Nedodjija

blog o alternativama…


Оставите коментар

karakter i bolesti….

svaki lekar zna da postoje karakterne crte cirasa, karakterne crte hipertonicara, postoje crte karaktera koje pospesuju razvoj onkologije…

prevela Beba


2 коментара

tibetanska medicina…

Šta je to Tibetanska medicina i kako leče tibetanski lekari

Tibetanski lekari su napravili spoj narodnog iskustva i vekovnog ispitivanja, nauke i verske prakse što čini da je Tibetanska medicina ostala misterija za svet

 

Tibetanska medicina i kako leče tibetanski lekari - poreklo, delovanje, praksaPrvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibeta, pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga je napisao mađarski naučnik Čoma de Kereši (Csoma de Korosi), tvorac izrazaTibetologija.

Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po naređenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijentalistmongolist, Golstunski počeo je sa tibetanskog da prevodi na ruski četiri (glavna) dela Tibetanske medicine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budžeta, ali prevod ipak nikada nije završen.

Sledeća knjiga o Tibetanskoj medicini izašla je posle pauze od četiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibetanaca u Indiju 1959. godine, među kojima su bili i lekari, povećala je količinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem informisanja, ali je dotok nestalan i nesistematičan.

.

Tibetanska medicina je nauka koja stagnira

Kad govore o sistemu lečenja koji primenjuju, tibetanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini. Tibetanska medicina se teško može svrstati u grupu tradicionalnih medicina.

Znanje ugrađeno u lečenje Tibetanskom medicinom najčešće nije u skladu sa opšteprihvaćenom istorijom mukotrpnog razvoja nama poznate čovekove civilizacije.

Dosad otkriveni koreni medicine čije bi nasleđe mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre naše ere, u vreme kad čovek, prema opšteprihvaćenoj istoriji, nikako nije mogao da ima takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i naučnih činjenica, nikako se, recimo, ne može objasniti kako Tibetanska medicina odavno, već vekovima zna da se posle začeća u materici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savremena medicina spoznala takoreći tek nedavno, uz pomoć mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sačuvano je kroz istoriju, uprkos činjenici da se Tibetanska medicina do VII veka prenosila isključivo usmeno.

Njena tajna učenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima, njen naučni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam, njena podela čovekovih organa na grupe koje se leče istim lekovima i na isti način, čine Tibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom svetu. Dometi Tibetanske medicine u dijagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina, uključiv i savremenu, zapadnu medicinu nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju.

Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramatično stagnira, krajem X veka naše ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska medicina se mora naučiti napamet, što je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak, pridržavaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nađu sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibetanske medicine kaže da lekar mora da zna čime leči obolelog.

Čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi.

Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetanska medicina se ne može vrednovati, a jedva da se može opisati, zato što ne postoje adekvatni termini i pojmovi.

Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i sleganje ramenima osuđen svaki pokušaj da se čitaocu obrazovanom u zapadnim sistemima školstva, Tibetanska medicina objasni na njegov način, da mu se priča ispriča shvatljivim rečima i spoznajama.

Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova još nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni još nisu objašnjeni zapadnom medicinskom terminologijom.

Tibetanski lekari i sami kažu da su pretrpeli neuspeh brojni pokušaji da se Tibetanska medicina približi zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti još nisu jasni, a neki čak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari usmeno prenose učenicima. Jedna teorija posebno zbunjuje, jer kaže da živimo u vreme dekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogućnosti od grešaka u prevodu ili u interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti opasnost da „umre prirodnom smrću“, da jednostavno nestane. S tačke gledišta zapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelektualca čvrste materijalističke orijentacije, teorija Tibetanske medicine je mitološka, religiozna i pseudo-naučna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izlečenjima spada u najkorisnije nauke koje čovečanstvo danas poseduje.

Jedini način da se informacija o Tibetanskoj medicini, iako nepotpuna, što tačnije prenese širokom krugu ljudi jeste kroz priču o sopstvenom iskustvu. Zbog toga, ovde, kao pokušaj da zainteresovanima pružim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim delove razgovora u više navrata vođenih sa najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lobsang Dolmom.

Tibetanska medicina i kako leče tibetanski lekari - poreklo, principi, praksa

Intervju sa lekarom Tibetanske medicine

Povezanost religije i medicine

– Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoričara, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV milenijuma pre naše ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji su njeni koreni?

+ Taj bi datum mogao da bude tačan, ali potpunija istraživanja tek treba obaviti. Bojim se da će taj posao biti teško obavljen, jer su mnogi izvori izgubljeni.

– Odakle potiče Tibetanska medicina? Koji su njeni koreni?

+ Sudeći prema sačuvanim i retkim pisanim izvorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta kako to pokušavaju da dokažu neki strani istoričari!

– Koji istoričari? Zašto ne pokušate da opovrgnete te njihove tvrdnje?

+ Strani istoričari. Nemam razloga da ih opovrgavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od najefikasinijih, ako ne i najefikasnija medicina na svetu. U to ste se i lično uverili. Ja sam lekar. Moja je misija da pomažem bolesnima a na drugima je da čeprkaju po istoriji. Ono što ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni koreni u Tibetu. Međutim, izvesno je i da su tibetanski lekari u davnoj istoriji išli u druge zemlje da proučavaju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina oni su uključili u Tibetansku medicinu.

– Indijski naučnik i lekar Dr Bagvan Daš (Bagwan Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajurveda, u svojim delima piše da je Tibetanska medicina kopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dolaska Evropljana.

+ U celini, to nije tačno, u detaljima možda. Ako se pojedini načini lečenja podudaraju, to može da znači da su naši lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurvede. Međutim, to isto tako može da znači i da su indijski lekari preuzeli naše metode. Uostalom, uporedite dijagnostiku Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske medicine, pa ćete videti koliko je naša dijagnostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspešna tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepoverljivi kad ste došli prvi put.

– Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fantastičnu dijagnostiku, čitao sam da je vrlo uspešna u lečenju hroničnih bolesti, ali na drugoj strani – vi ne znate da operišete. Vaša medicina je krajem prvog milenijuma naše ere „izgubila“ hirurgiju. Drugim rečima, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zašto?

+ Tačno je da smo izgubili hirurgiju. Teško je danas utvrditi kako se to tačno dogodilo. Tačno je da je pri lečenju traumatskih slučajeva hirurgija neizbežna. Međutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije može da bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske medicine jeste da sačuva sve organe čovekovog tela. Kad jednom nešto odrežete čoveku, onda taj deo njegovog tela više ne možete da lečite, jednostavno zato što ga više nema.

Iz sopstvene prakse mogu da kažem da je čak dobro što smo izgubili hirurgiju. Zato što smo izgubili hirurgiju generacije naših lekara bile su prinuđene da usavršavaju klasični način lečenja, a ne radikalni. Možda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih.

– Ima naučnika, istina vrlo ih je malo, koji kažu da je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije nasleđe u istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina stara medicina na svetu koja se učila u visokoškolskoj instituciji. Kažem, učila, jer sam u mesečniku „Tibetan rivju“ (Tibetan review) pročitao da je fakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvoren. Tek dolaskom vas i još nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaša medicina postaje poznata van okvira vaše nekadašnje domovine. Međutim, činjenica je da ste svi vi ovde u izbeglištvu i da su mogućnosti za širenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. Šta mislite kakva je budućnost Tibetanske medicine?

+ Izgleda da je tužna. Moj prvenstveni zadatak jeste da lečim bolesne i ja to činim. Imam samo nekoliko studenata i učim ih svemu što znam. Oni ne samo da ne plaćaju za predavanja, nego ni za smeštaj. Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino što mogu da učinim i da sprečim da Tibetanska medicina naglo nestane. Nadam se da će je moji studenti dalje širiti.

– Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u nekoliko generacija. Šta će tada biti sa Tibetanskom medicinom?

+ Ne verujem da ćemo biti asimilirani. Osim toga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu naglo raste. Pored indijskih naučnika, proučavaju je i ruski i zapadnoevropski naučnici. Mislim da, ipak, dolazi era Tibetanske medicine …

– Hoćete li da kažete da bi Tibetanska medicina mogla da potisne ili čak da zameni savremenu zapadnu medicinu?

+ Ne. To nikako. Naša i zapadna medicina razvijale su se na različitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo, duboko sam ubeđena da Tibetanska i zapadna medicina mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska medicina je efikasnija… u svakom slučaju nanosi manje bolova pacijentu.

– Kad sam od vaše ćerke, takođe lekara, tražio lek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaša medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da „mora da pogleda u knjige“. Zamolio sam je da mi ih pokaže. Video sam tanke, pravougaone table ispisane znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u svetu. Koje je to pismo?

+ To je vrlo staro tibetansko pismo.

– Postoje li još negde takve ploče?

+ Dok sam bila u Tibetu videla sam neke … Sada više ne znam. Čula sam da su mnoge uništene u vreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani manastiri u kojima su čuvane… Ubijane su lame koje su ih čuvale… Ne znam šta je sa knjigama.

– Kako su zapisivana ta medicinska znanja? Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga naučnim jezikom?

+ Pretežno u vidu poezije i …

– Zašto u vidu poezije?

+ Tako se lakše pamti. Vidite, tibetanski lekar mora da nauči napamet što više načina za lečenje raznih bolesti…

– Zašto napamet? Zar ne može da nauči suštinu?

+ Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da pogleda u knjigu. Većina tibetanskih medicinskih tekstova
napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.

– Postoje li i tajna učenja u Tibetanskoj medicini?

+ Naravno. To su usmene tantre.

– Zašto usmene? Zašto se ne smeju zapisivati?

+ Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U rukama loših ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Usmene tantre učitelj prenosi učeniku tek kad se potpuno uveri da će ih on pravilno upotrebaljvati u svom budućem radu

– Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi tiibetanski lekar bio dobar lekar?

+ Bez njih niko ne može biti lekar Tibetanske medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara.

– Kome ih prenosite?

+ Učenicima.

– Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac?

+ Svakako. Kad se uverim da će ih koristiti kako treba.

– Zapadnjaci su naučeni da uče suštinu. Retko uče napamet. Da li bi i stranac, vaš učenik, morao da uči sve lekcije napamet?

+ Morao bi da nauči napamet svaki red i da shvati značenje svakog reda. Što važi za tibetanske lekare, važi i za strane. Pored toga, strani lekar bi morao da nauči i naš način spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora da zna šta sadrži lek koji on daje pacijentu i odgovoran je za ono što mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglašavam, mora da zna sastav leka.

– Koliko dugo jedan student mora da uči da bi se kvalifikovao da bude tibetanski lekar?

+ Zavisi šta je studnet do tada učio. Učenje traje od pet do sedam godina. Posle toga je neophodna dvogodišnja praksa u određivanju dijagnoze, uz strogu
kontrolu učitelja.

– Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa pacijentima?

+ Pacijentu je potrebno lečenje, a ne da se neko na njemu vežba. U toku učenja postoji praksa u razlikovanju i branju biljaka potrebnih za lekove.

– Molim vas da razjasnite učenje i praksu. Šta obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske medicine?

+ Učenje, odnosno memorisanje medicinskih tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u prirodu, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, učenje kako se spravljaju lekovi.

– Kako je vaša ćerka postala lekar?

+ Ona je prvo učila u tibetanskom medicinskom institutu.

– Koliko dugo?

+ Sedam godina.

– Da li je pre toga završila neku drugu školu?

+ Kakvo pitanje. Pa naravno. Završila je klasično desetogodišnje školovanje…

– Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve godine prakse?

+ Tako je u proseku u tibetanskom sistemu školvanja, ali može da traje i duže i kraće, zavisi od brzine kojom učenik uči.

– Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetanske medicine, uključiv i praktično učenje čitanja pulsa, odnosno dijagnostike čitanjem pulsa, traju devet godina.

+ Devet godina u proseku. Zavisi od umeća učenika.

– Znači potrebno je devet godina da bi neko postao lekar Tibetanske medicine?

+ Ne. Potrebno je deset godidna.

– Maločas ste rekli devet.

+ Jesam. Potrebno je devet godina učenja i prakse, a desetu godinu učenik ostaje sam.

– Šta to znači. Šta tada radi?

+ Ostavljen je da radi sam, ali još nije lekar. Postaće lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da leči ljude.

– Znači da tibetanski lekar od Tibetanske medicine može da živi tek posle sedam godina učenja, dvogodišnje prakse uz nadzor lekara i jednogodišnje, samostalne prakse?

+ Zašto na tome insistirate?

– Želim da uporedim dužinu učenja i zarade tibetanaskih i zapadnih lekara… Student Tibetanske medicine moći će da naplaćuje svoje znanje tek posle devet godina učenja i jednogodišnje prakse?

+ Neće moći!

– Kad će moći?

+ Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dijagnoze.

– Od čega onda živite?

+ Od naknade za lekove i od poklona.

– Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti veoma skupi.

+ Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za druge uvek besplatni.

– Za koga su besplatni?

+ Za one koji nemaju da plate.

– Kako utvrđujete ko može da plati i kako određujete cenu?

+ Kad lekar vidi pacijenta i kad mu pročita puls, on zna kakav mu je život. Zna da li ugodno živi. Na osnovu toga će odrediti cenu ili će lek dati besplatno.

 

IzvorTibetanska medicina – Eho iščezče civilizacije, autor Sreten Petrović

 basta balkana

 


Оставите коментар

gore od nocne more: Bostonska decija bolnica protiv volje roditelja vec 10 meseci „leci“ njihovo dete….

prica je ponesto bizarna:

Boston Children’s Hospital kidnaps teen girl for 10 months, holds her as prisoner while threatening parents

Learn more: http://www.naturalnews.com/042999_Boston_Childrens_Hospital_child_kidnapping_Justina_Pelletier.html#ixzz2lHevBzvi

(NaturalNews) A 15-year-old Connecticut girl remains held by Boston Children’s Hospital, a victim of the hospital’s „kidnap and ransom“ operation, traditionally called „K&R.“ K&R is not usually seen in hospitals, and that’s what makes this story so bizarre and disturbing.

Boston Children’s Hospital kidnapped the teen girl from her Connecticut family nearly 10 months ago under the excuse of a contrived medical diagnosis. Through legal maneuvering, the hospital managed to gain legal custody of the girl, and the „ransom demand“ is the demand that the parents stop trying to remove the girl from the hospital so that Boston Children’s can generate maximum revenue from so-called „treatments“ which have so far accomplished nothing.

„It is kidnapping,“ said the girl’s father, Lou Pelletier. „It’s beyond any wildest nightmare that you could think of.“

The clinical psychologist known by the family says, „It’s the most bizarre situation … I’ve ever been involved with.“

After the contrived diagnosis by the hospital, both parents „were escorted out of the hospital by security, and within four days, they lost custody of Justina,“ reports FoxCT.com.

Boston Children’s Hospital now engaged in felony criminal kidnapping

What we are all witnessing here is far beyond the utter abandonment of medical ethics. This is a case where a hospital has crossed the line into blatant mafia-style criminality.

„Kidnapping“ is defined as:

The crime of unlawfully seizing and carrying away a person by force or fraud, or seizing and detaining a person against his or her will with an intent to carry that person away at a later time.

This perfectly fits the definition of what Boston Children’s Hospital has done to the Pelletier family. The hospital has no legitimate legal authority to assume control over a family’s teenage daughter, especially when the parents were so actively concerned and involved in the child’s wellbeing. The custody they claim to have now is based entirely on fraud and misrepresentation, thereby making the custody fraudulent.

The hospital cited „both parents’ resistance towards recommended treatment plans“ as part of its justification for kidnapping the girl for nearly 10 months. Make sure you fully grasp what this means: IF YOU DO NOT AGREE with a doctor’s diagnosis of your child, the hospital will kidnap that child for an indefinite period, and local law enforcement authorities will very likely side with the hospital rather than the parents (because cops are easily intimidated by doctors).

The hospital is God. It is the ultimate authority and the owner of all your children. If you disagree with the hospital, you are stripped of your parenthood. Your child is taken from you by force — essentially at gunpoint — and if you try to rescue your own child from the hospital, YOU will be charged with kidnapping your own child! (This isn’t fiction. We’ve already reported on this happening before.)

Justina Pelletier is a prisoner of Boston Children’s Hospital

Right now as you read this, Justina Pelletier is a prisoner of Boston Children’s Hospital. The hospital will not let her leave. She is being forced to eat hospital food, which is much like prison food. Her movements are controlled. She is monitored. Her communication with the outside world is restricted……

ne razumem sasvim njihovu pravnu regulativu, ali – posto su roditelji ocigledno odbili da devojcicu (15 godina) podvrgnu lecenju koje je bolnica predlozila, Decija bolnica je preuzela starateljstvo (!?)  nad detetom i ne dozvoljava joj da napusti bolnicu, jer je lece…..     bizarnije je i od nacisticke Nemacke….

a dalje u tekstu kaze da ce najverovatnije ispostaviti  roditeljima racun za „lecenje“…..


Оставите коментар

kiselost tela – uzrok svih ozbiljnih bolesti coveka…

sa Beleznice preneto:

Indicateur de ph

Indicateur de ph (Photo credit: Wikipedia)

Preporuke nisu namenjene da budu zamena zvaničnoj medicini već da Vam ukažu da imate izbora i da imate PRAVO NA IZBOR.

Više kiseline u našim ćelijama znači manje kiseonika, pošto kiselina istiskuje kiseonik, a poznato je da je kiseonik od suštinske važnosti za zdravo funkcionisanje organizma.  Neki lekari , tvrde da tretirajući rak kao gljivu, postižu oko 90% uspeha. Kljuc svega je dovodjenje tumora u kontakt s NATRIJUM BIKARBONATOM (sodom bikarbonom) što je bliže moguće. (Bolja dostupnost znači i bolje rezultate.) Dakle pretvarajuci KISELU u BAZNU sredinuu, vi otklanjate pogodno tle za razvoj bolesti i to jednostavnom upotrebom sode bikarbone. Limun je takodje vazna namernica jer kada ga unesete u organizam ili na kozu , limunska kiselina izaziva jaku baznu reakciju organizma.

Istraživači su davno otkrili razlog zašto kisele kiše ubijaju sav život u jezerima i rekama a to je kiselinsko stanje, sav kiseonik se toliko čvrsto zbije uz vodonik da postaje biološki neupotrebljiv. Odakle te kise dolaze treba opsirnije procitati o hemijskom zaprasivanju neba tzv, Kemtrejlsima koji se sprovode i u Srbiji posle potpisivanja “Partnerstva za mir”. Ali da se vratimo na pocetak teme:

Otto Warburg  , koji je dobio Nobelovu Nagradu 1932 za njegov rad, „Uzroci i prevencija Raka“,  pokazuje u svojim ranijim radovima povezanost  nastanka  raka sa nedostatkom kiseonika u ćelijama, nedostatak kiseonika ne samo što smanjuje pH vrednost ćelija već i dozvoljava mikroformima da bujaju.

Kada umremo kiseonik napušta naše telo i ono ubrzo postaje ekstremno kiselo. Ovi mikroformi su prvi koji dolaze na našu sahranu pošto su oni odgovorni za naše  razlaganje  u našu  najjednostavniju formu – mikroorganizam. Kada postanemo nezdravo kiseli  mada smo još živi ovi mikroformi  će početi da nas razlažu, prouzrokujući fermentaciju naših ćelija.

Mr.Warburg je takođe pokazao da nastajanje  mutiranih receptora, što  dovodi do raka, ne može da se desi ukoliko je pH vrednost ćelije u zdravom nivou kalcijuma, što osigurava razlaganje glukoze u četiri nukleotida – adenin, gvanin, citozin i tiamin, osnovni blokovi DNK koji  podržavaju zdravu DNK sintezu.

Kada je pH vrednost ćelije kisela, glukoza se razlaže u mlečnu kiselinu, na taj način stvarajući još kiseliju sredinu, oduzimajući ćelijama osnovni materijal koji im je potreban za kopiranje  DNK.

Dakle videli smo šta se dešava kada imamo kiselkasta tela i ostanemo bez kiseonika u našim ćelijama, a šta da očekujemo kada imamo zdrave, mineralima  i kiseonikom obogaćene ćelije.

–         Za početak, više energije! Povećanje kiseonika u telu nam daje energiju da radimo šta hoćemo što je suprotno stanju ravnodušnosti i letargije.

–         Bolje spavamo

–         Telo koje funkcioniše efikasno. Kada prirodni odbrambeni mehanizam tela funkcioniše na optimalnom nivou drastično se smanjuje pojava alergije i bolesti.

–         Kalcijum igra vitalnu ulogu u održavanju ravnoteže pH nivoa u našoj krvi, pljuvački, ekstra celularnoj tečnosti i intra celularnoj  tečnosti ( tečnost u ćeliji ) služeći kao odbojnik.

–         Zdravo telo ima kalcijuma  u velikim količinama, tako da krv neće morati da ga crpi iz drugih izvora – kostiju ili pljuvačke.

–         Zdrava pH vrednost znači da ima manje kiseline u tečnostima, na taj način dozvoljavajući  veće prisustvo kiseonika.

–         Bolest, zaraza i rak se ne mogu javiti u ćelijama koje su pune kiseonika.

–         Kao zaključak, stvarno je neverovatno kako efikasno naše telo može funkcionisati  ukoliko ga snabdemo sa odgovarajućim hranjivim sastojcima i mineralima.

–         pH je mera koliko je neka supstanca kisela ili alkalna

–         Alkalno = DOBRO!  Kiselo = LOŠE…

–         pH 7.2 – 7.5 je zdravo. Sve ispod 6.5 označava nedostatak minerala i teži ka bolesnom.

Vaša pH vrednost – koliko ste zdravi ?

Šta je  pH skala ?

pH je „potencijalni vodonik „ da uprostimo, to je mera koliko je kisela ili alkalna neka supstanca, ali što se vašeg tela tiče, to je slika vašeg zdravlja. Razumevajući kako nivoi pH vrednosti vaših telesnih tečnosti  utiču na vaše zdravlje, ovo saznanje će vam omogućiti da saznate koliko ste u stvari zdravi.

pH skala kreće se u vrednostima od 0 – 14 , a vrednost od 7.0 je neutralna. Sve što je ispod 7.0  je više kisela a sve što je iznad 7.0 više je alkalna vrednost.

pH Vrednost

pH vrednost pljuvačke zdrave osobe je malo alkalna i kreće se od 7.2 do 7.5, i za razliku od krvi koja ima svoje striktne parametre, pH vrednost pljuvačke može da varira. Osoba koja je bolesna ili pati od nedostatka minerala će uglavnom imati pH vrednost  negde između 6.5 do 4.5, što je blag do jak kiseli odnos.

Kada se uzima pH test pljuvačke sa lakmus papirom najbolje je sačekati 2 sata posle jela, jer može doći do pogrešnih rezultata ukoliko ste u svoj organizam uneli  hranu lili piće koji formiraju kiselu pH vrednost, kao što su proizvodi od prerađenog belog brašna, kafa ili gazirana pića ili alkalnu pH vrednost, sok od voća i povrća, (sveže isceđen) sirova hrana, orasi itd….

Kako izmeriti vašu pH vrednost ?

Postoje dve tečnosti u telu koje se  mogu na konvencionalan način testirati i daju preciznu indikaciju pH vrednosti stomaka. Jedno je pljuvačka a drugo je urin.

Da bi ste izmerili pH vrednost pljuvačkeprvo progutajte, potom sakupite novu pljuvačku. Ovo treba uraditi 3 puta. Potom ispljunite u kašiku, stavite test papir u pljuvačku, otresite višak i odmah pročitajte. ( merenje prve pljuvačke se može razlikovati od treće za nekoliko desetina pH vrednosti). Proizvođač ne preporučuje da stavljate papir u usta bez obzira što nije toksičan. Napišite na papir od dana do dana vaše pH vrednosti. Ovo uradite na početku dana pre uzimanja bilo kakvog jela ili pića. Ovo će biti vaša normalna pH vrednost pljuvačke pre nego što je promenite unoseći jelo ili piće u njih. Sačuvajte ovo što ste zabeležili i beležite u narednih nekoliko dana. Ovo je naj jednostavniji način da se izvrši  rutinski test pH vrednosti. Samo pogledate vrednosti na početku dana i uporedite ih sa vrednostima od prethodnih dana. Ukoliko su promene malo prema alkalnom delu 7.0-7.4 kako prolazi dan, na pravom ste putu. Ukoliko nema promena ili se vrednosti udaljavaju od normalne, onda ne radite dovoljno da popravite svoje zdravlje. Ove vrednosti mogu da se promene i usled emocionalnog ili mentalnog stanja osobe. Ovo uzmite u obzir ukoliko izračunavate pH vrednosti.

Upozorenje : papir za testiranje pH vrednosti je napravljen za momentalno čitanje rezultata. Ukoliko čekate 30 sekundi pH vrednosti će se promeniti zbog isparavanja.

PH test urina

Sačuvajte malo prvog jutarnjeg urina. Uzmite 7 cm papira za pH testiranje i stavite ga u urin. Posmatrajte da li se dešavaju neke promene boja na papiru i uporedite ih sa bojama na prikazanoj tabeli. Zapišite koja od boja najviše odgovara vašoj boji sa tabele. Urin otkriva cikluse za alkalnu gradnju (anabolizam  )ili kiselu razgradnju ( katabolizam). pH vrednost u urinu pokazuje nastojanje tela preko bubrega, nadbubrežnika, pluća i gonads da reguliše pH vrednost preko buffera (tampon) soli i hormona. Urin može prilično tačno da prikaže hemijsku sliku tela, pošto bubrezi filtriraju bufer soli od pH normativa i mogu pružiti vrednosti na osnovu toga šta telo odstranjuje. pH vrednost urina može varirati od oko 4.5 pa do 9.0 u ekstremnim slučajevima, ali idealan raspon pH vrednosti jo od 5.8 – 6.8 . Ukoliko vaš urin ima promenljivu pH vrednost  između 6.0-6.4 ujutro i 6.4-7.0 uveče vam telo funkcioniše u granicama normalnog zdravlja.

Vaše zdravlje je vaš izbor, pH test je dragoceno sredstvo koje će vas usmeriti ka zdravlju.

Eksponencijalna PH skala

Jednu stvar koju morate upamtiti je da je pH skala eksponencijalna, što znači da za svako povećanje/smanjenje  pH vrednosti  u stvari znači desetostruko povećanje/smanjenje nivoa kiselosti. Pa tako razlika u kiselosti između pH 7.5 i 4.5 nije tri puta više kiseline, već 1000 puta!!

KOJU HRANU JESTI, A KOJU IZBEGAVATI
Hrana koja potiče lužnatost Hrana koja potiče kiselost
Sve sveže voće ALKOHOL!!!
Sve sveže zelene salate Ječam
Sve klice Crni ili bijeli papar
Sve povrće (sirovo prije svega) Kruh
Jabučni ocat KOLAČI (i ostali šećeri)
Bademove ili suncokretove semenke (namočene) Konzervirano voće i povrće (ili iz mikrovalne)
Kukuruz na klipu Gazirana pića
Datulje Sve žitne pahuljice
Suvo voće (bez sumpora) Čokolada
Sveže bobičasto voće Kafa ili kofein (i iz čaja)
Sveže osušeno začinsko bilje Mlečni proizvodi
Sokovi od svežeg voća Jaja
Sokovi od svežeg povrća Hrana kuvana sa uljem
Češnjak Žitarice (osim quinoa i prosa)
Surutka od kozjeg mleka Meso, riba, perad, školjke
“Zelena hrana” (alge, spirulina, chlorella) Nikotin
Biljni čajevi (bez kofeina) Zobena kaša
Limun Testenine
Bob Kokice
Organski javorov sirup Konzervansi
Sva hladno ceđena ulja od: avokada, kokosa, lana, grožđa, maslina, bojadistarskog bodlja, šafrana i suncokreta Prerađena hrana + so (uključujući morsku, keltsku i himalajsku)
Lubenice i dinje Kupovni sokovi
Proso Soja, tofu, tempeh
Krompiri Beli i svi ostali prerađeni šećeri
Quinoa Umetni zaslađivači
Grožđice Čajevi sa kofeinom
Kiseli kupus (opran od soli) Ocat (osim jabučnog)
Morsko povrće (dobro isprano)
Supe od povrća (bez povrća)

DODATAK:

“Dr Simoncini tvrdi da, tretirajući rak kao gljivu, postiže oko 90% uspeha. Kljuc svega je dovodjenje tumora u kontakt s NATRIJUM BIKARBONATOM (sodom bikarbonom) što je bliže moguće. (Bolja dostupnost znači i bolje rezultate.)Dakle, oralna primjena za probavni trakt, klistir za rektum, ispiranje za vaginu i maternicu, intravenoznu inekciju za pluća i mozak, inhalacije za gornje disajne puteve. Neki unutarnji organi mogu se tretirati uvođenjem katetera u arterije. Kod raka kože, 7% tinkturu joda treba mazati po zahvaćenom području jednom dnevno, 20-30dana, s ciljem stvaranja kraste od mnogo slojeva. Ova procedura se može primijeniti i kod tretiranja psorijaze.Tumorske kolonije pocinju se povlaciti izmedji treceg i cetvrtog dana, a kolabiraju izmedju petog i sestog dana.Potpun ciklus sastoji se od 6 dana tretiranja i 6 dana bez tretiranja, što treba ponoviti 4 puta.Najvažnije nus-pojave su žeđ i malaksalost. Rak se neće vratiti budete li živjeli zdravo. Ovdje naglašavam da su protokol i doziranje propisani za svaku lokaciju i ništa se ne smije poduzimati po vlastitom nahođenju”.

“Sama soda bikarbona je moćan lek za rak, posebno u digestivnom sistemu počev od usta pa do kraja debelog creva”.Za rak izvan digestivnog sistema soda bikarbona nema efekta jer će veliki deo dok stigne do drugih organa već biti neutralisan kiselinama u tankom crevu.

Za ove tumore se zato koristi solucija koja se ubacuje u krv što, naravno, čini lekar. Koristi se samo čista soda birakbona farmaceutski napravljena. Po protokolu doktora Simoncinija kod oralne primene za vreme prve nedelje tretmana ne sme se uzimati više od dve kafene kašičice dnevno.
Za vreme druge i treće nedelje ne više od jedne kafene kašičice dnevno. Ove doze se mogu prekoračiti samo uz lekarsku dozvolu. Ovakvo doziranje bikarbone sode iz ovog tretmana se ne sme koristiti više od tri nedelje.Za rak kože i druge eksterne kancere (uključujući i rektalni klistir) kada soda bikarbona dolazi u direktan kontakt sa kancerom, ove restrikcije ne važe”.

“Kancer je kiselina, posebno mlečna kiselina kao otpadni produkt zbog niskog nivoa kiseonika i otpadni produkt gljivica i plesni”, podseća doktor Simoncini.