Nedodjija

blog o alternativama…


4 коментара

Na rubu znanosti: o (kvantnoj) medicini …

 

Advertisements


Оставите коментар

parva istina o sidi i njenom NEpostojanju….

ovih dana se govori o novoj vakcini protiv side….  a sad pogledajte kako se uopste postavlja dijagnoza side…

 

Šta je onda SIDA?

 

Sida sama po sebi nije zasebna bolest. To je skup bolesti koje se javljaju kod osoba za koje je doktor nekako utvrdio da su HIV pozitivne. Tako, na primer, ukoliko se neko ko je HIV pozitivan razboli od tuberkuloze, onda se njemu dijagnostikuje SIDA. Medjutim, ako tu bolest dobije HIV negativna osoba, ta se bolest kod te osobe naziva svojim izvornim imenom – tuberkuloza. Sve bolesti iz kategorije zvane SIDA se javljaju i kod HIV negativnih osoba, nijedna od njih se ne javlja isključivo kod onih koji su HIV pozitivni.

 

HIV test

 

HIV virus nikada nije pronađen u ljudskom organizmu, pa zbog toga to ne može biti test za HIV, već za nespecifična antitela koja ne mogu ili ne moraju imati nikakve veze sa HIV-om. Oni detektuju vaša antitela koja reaguju na neke proteine, koji nisu karakteristični ni za jedan poseban virus.  Opisano je oko 60 stanja koja daju pozitivan rezultat na HIV: prehlada, grip, vakcine, skora transfuzija krvi, hepres, boginje,hepatitis, reumatoidni artritis i dr. Najstrašnije je što trudnoća zdrave žene može dati pozitivan rezultat na HIV.  Tim ženama se onda govori kako moraju uzimati lek (o kome će kasnije biti reči), ili pobaciti. Ideja da postoji laboratorijski test koji će utvrditi da li je neko zaražen HIV-om je jednostavno – iluzija. Takodje, test nikada nije validiran, odnosno nije potvrdjena njegova ispravnost, iz prostog razloga što virus nikada nije izolovan kako treba.

 

Dijagnostikovanje AIDS-a

 

U Americi je 1993.godine usvojena definicija za dijagnostikovanje side, koja je uzrokovala da se broj slučajeva udvostruči preko noći. To je zbog toga što su se počeli ubrajati ljudi koji nisu bili bolesni, i nisu imali nikakve simptome. Imali su nizak nivo T ćelija, koje inače mogu varirati i do 100% u toku dana. Zbog te nove definicije sida je dijagnostikovana na 182.000 amerikanaca koji nisu bili bolesni. Kada bi se ti isti ljudi preselili u Srbiju, onda ne bi imali sidu, jer se kod nas ne uračunava definicija T ćelija za dijagnostikovanje side.

Tvrdnje da u Africi postoji ogroman procenat populacije koji boluje od side, mnogi naučnici objašnjavaju užasnim životnim uslovima, kao i činjenicom da u Africi ljudima ne testiraju krv na prisustvo virusa, već im jednostavno mere težinu, provere određene simptome, a onda ih deklarišu kao obolele. U novije vreme se dijagnostikovanje side vrši i telefonom.

Dakle, u Africi se dijagnoza side bazira samo na pretpostavci, a ne dokazanom prisustvu HIV virusa. Profesor Peter Duesberg tvrdi da su ti ljudi ustvari oboleli od malarije i drugih lokalnih bolesti koje nemaju veze sa HIV-om.

 

Sigurno se sada pitate od čega zaista umiru “oboleli od side“?

 

Kada osoba sazna da je zaražena, dolazi u takvo stanje koje je skup veoma štetnih emocionalnih stanja. Osobe počinju da osećaju intenzivan strah, sram, osećaj beznadja. Ta kombinacija intenzivnih osećaja može ozbiljno narušiti njihov imuni sistem.  Mnogi nakon testiranja postaju hodajuće mrtve osobe. Jednom kada ste testirani pozitivno, programirani ste da mislite kako ćete umreti od svake bolesti koju dobijete. Ubedjeni su da je njihov jedini put –  smrt.

Naravno, to nije sve. Lekovi koji se daju obolelima su jedni od najotrovnijih koji su ikada stavljeni u upotrebu. Jedan od njih je Azidothymidine, ili skraćeno AZT.  Nastao je 1964. kako bi se koristio u hemoterapiji kod obolelih od raka. Medjutim, taj lek nije ni stigao na tržište, odbačen je zbog toga što su mnoge laboratorijske životinje uginule za vreme testiranja. Naučnici koji dolaze u dodir s tim lekom nose zaštitnu odeću.

Taj isti lek se danas propisuje obolelima od side – za doživotno uzimanje! AZT izaziva razaranje koštane srži  zbog čega nastaje anemija, kao i poremećaj rada creva zbog čega dolazi do gubljenja težine. Na listi efekata se nalaze još i trovanje jetre, povraćanje, paraliza, smrtna mlečna acidoza, leukopenija (smanjenje broja leukocita), bolna stolica, psihički poremećaji,otežan sluh, poremećaj srčanog zaliska, bol u mišićima, atrofija mišića, smrt. Ova lista nuspojava još nije potpuna. Milioni pacijenata ne znaju ništa o tome. Njima se AZT i drugi lekovi  predstavljaju kao lekovi koji će im spasiti život.

 

Na 14-oj svetskoj konferenciji o sidi, koja je održana u julu 2002.godine, istraživači su otkrili kako je vodeći uzrok smrti medju HIV pozitivnim amerikancima zatajenje jetre, uzrokovano terapijom lekovima protiv side.

 


Оставите коментар

recept kako odugovlaciti i izbegavati vakcinisanje dece…. legalno….

uputsvo je u sustini ideja kako roditelji da legalno odugovlace sa vakcinom  ako pedijatri i zdravstvena inspekcija na tome insistiraju…. s time sto mora da se prilagodi nasim zakonima….

igranje ping-ponga:

Pretpostavimo da su Vam kao informaciju ponudili tu IZJAVU, ili čak nekakvo pismeno očitovanje. IZJAVU odbijte, i recite još jednom da ste voljni razmotriti ispunjenje svoje zakonske obveze, nakon što oni ispune svoju, tj. da vam pismeno napišu objašnjenje o zahvatu koji preporučaju – onako kako je navedeno u SLUŽBENIM obrascima – te da ćete nakon toga vjerojatno moći donijeti odluku o cijepljenju i dati pristanak, ili potpisati Izjavu o odbijanju – onu službenu sa stranica HLK, a ne tu koju vam nude.

Pretpostavimo također, da sasvim slučajno, ničim izazvani, imate kod sebe još i nekoliko primjeraka dokumenta kojim ONI pruzimaju odgovornost (vidi staru strategiju) pa ih možete upitati bi li Vam njih potpisali – makar na liniju gdje trebaju potvrditi da prihvaćaju odgovornost? Zgodno je taj papir imati i također čuvati na sigurnom mjestu.

U svakom slučaju, onoga trenutka kada imate dokaz da su zaprimili Vašu dokumentaciju, loptica je zakucana u njihov teren, a vi ne trebate činiti ništa, osim čekati da se loptica pojavi u vašem polju – u obliku pismenog očitovanja o terapijskom postupku.

Vjerojatno je da će ljudi u bolnici oprati ruke od toga, i da od njih nećete dobiti nikakvo očitovanje. Vjerojatno će prepustiti pedijatru kojeg tek trebate odabrati, da se bakće s time.

Nakon što ste već zaboravili na sve to, recimo da je očitovanje ipak stiglo, od nekoga. Ali, to očitovanje Vi zapravo ne razumijete najbolje. Možda ga ne razumijete zbog toga što nisu naveli, što se sve u predloženom cjepivu nalazi. I zato – dovraga i bestraga – nikako ne možete natjerati sebe da date pristanak za cijepljenje, a također ne možete nikako sebe natjerati da potpišete Izjavu o odbijanju – jer još uvijek niste dovoljno dobro informirani?! Pa ćete im poslati nazad ljubazno pismo, kojim tražite da dopune informacije koje su vam poslali, sa potpunim sastavom cjepiva, kako biste mogli donijeti odluku želite li cijepite dijete. Ili možda ne i kada odlučite, poslat ćete im potpisanu Izjavu o odbijanju – ali tek nakon što su oni vas informirali PISMENO – što je njihova obaveza.

I eto loptice opet kod njih.

Recimo da se ipak dogodi da vam opet odgovore, i pošalju vam sastav cjepiva. Ali – hm? – nisu Vam navelitko je proizvođač tog cjepiva? Opet ne možete niti potpisati Izjavu o odbijanju, niti dati pristanak za cijepljenje. Ponovo im pišete da vam daju podatak o proizvođaču.

Ping-pong-ping-pong…

Opet dobivate pismo, a ovoga puta, dok vaše dijete već veselo lovi leptire po dvorištu, vi se pitate – kako da donesem odluku o cijepljenju djeteta, kada u sastav cjepiva ne mogu biti siguran? Pa proizvođači ne navode sve sastojke zbog industrijske špijunaže, patenata ili patentnih zahtjeva na obradi. Kakva nezgodna dilema … Ništa vam nije preostalo, nego da ponovo pišete nazad i zamolite da Vam pošalju od proizvođača cjepiva ovjerenu izjavu pod punom materijalnom i kaznenom odgovornošću da se u tom njihovom cjepivu nalazi SAMO TO što su vama naveli u prethodnom pismu organski roboti koji žele cijepiti vaše dijete.

Ping-pong-ping-pong…

Pretpostavimo da je stigao odgovor, baš kada vaše dijete kreće u treći razred osnovne škole. Prethodno ste, pri upisu u vrtić, a kasnije u školu, imali razgovore s ravnateljima gdje ste im lijepo objasnili da vi kao odgovoran roditelj i dalje čekate da vas informiraju o tim cjepivima na način kako su sami odredili, ali oni nikako da to učine – a vi izgarate od želje da cijepite dijete ili da im makar date onu Izjavu o odbijanju – ali nikako da dobijete odgovor od njih, pa ne možete učiniti ništa od toga, pa ste tako zakinuti, morali dogovoriti s ravnateljima, da će oni dijete upisati u vrtić a kasnije i u školu, te da ćete im moguće dati podatke koji im trebaju, čim one druge službe ispune svoju zakonsku obvezu da vas informiraju o cjepivima. Dali biste im potrebne podatke odmah, ali kako, kada ih nemate? A ravnatelj sigurno ne želi da bilo koje dijete bude diskriminirano? Nije li to nešto što je kažnjivo zakonom, ta diskriminacija?

ima tu jos dosta toga… pogledajte na originalnom izvoru….

SUŠTINA ovog prvog dijela strategije je da vi nikada niste potpisali ništa, nego ste KONSTANTNO u uvjetnom pristanku na cijepljenje. Ne mogu vas tužiti, ne mogu vas gnjaviti, ne mogu vas izvesti na sud, ne mogu ništa – jer vaš odgovor je uvijek isti, ako se suočite s prijetnjama ili izazovima organskih robota:

”U čemu je problem? Čim dobijem podatke od vas koji su mi nužni da bih bio informiran o zahvatu, ja ću zahvat ili prihvatiti ili odbiti. Ja još uvijek čekam podatke i nisam ja kriv zbog šlampavosti vaših službi. Dok mi ne dostavite tražene podatke, kako da ja kao odgovoran roditelj, donesem bilo kakvu odluku? Hvala lijepa i doviđenja.”


Оставите коментар

postoji osnovana sumnja da vakcina protiv difterije moze da izazova leukemiju kod dece….

Docent dr sc med Petar Ivanovski – Vakcina izaziva leukemiju !!!

Dr Petar Ivanovski na najuglednijem svetskom kongresu dečijih onkologa obelodanio tezu po kojoj je vakcina protiv difterije mogući uzročnik pojave leukemije kod dece. Skupo eksperimentalno dokazivanje, koje bi moglo značajno da izmeni svetsku medicinu.

DA li je rat protiv leukemije kod dece otpočeo tako što mu je istrebljenje objavljeno u Srbiji, ostaje da potvrdi međunarodna stručna javnost, ali je jasno da je dr Petar Ivanovski, iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, napravio prvi korak u tom smeru.

Naime, na nedavno završenom Kongresu svetske pedijatrijske onkologije (SIOP) u Oslu, dr Ivanovski je, pred kompletnom svetskom elitom u toj oblasti, izneo svoju tezu, po kojoj “krivca” za akutnu limfoblastnu leukemiju, inače najčešćeg raka kod dece, treba tražiti u preranom vakcinisanju od difterije.

– Na istraživanje me je nagnao rad jednog od prestižnih svetskih stručnjaka, profesora Melvila Grejvsa, koji je 1999. godine objavio kako leukemija ima prenatalni početak, odnosno da geni koji joj pogoduju nastaju kod deteta dok je još u utrobi majke – objašnjava Ivanovski. – Profesor Grejvs je pokazao da dete već na rođenju ima takozvane “B” limfocite, koji sadrže gen za leukemiju, takozvani Tel AML 1. Bez ovog gena nema leukemije.

ZAJEDNIČKO SVOJ DECI
NEDUGO zatim, dr Karolina Feliks iz SAD je, komentarišući nalaze profesora Grejvsa, zaključila da “je sad na medicinskim stručnjacima da otkriju koji je to faktor koji utiče na proliferaciju ovih ćelija, odnosno šta je to što utiče na njih da se pretvore u leukemiju”.

– Mnogo puta sam pročitao oba stručna rada – kaže dr Ivanovski. – I iznova sam sebi postavljao isto pitanje – šta je to što ove, normalne ćelije na rođenju, sa ugrađenim leukemijskim genom kasnije pretvara u leukemiju, i to kod dece uzrasta od dve do pet godina? To mi je, po sebi, nametnulo još jedno pitanje – šta je to što je zajedničko za svu decu, što im se dešava konstantno, i to baš u periodu dok su odojčad. Jedini odgovor bio je – vakcina!
 
I zaista, Ivanovski daljim istraživanjem dolazi do podatka da je ovaj vid leukemije moderna bolest, dakle, da je ozbiljno uzela maha u svetu tek četrdesetih godina prošlog veka, tek nekoliko godina pošto je uvedeno obavezno vakcinisanje od difterije.

ODGOVOR – NA MIŠEVIMA
– JEDAN od eksperimenata koji mi je pobudio posebnu pažnju odigrao se 2001. godine u SAD, na univerzitetu Harvard – potkrepljuje svoju tezu dr Ivanovski. – Tada je ženkama eksperimentalnih miševa bio ubačen gen AML 1 (isti koji imaju deca na rođenju), u oplođeno jajašce, kako bi novorođeni miš imao u “B” limfocitima ovaj gen.

Posle pet generacija miševa, i nakon 24 meseca, nijedan miš nije oboleo od leukemije. Prirodno, autori eksperimenta su zaključili da nije postojao faktor koji bi delovao na miševe, kako bi se to desilo.
“U čemu je suštinska razlika između onoga što se dešava laboratorijskim miševima i deci” pita se dr Ivanovski i odmah odgovara “u tome što se deca podležu obaveznoj vakcinaciji!”

Na kongresu pred najboljim svetskim pedijatrijskim stručnjacima dr Ivanovski je upozorio da je neophodno napraviti novi eksperiment sa miševima, ali tako da budu vakcinisani na isti način na koji se to čini sa decom.
– Ako se pojavi, kao posledica, da neki od miševa dobije leukemiju, onda smo napravili prvi džinovski korak ka sprečavanju nastanka limfoblastne leukemije – zaključuje dr Ivanovski. – Tek tada nam sledi veliki posao. Međutim, da bi ova hipoteza dobila naučnu potvrdu, potreban je mukotrpan put. Za sada je pozitivno što su imena poput Mela Grejvsa ili Pera Brandzega, koji su bukvalno svetski lideri u saznanjima vezanim za ovu oblast, veoma zainteresovani za tok istraživanja.

UNIŠTAVANJE ODBRANE

KADA se deca prerano vakcinišu, vakcina suzbija razvoj takozvanog Th1 sistema. A taj sistem je upravo odgovoran za citotoksičnu funkciju. Tu spadaju ćelije koje ubijaju čak i kancerske ćelije. Tako se suzbija sistem nadležan za odbranu od raka. Ovo je dokazano na miševima 1996. godine, u Švajcarskoj, tokom eksperimenta doktorke Berios.

LONDON – PRVA STANICA
DA bi dokazao svoju teoriju, koja je očigledno uzburkala stručnu javnost, dr Ivanovskom su potrebni uslovi koje ima tek nekoliko laboratorija u svetu. Da bi se izveo eksperiment sa transgenskim miševima, najbliža stanica mora da bude London, jer kod nas ne postoje uslovi za tako skup i delikatan eksperiment.
Sada nije bitna samo naša, već i svetska javnost, i njeno opredeljenje da iskoreni jednu od najopasnijih i najpodlijih svetskih bolesti.