Nedodjija

blog o alternativama…


7 коментара

Jovan Deretic: svetska mitologija i srpski jezik….

ovo  nadjoh kod Nebojse, i resih da pomognem sirenju istine….

Još na Berlinskom kongresu, koji je Srbiji dao nezavisnost, propisano je da srpska istorija potiče od Stefana Nemanje i tako je to ostalo do dana današnjeg, da Srbi ne bi tražili ništa preko Drine, gde je u Dalmaciji i Hercegovini nastala prva srpska država.
Žigosan od zvaničnih istoričara, Jovan Deretić se prihvatio pinirskog posla da dokaže da su Srbi starosedeoci na Balkanu, da tu nisu u prolazu, pošto su se od nekud doselili, jer je čak i Evropa nastala raspadom Velike Srbije, za koju smo i sada optuženi.

srpsi zakonik iz 8. veka PRE nove ere….

za Srbiju ima nade…!

Advertisements


10 коментара

Vincanska kultura i nasa pismenost

7.519год.србска…. neobicno….

na sajtu  Serbijana nadjoh podatke o pismenosti Srba – od kulture iz Lepenskog vira, preko Vincanske kulture … pa sve do danasnjih dana ….

Потпуну и савршену писменост налазимо из времена Винчанске културе. Винчанска култура обухвата широки простор који прелази територију савремене Србије и обухвата делове Бугарске, Румуније, Мађарске и Босну и Херцеговину. Досада је откривено око 750 археолошких налазишта Винчанске културе. Њено време трајања је готово немогуђе ограничити. На локалитету Винча налазе се трагови непрекидног живљења од 5500 година пре Христа до четрнаестог века после Христа.

mapa vincanske kulture, koju na zapadu pogresno zovu Prvom Evropom

Што се тиче писмености која припада Винчанској култури и културама старијим од ње, нађено је писмо на 54 локалитета, које је потпуно идентично. Пред нама се поставило питање назива те писмености, њеног имена, иако је познато ком народу она припада. Неки су у Србији почели да ту писменост називају Винчанском, по имену једног од главних локалитета на којима је нађена. С обзиром да је писмо нађено на више локалитета и да се исто налази и пре времена овог културног периода не може се назвати по имену једног каснијег локалитета. Предлози који су долазили из Европе да се то писмо назове дунавским или европским такође нису прихватљиви. Ми смо ову писменост назвали логично србском као што је названа мисирска и сумерска, по имену народа, односно прецизније – древна србица. Да је то име оправдано најбоље сведочи доња табела на којој се види 22 иста слова у древној и савременој србици.

Професор Пешић је сачинио једну временску таблицу настанка разних писмености. Та временска скала је потврђена на међународном научном скупу у Новом Саду под именом „Знаци цивилизације“.

Једину исправку на овој таблици коју можемо учинити јесте да је, према најновијим открићима, мисирска писменост старија од сумерске, што раније није било познато.

Данас можемо, са доказима у рукама, рећи да је древна србица била основна писменост за све европске писмености, Средоземље, предњу и централну Азију. То се доказује на три начина. 1. Време настанка и ширења писма. 2. Истоветна слова са истим гласовима. 3. За писма која садрже различита слова, она се доказују кроз числену вредност слова у численим таблицама.

Редослед усвајања древне србице код других народа био је следећи. Прво је усвојена у Асирији, писменост која се данас назива арамејском. Затим је усвојена у Феникији као продужетак асирске писмености. После Асирије ту писменост донели су са собом у Италију, употребљавали и ширили Рашани, Расени, данас познати као Етрурци. Потом је србица прилагођена грчком језику. После Грка србица је усвојена и од Јевреја.  Србица је такође постала писмо разних и мање значајних народа.

Употреба србице у Асирији, коју данас називају арамејским писмом, било је одлучујуће за њено ширење у тада познатом свету. Писмо је однето из Европе у Азију приликом првог аријевског похода под Нином Беловим. У исто време ово писмо је стигло до Индије где је од њега настала брахманска писменост.

После асирског царства србица је употребљавана као званично писмо и у медијском царству. Тако је постала писменост свих народа на Блиском истоку и у средњој Азији. Разни народи су је прилагођавали својим језицима и мењали облик слова, али су ипак слова и њихова гласовна вредност остали непромењени.

Овде се види упоредна числена вредност слова код Срба и Грка. Лино Рашанин је негде у деветом веку или почетком осмог века старе ере прилагодио србску азбуку за Грке. Урадио је то тако што је заменио само она слова из древне србице чију гласовну вредност Грци нису имали у своме језику. То су: Ђ ђерв, Ж жаза, Џ џау  и Ш ша. Од ових слова је направио грчка слова: ета, тета, пси и омега. Ова слова су задржала исту бројну вредност као и у србици. Док је слова В веда,Ч чима и Ц цифа, задржао само у численој скали. Србско слово веда, које је у древној србици било на шестом месту у азбуци и имало бројну вредност шест, Грцима је личило на дупло гама и називали су га „дигама“ и имало је исту бројну вредност. Слова чима и цифа се налазе само у численој скали са истим бројним вредностима као и у србици. То је најјачи доказ од кога су примили писменост. Србско слово В веда, заменило је грчку бету под именом вита. То се десило у време после освајања Александра Великог. Грци су од тада, као и данас, слово бета писали са МП или само са М. Србско слово В веда, из древне србице Грци су задржали у численој скали за број 6. Дуго времена су га писали на исти начин као у време Винчанске културе и називали – дигама, зато што их је подсећало на дуплу гаму.

Због широке употребе грчког језика, заједничког суживота и међусобног прожимања две културе, србске и грчке, Србима су се вратила она слова србице којима су Грци дали своја обележја. То су дуга ета, каснија ита, тета, пси и омега. Ова слова су ушла у србску азбуку као додатна.

Svesna toga da je ovaj post i onako vec predugacak, ostaje mi da vas uputim na sajt

dr Jovana Deretica, gde je detaljno izlozeno to sto je usvojeno na

I Mеђународном конгресу о докириловској писмености и претхришћанској култури, одржаном у Петрограду 12-14.05.2008.године