Nedodjija

blog o alternativama…


Поставите коментар

haplogrupa r1a1a….

Фотографија: HAPLOGROUP R1a1a

Advertisements


8 коментара

Dragan Simovic: ima Srba i Srba…

Има Срба и Срба!

Има Срба на Путу навише, и Срба на Путу наниже.

Има Срба који усправно ходе, и Срба који бауљају.

Има Срба што се диче својим пореклом, и Срба што се стиде својега порекла.

Има Срба који прослављају Србство, и Срба који су брука за Србство.

Заиста, има Срба и Срба!

Има свих племена, свих народа, свих каста, и свих раса у Срба.

Сви су они Срби, а опет, нису сви Срби – Срби!

Многи су Срби залутали међу Србе, а да ни сами нису свесни тога.

Срби залутали међу Србе, обично мрзе Србе.

Не мрзе они Србе, већ мрзе свој погрешан избор.

А погрешан се избор догодио још пре рођења њихова, тамо негде у ОноСвету, у Бардо Пространству, где душа бира расу, народ, племе и родитеље.

Све је Коло, и све је КолоПут!

Мени не сметају ни први ни други Срби; не сметају ни пети ни десети, макар и да нису Срби!

Што би мени сметали –

довољно је што себи сметају!

Мени могу да сметам –

само ја сам себи!

Ако не љубим себе, онда никога и ништа не љубим.

Како може икога и ишта да љуби, онај који самога себе не љуби!?

Данас ми рече пријатељ мој Соко, да је све више Срба који га разочаравају.

А ја му одговорих, да сачека мало, јер ће се убрзо појавити они Срби који ће да га очаравају.

Јер где има једних, мора и других бити.

Све док смо у тами, сенке нигде нема.

А чим нас обасја Сунце, сенка се одмах укаже.

Однекуд измили, и у стопу нас прати.

Да није Срба Сунца, не би ни Срба Сенки било.

Није важно колико нас је, већ је битно какви смо.

Има нас Срба, и има вас Срба!

Разних и различнијех, свакојаких и свакаквијех.

И добро је што је тако, и дај, нека тако буде!

nadjoh kod fejsbukreportermonitora, a svidelo mi se…..


Поставите коментар

svi Srbi – jedna nacija….

Срби имају трагичну историју. Та трагичност и данас траје, њене последице су огромне, али поправљиве, и нажалост трагична српска историја се наставља и понавља.
Погледајмо какава нам је савременост: у непрекидној смо кризи, економској, егзистенцијалној, етничкој, безбедносној, цивилизацијској. Сви сегменти живота су заустављени, стојимо у место док други народи иду напред. Измењена је и наша људска природа, десоцијализујемо се, одрођавамо се, постајемо емоционално тупи, празни, тврди, увлачимо се сами себи под кожу, жмуримо на све људске невоље и држимо се само својих нагона, духовно осиромашујемо, друштвена надградња је сужена на нагонске захтеве. Једноставно, дегенеришемо се. Нестаје некад велики српски народ, снажног духа, велике социјалне међусобне љубави, спреман на безграничну жртву за ближњег, за свој народ и своју државу. Једноствано, постајемо једно ново биће, али врло сиромашно духом, декомплексно, упрошћено. Колективна свест скоро нестаје и даље се расејавамо и лако прилазимо другим народима, лако и безболно, са радошћу, без имало драматике. То нас води у нестајање српске нације а тиме и српске заједнице која се зове породица и држава.
Како да се вратмо себи, како да зауставимо сопствено нестајање, како да преокренемо смер у пожељну перспективу.
Једноставно, да се вратимо својој историји и традицији, својим идентитетима, српској цивилизацији, и својој националној свести, да пронађемо себе.
Срби су даровали неколико народа.
Некада су Црногорци били најбољи Срби, живи извор српске нације, нема места у Србији где не живе Црногорци. Сада су декларисали себе посебном нацијом. Имају своју територију, државну организацију, узели и деформисали су српски језик за црногорски језик, отимају српску православну цркву, а оснивају црногорску правосавну цркву. Граница Црна Гора – Србији одавно  административно фукционише.
Друга нација која се формира од Срба су Бошњаци. Немају своју територију, немају државну организацију, немају свој језик и писмо, али све то насилно и вештачки стварају и траже своју територију у Рашкој области, родно место Србије,  будућу државу зову турским именом Санџак. Имају своју исламску веру и верску организацију. Српски језик деформишу у босански језик. Досада нису имали свој јасан и чврст национални идентитет.

 

Босна је била српска држава, Босанци су махом српскога порекла, сада муслимани Балкана желе да то буде њихова матична држава.
Али многи су свесни свога српског порекла и себе сматрају Србима исламске вере са особеном културом верски опредељеном. Исламизирани Срби веома би се радо вратили српској нацији, али на достојанствен начин, али да задрже своју исламску веру.
Македноци су се формирали и као нација, и као држава и као посебна црква. А то је била српска државна територија, Стра Србија, а њени становници углавном Срби и Грци. Сада су Срби у Македонији национална мањина.
Огроман број Албанаца су српскога порекла. Прво су Срби примили ислам, затим су албанизирани. Сада су ти алабаиизирани Срби смртни непријатељи својој браћи православним Србима. Отели су територију Србије и сада формирају другу алабанску државу на Балкану.
Маса Срба у средњем веку се одселила у Аустроугарску, неколико десетина хиљада породица се одселило  најмање у два велика турнуса, заједно са српском православном црквом. Маса тих Срба су постали Аустријанци, Мађари, Румуни, Руси.
Нема броја колико Срба је прешло у католичанство и иостовремено променило свој национални идентитет. Највише њих је прихватило хрватсли национални идентитет. Страшан геноцид над Србима у Хрватској је допринео да Срби Хрватаске конвертују у хрватску нацију. Језик им је био и остао српскохрватски. Вера хришћанска, римокатоличка.
Најмање  6 до 9 милиона Срба су турски држављани који су  присилно исељвани у Турску од 14. до ХХ века. Ти Срби, иако су турцизирани, никад нису прихватили турски национални идентитет без остатка.
Непрекидно се Срби и даље исељавају из Србије и расејавају по целом свету, по свим континетима: Канада, САД, Азија, Аустарлија, Африка. Дуготрајна нередовна ситуација у Србија је психички исцрпела њене становнике и врло лако и врло радо конвертују у нове нације и нове конфесије.
Србија у средњем веку је имала око 10 милиона Срба, сада нас има мање од 7 милиона. Где су нестали ти Срби? Па у другим нацијама нас има највише, више него у Србији, а у многобројним ратовима изгинули су милиони Срба, помрли у епидемијама заразних болести а и стално мигрирамо.
Неопходно је да се створи национални, државни програм и апарат  да сви Срби, ма где живели и ма којој конфесији припадали, имају свој српски национални идентитет, да се тако изјашњавају,  и да се на томе озбиљно, дугорочно, упорно, непрекидно ради, да се укључе сви чиниоци који на било који начин могу да допринесу томе. Морају се сви Срби вратити својој српској  матици и да буду СВИ СРБИ ЈЕДНА НАЦИЈА. То је стратешки, национални и цивилизацијски интерес државе Србије и српскога народа.
Овај текст ће бити послат свим релевантним српским чиноцима:
  1. Државним органима Србије,
  2. Српским државама на Балкану,
  3. САНУ
  4. СПЦ
  5. медијима
  6. свим српским асоцијацијама у Србији и свету,
  7. политичким странкама Србије,
  8. појединцима Србима, угледним јавним личностима
Сви ови чиниоци имају своју свест о овом српском националном пробему и своју замисао како да се то реши. И требало би да имају сопствени програм, самосталан или у склопу државног прогрма, како да се реши овај српски национални цивилизацијски проблем


6 коментара

Cigani zvani Romi….

mnoooogo mi se svidelo razmisljanje katinca….                                                                

                                               Цигани звани Роми

Много је душебрижника, што домаћих што страних, који из незнања и непознавања словенског духа, источњачке нити која се провукла преко Карпата скоро до Алпа, покушавају да, доскора етничкој групи, а сада народу,  усаде комплекс ниже вредности, убеђујући их да се другачије зову, а да нису оно што јесу. Да су Роми, а да нису Цигани! Причу  о мултиетичности и толераанцији, равноправности и расној дискриминацији смислили су покајници, који су тај исти, сада народ, својевремено довели до истребљења. Полну равноправност, расну једнакост, дечја права смишљају и измишљају она друштва која су жену третирала као мазгу, а децу као нуспроизвод ситног телесног задовољства. Цигани јесу наши и остаће наши.

У земљи Србији Цигани имају своје место, свој статус, своје право- све што има и Србин. У земљи Србији су Цигани опевани у најлепшим песмама, испричани у причи, у анегдоти, у вицу. Да су нам страни, да без њих можемо не би се провлачили кроз нашу свакодневницу. Често смо исте вере, исту крсну славу славимо, исто кумујемо и свадбујемо, исто тугујемо! Нека нам Бора и Коштана буду опомена и браник преко којег не смемо да закорачимо- јер бисмо закорачили у празно.

Циганин- стара словенска реч, понекад сетна, понегад милозвучна, инспиративна и креативна, неизоставни део нашег и њиховог фолклора. Једнака свуда, до Алпа. И свуда лепо звучи!

Не ретко у земљи Србији видећете за славском трпезом Србе и Цигане, комшије, пријатеље- понекад и рођаке.

Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да се претвори у своју погрдну супротност, другу страну- то може веома лако да учини и може бити поруга самом себи, а не свом народу.

Циганин или Србин или ма ко други, ако жели да буде репрезент свог народа и завреди поштовање и уважавање, такође може веома лако да то и постигне.

Зар смо ми позвани да убијамо дух цигански, да мењамо култ цигански, културу, макар и условну.

Зар смо ми позвани да мењамо име једног народа, име у коме је садржано све: и лепо и ружно и добро и зло и туга и радост и покуда и похвала!

Ко то и у име чега (кога) заблуђује млади свет да је реч Циганин погрда, а Ром романтика и божје слово? Вујаклија не зна за Роме- само за »‘роме», што би Вук рекао: «они који иду уз помоћ штапа»!

А не тако давно читали смо транспаренте «Браћо Срби, Цигани су уз вас!»

Не заборавимо- свако српско село има своје Цигане и сви Цигани имају своје српско село и нико ником не смета. Не знам како би било са Ромима!?

Питам се само када ће Руси своје чувене Цигане покрстити и дати им друго име и на шта би онда  личио моћни  Макар Чудра – можда на неку бедну јајару!? И ко би га помињао! Али Руси се поносе својим Циганима и они су неизбежни део традиције и фолклора.

П.С. Стварно, нисам чуо за шпанске Роме али шпански Цигани ме фасцинирају!


5 коментара

Srebrenicke zrtve

Interesantna situacija !

Nocas je autobus sa 40-tak momaka i devojaka  krenuo ka Republici Srpskoj. Krenuli su da se poklone senima poginulih u Bratuncu.

Srpska policija ih je sprecila da predju granicu kod  Ljubovije i Malog Zvornika.  Sada je 11.35 h i njihov autobus pod policijskom pratnjom ide nazad prema Beogradu.

Sirene zavijaju i autobus nema dozvolu da stane, niti se zaustavlja na semaforu na crvenom svetlu.

Saka mladih ljudi koji osecaju potrebu da u vreme,  kada se Boris Tadic u nase ime posipa pepelom u Srebrenici, zele da odaju postu srpskim zrtvama, su fizicki onemoguceni da predju granicu, pod izgovorom da imaju usmeno naredjenje da ih zaustave.

Saka mladih ljudi oseca potrebu da reaguje onda kada ostatak Srbije ne reaguje.

Dobro jutro Srbijo, gde si sada?