kod eko patriota nadjoh sledeci predlog:
Сви досадашњи начини за заустављање ГМО-пошасти су се показали као мање-више неадекватни: петиције, протести, трибине, слање мејлова и сл.
Чак шта, за шта је Србија пример, од помоћи није ни кад имате закон који забрањује производњу, увоз и промет ГМО-производа.
Уза сву ту забрану у Србији се сејe на десетине хиљада хектара ГМО-семена.
Нарочито, бар колико је засад откривено, на северу Србије, у Војводини, где се од 36 узорака узетих са 100 хектара земље показало да су 33 ГМО-усеви.
А већ колико се ГМО-производа увози и продаје, да не причамо, јер прича би била тужна и предугачка.
Предстојећа легализација увоза ГМО, у име уласка у Светску трговинску организацију (СТО), се, по свему судећи, врши само зато да би Монсанто могао да подигне оптужнице против свих који су и досад сејали његово семе, упркос забрани, набављајући га “незванично”.
Када се увоз тог семена легализује, биће тужени сви који га буду сејали, а немају “ћагу” да су га купили од Монсанта.
Казне ће, што се потврдило и у Америци, а о чему смо већ писали, бити ригорозне.
Укратко и можда мало прегрубо речено: сви лају, ГМО пролази.
Нелегално, легално – свеједно. И, бар засад, том продору се ништа не може.
Такозване широке масе су, захваљујући медијима, на ту тему или збуњене или необавештене, а, искрено, и не умиру од жеље да се обавесте.
А и кад им стигну тачне информације, врло честа реакција је неверица.
Као што каже једна изрека. “Неверица је најбоља опрема плена”.
Бар са тачке предатора.
Када се све то тако реално сагледа и не теши се варљивим утисцима о томе како нешто значајно постижемо трибинама, протестима на којима учествује шачица или највише хиљаду људи, узалудним имањем закона о забрани ГМО и тако даље, онда одговор на питање “може ли се и како зауставити ГМО-пошаст”, како год то коме звучало, гласи:
Помоћу свих досад познатих и примењиваних начина не може.
Све те СТОП-ГМО акције су само “махање крпом на олују”.
Власници компанија за производњу тог зла имају начина да их све “заобиђу”, углавном преко корумпираних политичара и несавесних медија и “бизнисмена”.
Пођимо зато од најцрњег могућег сценарија, који уопште није нерелан.
По том сценарију начин за заустављање ГМО-пошасти ће проистећи из саме последице употербе ГМО-хране и лекова. А та последица, која је све ближа, јесте нека врста масовног помора, као што се десио помор тзв. лудих крава.
У таквој паничној ситуацији и најневољнији да се обавесте, напрасно ће бити обавештени и, чак и без икаквог подстицаја, такорећи спонтано покренути масовне протесте са захтевом да се ГМО под хитно избаци из употребе.
То је први начин за заустављање ГМО-пошасти.
Џаба нам је говорити: не дао Бог да се то тако решава. Бог са тим ионако слабо има везе. Дао нам је слободу и разум, уз напомену: Све вам је слободно чинити, али није све на корист. И тиме је “завршио посао”. Остало је на нама.
Други начин за заустављање, масовни протести, је, у суштини, повезан са првим.
Јер вероватноћа да се огромна већина народа освести и без помора, само на основу тачних информација, које ионако једва стижу до њега, баш и није превелика, а политичке партије у које добар део народа још верује, или не показују неко нарочито интересоавње да по том питању организују акције или, као неке од њих, чак и отворено или прикривено лобирају за ГМО.
Све ово не значи да би требало престати са емитовањем тачних информација, чак шта, само би то требало радити са свешћу о њиховој лимитираности. Не заносити се. И то је све.
Трећи начин, који би могао бити функционалан као и први, односно масовни помор, јесте да се нека јака, радикална организација заузме за заустављање ГМО, да не бира средства у рату против оних који га што легално, што нелегално намећу.
Али такве организације нема ни на видику. И једва да је, обзиром на све, и замислива. Тако да је у суштини тај начин само један логичан закључак, а не и нешто што би се и реално могло догодити.
На крају се све ипак своди на лично питање:
Шта ћеш ти лично урадити у ситуацији ГМО-пошасти?
Јер ако та пошаст до даљњег не може да се заустави на генералном, могла би бар у великој мери на личном плану.
Баш као што се ипак не дрогирају сви, не морају сви ни да једу ГМО-храну и конзумирају исте такве лекове.
Зато смо се ми одлучили да на све то реагујемо овако:
1. непрестано ћемо на све стране, у складу са својим могућностима, упућивати тачне информације о ГМО, јер увек има и оних који ће их уважити,
2. организоваћемо ланац сигурне исхране у који могу да се укључе сви који хоће.
Да парафразирамо познату изреку: Ако до даљњег не можемо да победимо ГМО, бар можемо да му се не придружимо.
Nedodjija 