne službe, koja je na terenu bivše SFR Jugoslavije, zahvaćene ratom, radila perfektno.
* Šta je to u izveštajima CIA na osnovu čega Miloševića proglašavate glavnim krivcem?
– Pre svega, podatak da je naoružavanje Tuđmanovih ustaša finansirano iz Srbije, preko Dafiment banke. To nije bilo moguće bez odobrenja Miloševića. Zna se da je Dafina radila po nalogu guvernera Narodne banke SR Jugoslavije i da je i u Hrvatskoj imala svoje ekspoziture.
– Sem toga CIA je prikupila podatke da su Sarajevo Srbi mogli da uzmu kad god su hteli. Jedan američki oficir mi je rekao: “Kaži tim svojim Srbima da ili uzmu ovo sve, ili da odu. Ovu tragediju svet više ne može da gleda”. Pokazao mi je tačno nebranjen teren, gde je Milošević mogao da preuzme grad, ali nije želeo. Slično je bilo i sa Bihaćem, koji su Srbi u potpunosti zauzeli. Na jednom američkom snimku vidi se kako su Muslimani, niz celu glavnu ulicu, razapeli bele čaršave u znak predaje. Tada su mi dali da čujem i prisluškivan razgovor između Ratka Mladića koji je bio u Bihaću i Radovana Karadžića na Palama. Svađa, psovanje, pljuvanje… i Karadžić, na kraju, naređuje da se Srbi povuku iz Bihaća. Znate zašto? Jer su Karadžić i Krajišnici snabdevali Dudakovićeve mudžahedane municijom i gorivom, i naplaćivali im to basnoslovno.   …..

 

* Šta ste zaključili?
– Ubrzo sam shvatio da postoje dve istorije – jedna koju zastupaju oni koji su na vlasti i druga koju znaju ljudi i prenose je pokolenjima. Počeo sam da sumnjam u istoriju zapisanu u školskim udžbenicima. U srednjoj školi sam pitao profesora gde su nestala sva ta plemena, Iliri, Tračani Dačani. Oni su imali gradove, ustrojstvo društva, vojsku, pismo…Da li su ti starosedeoci jednog dana ustali i odselili se ustupivši teritoriju došljacima, Slovenima. Kako je bilo moguće da nije ostao bar neki zapis o borbama između njih. Profesor nije mogao da mi odgovori. Tada sam rešio da se bavim iastorijom. Ali kad sam uzeo skripte sa katedre za istoriju na Beogradskom univerzitetu, shvatio sam da ni tu neću naći istinu. Po nju sam, ispostavilo se, morao u Francusku. Prvo sam završio njihov tehnički fakultet da brzo nađem posao, i potom sam radio popodne da bi prepodne studirao istoriju i pohađao kurseva za latinski i starogrčki. Želeo sam da u tamošnjim, dobro opremljenim bibliotekama i arhivama, istražim spise iz antičkog perioda, koji u ti vreme nisu bili prevedeni ninajedan jezik. Da pronađem tu rupu koju sam još kao srednjoškolac pronašao u srpskoj istoriji. Postavio sam sebi za cilj da oborim laži o mom narodu i da saznam ko ih je, i zbog čega, plasirao kao činjenice.
* Sličnim traganjem u isto vreme bavila se i dr Olga Luković-Pjanović. Poznavali ste je?
– Upoznali smo se i pomalo zajedno istraživali, sve dok me pariska policija, na zahtev jugoslovenske ambasade, nije proterala u Lion. Olga je došla iz Zagreba. Bila je udata za nekog ustašu Klajića, profesora lingvistike u vreme Ante Pavelića. Posle Drugog svetskog rata, da bi maskirao svoje opredeljenja, oženio se Srpkinjom, a, kad je opasnost prošla, razveo se od nje. Olga je završila klasičnu filologiju, a onda je uspela da dobije stipendiju za doktorat u Parizu. Na mene je naletela u Nacionalnoj biblioteci, gde je inače mogao da istražuje samo onaj ko je imao potvrdu iz neke institucije, s fakulteta. Olga je morala da polaže prvo određeni “DA” doktorat da bi kao stranac stekla pravo da doktorira. Uvideo sam da je bila pod uticajem Klajića, sanskritiste, koji je Srbiju vezivao za Indiju. Pokušao sam da je razuverim i ukažem joj na istinu. Ona je prvo bila ljuta ali me je na kraju poslušala i umesto o Sofoklu, pripremila je tezu o Diki, grčkom božanstvu pravde čije i samo ime dokazuju da su antički Grci bili Srbi. Olga se setila kako joj je deka tepao “Diko moja” i krenula u dalje istraživanje. Tako je na Sorbonu, kroz doktorat potvrdila tezu da je Dika srpska reč. Kako mi je pričala, dok su joj davali diplomu naglasili su da se sa njom ne slažu. Ona se kasnije obratila medijima i preko štampe osula paljbu na francuske intelektualce zbog netolerancije prema novim istorijskim zaključcima. Kasnije se zaposlila u nekoj biblioteci ali je pisala knjige. Jednu je naslovila citatom Laonika Halkokondila, vitantijskog istoričara iz 14. veka… Ali nije ga stavila pod navodnike pa je kritikovana kao da je to njena misao.
* Nju su, kao i vas, mnogi srpski akademici dočekivali na “nož”. Šegače se da je moto vaših dela: “Srbi, pa amebe”
– Olga je, na žalost, umrla usamljena u staračkom domu na Bežanijskoj kosi mada su retki naučnici među Srbima koji su joj bili ravni. Ali istoričara s naših prostora odavno imaju naviku da daju svoj sud i pre nego što saslušaju tuđe mišljenje.
* Vama, pre svega, zameraju tvrdnju da je istorija Srba falsifikovana, a praistorija izbrisana. Ko je i zašto prikrivao i prepravljao činjenice?
– Srpsku praistoriju su izbrisali u 17. veku pomoću dopisivanja spisa cara Konstantina Porfirogenita iz desetog veka. Istina je da postoji jedan njegov spis “O ceremonijama i o temama”, ali ne, kako se već 300 godina tvrdi i spis “O narodima”. Porfirogenit je bio vladar i nije se bavio istorijom. U tom kontekstu ga ne pominje nijedan vizantijski pisac. Ali od 17. veka ustaljena je praksa, u režiji Vatikana, da se mnogi antički spisi cenzurišu ili im se knjige prepravljaju.
* Šta je bio povod dopisivanja spisa cara Porfirogenita?
– Rad Marvo Orbina, vrlo učenog i poštenog katoličkog sveštenika. On je napisao delo “Kraljevstvo Slovena” koje je štampano 1601. godine u Pezaru. Prilikom pisanja ovog dela citirao je veliki broj pouzdanih antičkih istorijskih izvora, tako da je delo od prvorazredne naučne vrednosti. Hrvatski sveštenici su ga, na žalost, osuli kritikama i tužili Vatikanu, jer je mnogo značaja dao Srbima, a Hrvate je jedva pomenuo. Zbog toga ga je Vatikan izopštio iz katoličkog reda, a njegovu knjigu su zabranili. E, kao utuk na to delo, deset godina kasnije, 1611. u Lionu, u Francuskoj, pojavljuje se spis poturen pod ime cara Porfirogenita, koji su u stvari pisali hrvatski sveštenici. Oni su napravili bućkuriš od istorije, pomešali imena i datume, i plasirali prvi spis u kojem se pominju neki Sloveni, sa naznakom da su oni pleme koje je u sedmom veku došlo na Balkan.
– Taj su spis promovisali kao novootkriven, tvrdeći da ga je Car navodno napisao da bi svom sinu Romanu dao uputstvo kako da vlada carevinom. Ali o tim uputstvima nema gotovo ničega, osim nekih beznačajnih opisa ceremonija. Glavninu dela čini poseban odeljak “O narodima”, sa falsifikovanim podacima.
* Kada su istoričari počeli da se oslanjaju na taj spis kao da je autentičan?
– Važnost tom delu prvi je pridao Joanes Lukius iz Trogira, Dalmatinac, katolik, u drugoj polovini 17. veka. U vreme takozvanog ilirskog pokreta ovom delu je data snažna podrška od strane hrvatske, i šire katoličke inteligencije. Konstantinovo delo je prikazivano kao neko novo otkriće i glavni a zatim i jedini istorijski izvor za najraniju istoriju Srba i Hrvata.
* Da li je u našoj ranoj srednjovekovnoj literaturi bilo pomena Slovena?
– Nigde. Kroz ceo Srednji vek, ni u Evropi, nigde se ne pominju Sloveni. Pećki rodoslov, koji su pisali Patrijarh Maksum, Arsenije Treći i Arsenije Četvrti, najpismeniji ljudi tog vremena, zovu Ruse Sarmati, odnosno Srbi. A Tračani, o kojima govore Herodot i Đorđe (Georgije) Gemista, u stvari su Rašani, opet znači Srbi. Herodot o Tračanima kaže da su najbrojniji narod na svetu, odmah posle Indusa, a Gemista, najučeniji vizantinac s početka 15. veka, na pogrebu vizantijske carice Jelene, poreklom srpkinja, iz porodice Dragaš, rekao je: “Naša carica je po narodnosti Tračanka”. Potom opisuje da Tračana ima od Dunava do Jadrana i da su još brojniji oni od Dunava do Severnog mora.
*Cara Dušana pominju kao cara Srba i Romeja? Da li ste našli nešto od originalnih dokumenata o Srbiji srednjeg veka.
– U francuskim spisima pominje se ženidba Uroša sa Jelenom Anžujskom. Difren Dikanž u delu “Istorija bizantina”, iz 18. veka, obuhvata vreme od pre Hrista do dolaska Turaka. On za Nemanju kaže da je bio 142. vladar, nabrajujući imena i vreme vladavine svakog od njih, a u srpskim udžbenicima istorije kažu da je Nemanja prvi. Na žalost, tek se nekolicina naših istoričara oslanja na Dikanža iako je on bio vodeći intelektualac u Evropi tog vremena i izvrstan vizantista. I Riko d Samari iz 18. veka, napisao je kratko delo “Južni Sloveni” sa mnogim podacima o Srbima. U njemu se za vladara Ilirije, pre rimske imperije, kaže da je bio kralj Srba. Francuski istoričari bavili su se i našim kraljem Milutinom koji je bio veliki graditelj crkava i bolnica i van Srbije – u Italiji, Palestini, Carigradu. Dušanovo carstvo je kod njih predstavljeno sa zapadnom granicom na reci Krki i Dunavu, a naši istoričari to prenose na Drinu. Čak i Mačvu isključuju. Na sreću, sačuvane su tri karte, (francuska i nemačka iz 15. veka i holandska iz 14. veka) gde se vide granice. Niko nije obratio ni pažnju na činjenicu da su, Fridrih Barbarosa i Stefan Nemanja, kada su se susreli kod Niša, razgovarali bez tumača. Može se dakle verovati da su govorili istim jezikom, srpskim. Jer u to vreme, taj tudes, kako su ga oni nazivali, bio je srpski jezik. I Nemci su govorili njime. Veruje se da do 10. veka uopšte nije bilo nemačkog jezika.
* Da li su i Franci bili povezani sa Srbima?
– Franci su skupina raznorodnih plemena i mi ih u Srednjem veku nalazimo pod imenom Fruži. Odatle i Fruška Gora, a ne Franska Gora. I njihovi stari pisci kažu da su Fružani poreklom Trojanci. U jugozapadnoj Francuskoj postojala je teritorija koja se nazivala Srbija čiji je glavni grad bio Rusion, Ruskino. Taj se predeo i danas zove Ruskion. I Burgundi su Srbi, njihov episkop je po originalnom dokumentu titulisao sebe episkom Srpski. Ali sve je to do danas, raznim manipulacijama, zaboravljeno.
* Srbi su, dakle, sami prihvatili kao svoju, istoriju koju su im skrojili okupatori?
– To je urađeno posle Berlinskog kongresa. Tada su tražili od Srbije da priču povuku do Drine i Dunava. Mislim čak da je to bilo određeno nekim tajnim aneksom. Jovan Ristić koji je zastupao srpsku vladu na Berlinskom kongresu, sjajno se držao. Kad se vratio u Beograd, rekao je: “Ja imam obavezu da ispunim samo ono što piše u zvaničnom dokumetu, a ne i u tajnom aneksu”. Ali ubrzo su ga oborili s vlasti, a vladom je “zavladao” Stojan Novaković, da ispuni sve naloge Kongresa. Danas se o tom Novakoviću, piše kao o sjajnom istoričaru, zagovorniku kritičke srpske istorije protiv romantičarske istorije Srba. Novaković je demantovao i delo istoričara Đorđa Brankovića. Njegova “Hronika” iz 17. veka nikada nije štampana, a originalni spis se nalazi u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.
* Đorđa Brankovića danas predstavljaju samo kao lažnog princa?
– On ne može biti lažan kad je potomak Vuka i Đurđa Brankovića. Đorđe je radio na oslobođenju Srbije. I to što ga je istoričar Ilarion Ruvarac predstavljao kao prevaranta, može se demantovati pitanjem: zašto je on interniran i ubijen? Zašto se danas ne odštampa njegova knjiga? Protiv toga se još uvek bore Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), Beogradski univerzitet, pa čak i Srpska pravoslavna crkva.
* Zašto se Srpska pravoslavna crkva nije borila protiv toga?
– Njihov najbolji argument očigledno leži u činjenici da srpski Patrijarh i danas drži moleban Svetom Simeonu, Stefanu Nemanji kao prvom srpskom vladaru. Taj dokument, dakle, smeta Crkvi jer ruši teoriju da je Stefan stvorio srpsku državu.
* Ko je izmislio da je Stefan prvi državotvorac?
– Istoričari nove, Titove Jugoslavije. U početku, pedesetih godina, još uvek su govorili o dukljanskim vladarima caru Mihajlu i Bodinu, o Svetom Jovanu Vladimiru, a onda su od sedamdsetih godina, za prvog proglasili Nemanju. Mic po mic.
* Možda Crkva slavi Nemanju, jer je on bio katolik koji je prešao u pravoslavlje? Da li je to po vama tačno?
– Istorijska je činjenica da se Nemanja prekrstio. Familija mu je bila katolička. U to vreme podela na katolike i pravoslavce išla je posred srpske zemlje. Nemanjići su vodili rat protiv Radoslava, koji je bio pravoslavac.
* Koliko bi knjiga “Hronika” danas promenila srpsku istoriju?
– Promenila bi u istoj onoj meri kao i knjiga Marvo Orbina. Njegovu knjigu izdala je Srpska književna zadruga, ali od 244. strane pa nadalje. Ceo prvi deo, gde je starija istorija srpskih plemena, njihovih ratova i vladara, preskočena je, jer ruši tu falsifikovanu istoriju. Na čelu te izdavačke komisije, koja je cenzurisala Orbinovo delo, bio je Dobrica Ćosić. Zato sam im ja i rekao: “Vi ste ljudi pola knjige”.
* Kada su se izgubili ti stari rodoslovi srpskih vladara?
– U vreme kad je u Bosnu stigao Mehmet osvajač. Pošto je osvojio teritoriju, tražio je da mu svi srpski plemići donesu njihove rodoslove, zapalio ih je, i izdao hatišerif da svi moraju da menjaju prezimena. Moji preci pošto više nisu smeli da se zovu Deretići, postali su Vlastelinovići. Ali nekoliko porodica, jedni koji su pobegli ispod Lovćena u neku pustoš i drugi koji su pobegli u uskoke, ipak su održali prezime Deretića. Čim su proterali tursku vlast većina je vratila svoje prezime.    …..

 

ostatak intervjua ovde

deo natpisa juzna obelisk


13 коментара

Ovaj tekst je posvećen svim onim neljudima koji su doprineli da se ukine besplatna vantelesna oplodnja….

nadjoh kod Zelene:

Odavno me jedan tekst nije pomerio kao ovaj. Pisala je Trla Baba Lan za Tv Best. I zato želim da bude i na mom blogu, da ga pročitate i vi i ja ponovo ponekad.
sljiva(3)

Neplodna – sterilna, jalova, nesposobna za rađanje, bezdetna, zakržljala, u narodu poznata kao šuplja tikva. Jalov brak – brak bez dece, neplodan brak, neostvaren brak, nekrunisan detetom…. (dopuniti po slobodnom izboru i ličnom nahođenju, budite kreativni).

OKUPIMO SE POD ŠLJIVOM

„Al’ je ovo neka svadba čudna, prva mlada koja nije trudna.“ Tom su me pesmom počastili Cigani i ne znajući urekli me. Uroku se pridružila matičarka, baba neprijatnog izgleda, stava i glasa koja je konstatovala da sam joj prva ili druga mlada ove godine koja se ne udaje sa stomakom do zuba. Što bi rekao naš narod, udala sam se „na prazan stomak“. Avgust mesec, da ne zaboravim. Mesec broj osam. Rimujem.

Ne kaže naš narod uzalud da je to „blagosloveno stanje.“ Doduše, znam mnoge trudnice koje se s tim nikako ne bi složile, ali meni se taj izraz tada činio sasvim odgovarajućim. „Šta ti znaš, ti nisi ljuljala, ti nisi ustajala noću, dojila, ti nisi devet meseci provela povraćajući, ti nisi…“. Da, ja nisam. Ja sam JALOVA. Moja utroba je prazna i alergična na decu. Nizašta nisam. Bravo za vas, majke koje je rodjenje deteta toliko oplemenilo kao ljudska bića da ste, eto, odlučile da me počastite svim tim epitetima. Bravo za vas kojima se oplodjena jajna ćelija raspojasala od sreće što je u vašoj neprocenjivoj utrobi, te je iz nje izraslo čudesno malo stvorenje.

I tako sam ja išla na rodjendane vaših malih stvorenja, blistajući od sreće kad mi se neko od njih nasmeši ili obrati. Oplakala svaki osmi mart jer sam želela poklone koje ste vi dobijali i bacali u smeće istog dana. Saginjala glavu kad su se raspitivali koliko dece imam. „Znate, mi to zbog paketića.“ Hvala, ni ove godine me nema na spisku, ali hvala što ste ipak pitali. Deda Mraze, ne skreći sa staze. Samo piči.

Ja sam ona kojoj ste dovikivali preko ulice: “Što ne šetaš dete nego to pašče?!“ Ja sam kereća mama.

Tu sam da čuvam vaše bebe kad nema ko. Da trčim u apoteke po pelene koje ste, eto, zaboravili. Da podučavam vašu decu padežima, kad već pelene ne umem da menjam. Ja sam tu da im objašnjavam šta rade pčele i cvetići. Svačija tetka, ničija mama. I tako deset godina.

Nema tužnijih mesta od bolničkih soba u kojima pokušavate da saznate šta s vama nije u redu. Gde žene kao ja podnose bol, poniženja, sve to dobrovoljno. Ipak, najveća bol je bol neizvesnosti. Mnoge od nas se nikada ne ostvare kao majke. Mnoge zbog toga upropaste svoj život, brak, prijateljstva. Gojimo se od hormonskih injekcija koje često dajemo same sebi. Seku nas, tranžiraju, prave eksperimente. Trpimo, ćutimo, stidimo se. Dobijamo rak. Odbacuju nas oni na koje smo mislile da možemo uvek računati. Dobijamo ogromne račune za to, račune koje otplaćujemo godinama, kredite koje otplaćujemo zauvek. Sanjamo male devojčice s plavim očima koje nam se obraćaju s „mama“. Iz bolnica izlazimo na sporedna vrata, ako možemo, da se ne sudarimo s majkama i bebama po koje je neko došao i doneo im korpe s cvećem. Da suzama ne kvarimo osmehe. Nemate vi pojma.

Onda nas se država seti, jer statistike kažu da je svaki šesti par u Srbiji neplodan. Kažu da je procenat muškog steriliteta 35-40%, procenat ženskog otprilike isti, sve ostalo je sterilitet NEPOZNATOG POREKLA. Marfijev zakon, ja spadam u to sranje nepoznatog porekla. Kako god bilo, u Srbiji je za sterilitet uvek kriva žena. Šta ima muško da se kontroliše, pregleda?! Diže mi se, to je znak da nisam sterilan. Svi iz moje familije imaju decu = nisam sterilan. Ti si sterilna = nisam sterilan.

Dakle, u Srbiji je za belu kugu kriva žena. Sterilna žena. Jalovica. Bezdetnica. Greška prirode.

To što nauka tvrdi da su krivi stres, hormonske promene, bolesti, zračenja, što su razlozi neistraženi do kraja, sve to nije bitno. Najverovatnije je da ste vi zla bezosećajna kučka koja se zamerila Bogu tako što je gajila nokte umesto decu, nije se dovoljno molila, pila je nes kafe s mlekom kad je post i nije bila dovoljno pokorna muškarcu. Biće da je to stvar promiskuiteta, jer vas verovatno nije kresnuo samo onaj ko je žurio na autobus. Da ste vi lepo rodile s dvadeset, a ne gubile vreme na školovanje, posao i ostale gluposti, vama bi već odavno zakmečalo. Crkva daje blagoslov muškarcu koji otera bezdetnicu da bi se oženio NORMALNOM , zdravoradjajućom ženom. Treba li da nastavim?

Nisam rasplodna krava. Udala sam se iz ljubavi. Lečila se 10 godina, iz ljubavi. Nisam uspela. Na kraju sam usvojila devojčicu koja je sunce moga neba i zove se Ana. Usvojila je, a ona je usvojila mene. Sad sam Anina mama. Srbijo, crkni.

Ovaj tekst je posvećen svim onim neljudima koji su doprineli da se ukine besplatna vantelesna oplodnja, koja ionako nije bila besplatna, sem na papiru. Ipak, svakako je bila jeftinija od lečenja u privatnim klinikama, gde će vas to neobično zadovoljstvo koštati par hiljada eura, za svaki pokušaj, bio uspešan ili ne. Prosek uspešnosti u svetu je 25%. U našim klinikama se mahalo uspesima besplatnih vantelesnih oplodnji ispred nosa nas koji znamo pravu istinu, nabudženim, ogromnim ciframa. Laži. Spinovanja. Izborne kampanje. Sve preko ledja nas i naše dece, stvarne ili zamišljene. U zemlji koja se sve više suočava s belom kugom i koja je po stopi nataliteta poslednja u Evropi, procenat onih koji pate od steriliteta se povećava iz dana u dan. Sada možemo samo da sednemo pod onu šljivu i čekamo da nestanemo kao nacija, kad već nismo zablistali kao LJUDI. Evo vam moj glas, svima, u vidu srednjeg prsta visoko podignutog u vazduh. Evo vam ga NA.

I dok se deca bacaju po kontejnerima i ostavljaju u kesama okačenim na drvo, Srbija ima problem s natalitetom, ali ne i s abortusima. To se uredno naplaćuje, ne čeka se dugo i ne pravi se velik problem oko toga. Broj neželjenih trudnoća je u porastu. Ne staje se u kraj tome ni edukacijom. Stidljivo je provirilo seksualno obrazovanje na tren, ali su Srbi brže-bolje prekrili oči svojoj deci i usprotivili se tolikoj prostoti i blasfemiji. Držimo se veronauke. Problem nastaje onda kad želite decu. Ako niste opljačkali banku, osnovali stranku ili nemate neku bogatu babu iz Amerike koja vas se setila na samrti i ostavila vam ogromno nasledstvo, velika je verovatnoća da ćete ostati nerotkinje. Jalovice.

To može biti velik problem. Ali, nije na nama da bistrimo politiku i guramo nos gde mu mesto nije.

Ručak se neće sam skuvati.


6 коментара

razmislite o povratku na selo… jer, kriza dolazi….

Повратак на село – излазак из кризе

 

Здрава Србија, 13.02.2014.
Саша Бугарчић

 

 

Стање у нашим селима је катастрофално, од 4.600 села

– у 200 нема никога,

-у 200 нема млађих од 25 година,

-у наредних 10 година још 700 села ће остати празно,

-на селима је 50.000 напуштених кућа,

-на 145.000 кућа у селима пише да су привремено ненастањене (какав глуп назив за празну кућу),

-не обрађује се 600.000 хектара њива,

-од 1950. до 2000. из села је отишло у град осам милиона људи. Тај прелазак у развијеном свету је трајао 150 година. Дакле, наставља се програмирано уништавање наших села и не треба очекивати ни од овог режима да ће направити неки стратешки заокрет према селу.

Шта онда да радимо? Треба да срушимо и овај однарођени режим и да доведемо способне стручњаке који ће направити нову економску политику према селу. Док се то не деси, предлажем вам да сами усмерите своју животну стратегију према селу. Ово пишем за оне који размишљају својом главом и који знају шта им саветујем.

Село је одбрана од кризе. Када дође до слома светских финансија и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбеди у сопственој производњи храну. Учите како се оре, копа, дрља, сади и одгајају животиње. Ја сам тај животни колеџ завршио давно у Стрмици и знам да радим све сеоске послове, пошто су ме моји ђедови припремали за време када ће Ђаво однети шалу и када ће свако морати да научи да производи храну за себе.

Расправа Чернишевског да ли да се определимо за Шекспира или масну кобасицу, вођена негде средином XIX века, пада у воду пред громогласном грмљавином гладних црева, тако да је најважније да грађани буду спремни за други талас кризе и да знају да их уточиште чека на селу.

Поред овог материјалног момента, село је добро за нервозног и фрустрираног становника града и због тога што га оно ослобађа напетости, стреса, бенседина и ствара психолошку равнотежу неопходну за темељно ментално оздрављење личности. Човек који се врати на село и почиње да производи за себе, нема надређеног шефа, не мора да путује на посао, не мора да се гужва по градском превозу, добија смиреност коју му градски живот никада не може донети. Он може да планира своје време самостално, одређује колико ће радити и колико му је довољно хране за производњу, па тако постаје независан од тоталитарног режима и није подложан манипулацији политичког олоша.

Како долази из града и како му се смучио градски живот управо због тих политичких манипулација, њему је сасвим довољно да искључи све медије који му данас трују свакодневно живот и да се посвети и преда природи.

Рецепт да се победи криза је – повратак у села. Уколико имате неку цркавицу коју сте скупили и држите по паразитским банкама, вадите то што пре, пре цунамија који стиже, да вам се не би поново десило да ваша девизна уштеђевина постане нова стара девизна штедња.

Да ли сте ме разумели? Ако јесте, лепо. Ако нисте, не могу да вам помогнем.

zdrava srbija

Бранко Драгаш

 


Оставите коментар

Branko Dragas: energija promene….

ЕНЕРГИЈА ПРОМЕНЕ

 

 

Немамо времена за губљење.

Политички олош је потпуно уништио Србију. И економски и духовно.

 

Економски можемо врло брзо да кренемо у обнову државе, ако променимо економски концепт и доведемо искусне људе са тржишта да управљају нашом привредом. Али духовни преображај ће дуго да траје.

Читава једна генерације мора да се жртвује да би се спасили држава и нација. Велики улог је у игри.

Наши преци траже да нешто урадимо. Њихово жртвовање је имало узвишени смисао. То мора данас да уради наша генерација.

Није важно колико година имате, сви припадамо генерацији која је жртва транзиције. Сви сте одговорни пред нашим прецима.

 

Све што сада почињемо да радимо уинтересу је генерација које долазе и свих наших потомака, којима моримо да створимо услове да буду слободни у својој држави.

То је суштина наше борбе.

То је суштина нашег политичког ангажмана.

Понављаћу то сваки пут, када ме питају зашто се бавим политиком, док већини не буде јасно шта морамо да урадимо.

Није битно ко ће то да уради. Имена нису важна. Важно је да зауставимо даље уништавање Србије и да створимо услове за њен преображај.

 

Не бавим се политиком, него политички промишљам.

То је суштинска разлика.

Бавим се политиком да се она не би бавила са мном.

Када вас политика пошаље на ратиште, да браните домовину коју погрешно воде политички дилетанти и шарлатани, када вам уништи бизнис, само због тога што другачије мислите, када на вас пошаљу плаћене убице, када већини грађана униште животе, када вас сведу на очајника и бедника, сиромаха и лумпенпролетера, када не можете да се лечите, не можете да се школујете, немате где да се запослите, када свако јутро устајете са мучнином у стомаку, када не знате како да прехраните породицу, онда нема оправдавања да не желите да се бавите политиком, јер ви се већ бавите политиком.

Ако ништа не предузимате, то је ваш политички став.

Ако не излазите на изборе, ви показујете ваш избор. Политика је свуда око нас, јер ми живимо у друштвеној заједници и не можемо да будемо аполитични. Зато су древни Грци сматрали да се политиком не баве само идиоти.

 

Ако сам појаснио задатак наше генерације и ако је јасно да до преображаја у друштву може да дође једино ако се губитници транзиције удруже и политички делују, онда износим нека своја запажања, на основу богатог искуства из праксе , која треба да применимо да бисмо били ефикасни у историјском задатку који стоји пред нама.

Ово, дакле, схватите као упутство за ефикасно деловање у политици. Неке савете можете да примените и у вашем пословању. Неке у животу.

 
Како бити ефикасан у политици?

 

 Хоћемо да се бавимо политиком, али нећемо да будемо политичари,
 Хоћемо да нас питају и да бирамо, нећемо да нас бирају,
 Хоћемо политичаре да мењамо као прљаве чарапе,
 Хоћемо да политичарима дајемо колико ми одлучимо, уместо да они узимају колико им треба,
 Нећемо да знамо имена политичара, јер државом управљају стручњаци.

 

Како придобиити људе?

 

 Немојте да причате о проблемима, расправљајте о решењима,
 Не трошите време на понављање испричаних прича,
 Не кукајте, причајте о будућим плановима,
 Износите истину, не обећавајте никоме ништа,
 Личним примером покажите да верујете у политичку идеју

 

Како организовати људе?

 

 Јасна политичка идеја,
 Не тражите ништа за себе,
 Конкуренција за све,
 Тимски рад
 Остварени резултати

 

Како политички деловати?

 

 Конкретан политички и економски програм,
 Нови људи у политици,
 Кампања од човека до човека,
 Мрежно повезивање,
 Мерење резултата.

 

Какви нови људи?

 

 Поштени,
 Стручни,
 Вредни,
 Родољуби,
 Смењиви.

 

Како политика без политичара?

 

 Укидање професионалних политичара,
 Кратак мандат,
 Један мандат,
 Рад у струци,
 Рад у заједници.

 

Како политички победити?

 

 Стварање добрих односа,
 Братство у раду,
 Поштовање других,
 Критика и самокритика,
 Посвећеност идеји.

 

Како себе променити?

 

 Слушам,
 Учим,
 Вежбам,
 Делам
 Делим.

 

Како бити испуњен?

 

 Мислим,
 Знам,
 Радим,
 Волим,
 Дајем.

 

Драги пријатељи,

Треба нам нова енергија за промене. Једини начин да изађемо из ове апатије, безнађа, сиромаштва и лудила је да се организујемо на горе наведене начине и политички победимо на предстојећим изборима.

 

Све приче су испричане!
Сви су били на власти.

Остало је једино да пружимо прилику свима вама.
Ви сте последња нада Србије.
Преузмите вашу историјску одговорност.

 

Ми смо направили ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ.
Непартијски покрет грађана за спас Србије.
Идемо на изборе!
Узмите судбину државе и народа у своје руке.

ЗА СПАС СРБИЈЕ!

Бранко Драгаш

 


1 коментар

Srbija na raspecu…..

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ?

1. На територији данашње Србије, у 3 и 4 веку рођено је осамнаест римских императора.То представља петину од свих владара Римског царства.

2. Србин је био патријарх Констатинопоља. Поставио га је Мехмед II на захтев његове помајке Маре Бранковић.

3. Вампир је једина српска реч коју је прихватио цео свет.

4. Срби су живели и у земљи фараона.

5. Српска часовничарска индустрија је старија од Швајцарске. Пре 600 година Срби су имали свој часовник.

6. Србин Сава Владиславић сматран је једном од најзнаменитијих личности Русије свог времена. И разграничио је Кину и Русију.

7. Најпознатија светица на Балкану Св. Петка је била Српкиња.

8. Један од четири званична језика у Отоманском царству био је наш језик.

9. Само Србија и Белгија су учестовавале у кројењу нове Европе уз представнике великих сила.

10. У Србији постоји верски објекат који је чак 10 пута претваран у џамију.(Стара саборна црква у центру Чачка)

11. Први сателитски пренос видео сигнала 1963, између Европе и Северне Америке, била је слика Белог Анђела из Милешеве.

12. Највећи песник немачког рода Гете толико је волео и ценио србску народну поезију да је течно научио србски језик.

13. Да смо по статистици најгостољубији народ на планети.

14. А, какви смо и где смо данас ?! Неко ће рећи да ова слика баш и није адекватна за овакав текст, али мислим да управо ова слика описује где је сада Србија. Богата историја је иза нас, а кад реално погледаш, данас нисмо ни банана држава…


Оставите коментар

depopulacija je pocela…..

Pin It

kissinger-depopulation

(thesleuthjournal.com)

Хенри мисли да сте трећи свет. Сви смо трећи свет у очима елите.
Не прође дан а да нас не подсете да смо само “обичне изелице” које су само добиле привремено право да постоје на овој планети, због великодушности елите. Међутим, наша продужена егзистенција је заснована на идеји да немамо никаква права, и као такви, немамо се чему надати. Кроз начела Агенде 21, стално нас подсећају да немамо права на ресурсе ове планете. Елита поседује воду, храну и сву другу материјалну имовину.

Поробљавање човечанства, овца по овца
Никада раније у историји човечанства нису људи, као становници САД, уживали такве политичке слободе, што је довело до самоодлучивања о њиховим животима као и уживања у богатству најпросперитетније средње класе у људској историји. Овај експеримент самоуправљања и резултујуће слободе Американаца је скоро окончан. Обе тековине, па чак и ваш живот, припадају послушницима елите,  јер по преласку са индустријске економије на пост-индустријско друштво, већина нас више неће бити потребна, зато што ће се величина радничке класе драстично смањити. Сада знамо значење Кисинџерове објаве да смо само гомила бескорисних изелица.

Требало би да буде јасно, да, када неколико званичника и истакнутих људи ове планете изјаве да би планети било боље када би се људска популација смањила са 7 милијарди на 500 милиона, они то заиста и мисле. Да ли ви мислите да се они у ствари шале када елита даје такве изјаве ?

veliki brat0

Исто је свуда
Свуда на овој планети, елита доказује своју власт над “бескорисним изелицама” које заузимају простор и троше “њихове” ресурсе. Највећи део човечанства се држи у метафоричким зоо-кавезима и постоји само због пуке забаве елите.

Дословно, ништа не припада обичним људима. Елита поседује храну, воду и свако склониште на овој планети. У свакој земљи је исто. Елита, милом или силом, именује своје послушнике на управна места и, тако, поробљава људе.

Стратегије елите незнатно се разликују у зависности од локалне политике. У Кини, да би се применила Агенда 21, диктира се селидба из села у људска складишта – градове духова, хир елите који се брутално спроводи пред упереним цевима оружја. У Уганди, када су села потребна да би се садило дрвеће ради програма смањења угљеника, угандска војска једноставно попали села и изјави да су становници ту само били у пролазу. И у Америци, када елита жели ваше, постоји фарса пута кроз судове на уставу заснованих, под маском псеудо правде. Међутим, резултат је исти, Устав се не следи и ви губите.

Америко, ту има једно важно питање за разматрање. Ако смо толико слободни, као што нас мејнстрим медији стално подсећају, зашто нас шпијунирају без повода и узрока ? И ако смо тако слободни, зашто су наше могућности да упутимо приговоре на то како се са нама влада тако систематски елиминишу ?

Глобално буђење се мора разбити
Збигњев Бжежински воли да држи руку на пулсу човечанства. Средином последње деценије је упозорио своје колеге из елите да Американци почињу да се буде и постају свеснији плана елите и, због тога, они морају наставити с дужном журбом.

Недавно, Бжежински је упозорио на глобално буђење које је веома опасно за њихову агенду, план. Потпуно је јасно да се елита боји пуке бројности човечанства и зна да мејнстрим медији губе контролу над човечанством, јер су и такви масмедијски стубови као што је ЦНН све мање гледани. Наочњаци постављени човечанству се полако, али сигурно, скидају. Ако елита жели да задржи контролу, мора да делује брзо, према Бжежинском.

deopulacija640

Образац за геноцид
Број људи је претња за елиту и тај број се мора радикално смањити, смањити брзо. Образац који доводи до геноцида је, кроз историју, изузетно доследан. У сваком случају, влада покушава да пресече комуникације између дисидентских снага које би могле да се развију у опозициону силу што би се успротивила раширеној тиранији. Сведоци смо управо таквих покрета, када је влада у више наврата покушала да спречи слободно изражавање на интернету.

Џеј Рокфелер  (D WVA) је прикључио амандман на закон NDAA 2014 у Конгресу, да се утврде превентивне мере у циљу заштите сајбер-сигурности Америке и приватних лица. Они од нас који приватна лица јесу, ускоро ће видети да нам је слободан приступ интернету елиминисан. Качење амандмана о контроли интернета на National Defense Authorization Act (NDAA) није случајно, јер то значи да дисиденти, постављајући анти-владине изјаве на интернет, могу бити покупљени на сред улице и притворени на неодређено време због својих “терористичких” погледа.

Подједнако узнемирава што је влада прогласила да људи ове земље немају право да оспоре владу у њеним неуставним акцијама. То је позиција која огољује чињеницу да Америка није више демократска република него диктатура каја служи елити. У питању је право American Civil Liberties Union (ACLU) да тужи National Security Agency (NSA) за неуставне и неоправдане упаде у приватне животе свих Американаца, шпијунирајући сву њихову комуникацију и њихове навике у претраживању и коришћењу интернета. Ова позиција, заузета од стране владе, потврђује мој ранији закључак да ми немамо права и да живимо у диктатури.

Најважније питање од свих
Постоји чак и важније питање. Зашто ова влада осећа да мора да шпијунира све људе ? Милијарде ако ни и билиони долара се троше у том циљу. Зашто ?

Зато што кад државна полиција прикупља приватне податке о својим грађанима јесте пракса која никад није оманула у довођењу до геноцида најмање једног сегмента становништва. Дакле, ако за поступке NSA користимо историју као судију, сви треба да се сакријемо испод кревета. Мада, онако успут, мислим да би било прикладно имитирати “anti-gun” гомилу у Колораду, гомилу противника оружја која је прогањала и малтретирала активисте који су покушавали да подсете политичаре да одузимају оружје од људи који поштују закон, иако оружје носе.

Полиција је рекла активистима да је овакво прогањање прихватљива, па предлажем да NSA осети исту благодет. Можда становници у области где је објекат NSA треба да њене службенике изложе истом третману каквом су били изложени активисти у Колораду. NSA малтретира америчке грађане, Американци враћају у натури.

На озбиљнијем нивоу, морамо се сви упитати где ово води. Сви треба да узмемо у обзир чињеницу да је извесно да ће информације које је прикупила NSA бити коришћене против “непожељних” Американаца. То је цивилизован опис геноцида. А да ли ова оптужба има било какво образложење или само користи историјске лекције ? И летимичан поглед на изјаве глобалне елите, прошле и садашње, говори да треба да будемо мало више него забринути.

У следећем броју: Гласови депопулације

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић


Оставите коментар

prica o dinosaurusima….

Чак су и теоретичари еволуције увидели да само „нова врста“ или „нови сој“ успева да се снађе у новим условима.

А кад се већ снађе, онда, логично, и расте и развија се до свог зенита.

Тако су отпали, у своје време суверени диносауруси, а опстале, у то време  ретке, и, што би рекли диносауруси, да су умели да говоре: минорне и, по њима,  абнормалне врсте, које у доба „владавине диносауруса“ нису представљале ништа посебно, а камоли значајно.

Премда поређења биолошког и хуманолошког или антрополошког  света нису баш адекватна, а поготово ако су дословна, ипак ћу се задржати при почетној метафори, свестан свих њених ограничења.

Данашњи свет, који се не разликује много од свих својевремено актуелних светова, је свет политичких, економских, па и културолошких диносауруса.

Чак шта, у ово време, свет побројаних диносауруса је достигао свој зенит.

То се сасвим солидно може видети и на примеру Србије, у којој су диносауруси на позицији остали без икакве диносауруске опозиције, јер су у своје програме и дела укључили све за шта су диносауруси уопште способни.

А способни су за све, осим за било какву  промену у сфери  своје диносауруске политике, економије и културе.

У ту широку групацију диносауруса спадају и левичари и десничари и европејци и патриоте.

Није ни чудо што диносауруси не виде шта би у њиховом, све савршенијем диносауруском систему, уопште требало мењати.

Па ипак, њиховом „савршеном свету“ се ближи смак.

Њихов „савршени свет“ није кадар ни да обезбеди пристојан живот, и то не само у Србији, него ни у САД.

Нити пристојну храну.
Бар ону која, по истраживању Сералинија и других, не води у пропаст човечанства.

Спољни услови се, независно од воље диносауруса и њиховог диносауруског савршенства, (у политици названог: демократија), мењају.
Проблеми који се све више помаљају не могу да се решавају њиховим диносауруским средствима, али они од њих не одустају,  јер за друго и не знају, пошто је ван домашаја њиховог „еволутивног развоја“.

Ближи се време за нови сој, који, сам по себи, не може створити услове за своју владавину, али је једини кадар да преживи надолазећи смак и да „продужи своју врсту“.

Суштина тог новог соја је да на све поретке, од теократије до демократије, гледа као на промашаје, односно нереалне појаве које настају не на бази објективних чињеница и истих таквих потреба, него на бази воље, која не уважава реалност.

При томе је, осим диносаурусима, небитно да ли се ради о вољи мањине или већине.

Тај нови сој на све актуелно и минуло гледа као на промашај, а не заноси се да ће то његово гледиште постати популарно, нити му је стало до популарности.

Тај нови сој ће преживети све политичке, моралне и остале кризе, јер их и не доживљава као своје кризе.

За тај нови сој  власт није циљ него средство да се одради оно што је реално, могуће и потребно.

Тај нови сој ће ступити на сцену кад све што је диносаурусима „мило и свето“ уђе у самртни хропац.
До тада је иза сцене.

Тај нови сој је нехајан према свим досадашњим вредностима.

То су нови варвари, који се регрутују из свих народа, јер не деле људе ни по полу, ни по нацији, ни по раси или вери, него по томе да ли су стручни и практично способни или не.

За разлику од старих варвара, који су подлегли под утицај култура чије су носиоце побеђивали, ови нови варвари су образовани, инетелигентни и стварају сопстевну културу.

Срж те културе је реализам, који би диносауруси назвали и суровим.

Будућност, по дифолту, припада новом соју.

Стари сој, који је сада владајући, ће се обезвластити сопственим рукама, тачније: последицама свог (не)чињења.

Диносауруси ће то звати судбином.
Нови сој ће то звати логичним исходом.

И ићи својим путем, не обазирући се на историју диносауруса, још мање на њихову пропаст.

Ekopatrioti