Nedodjija

blog o alternativama…

uzmimo rad u svoje ruke….

2 коментара

Рад је непходан, радом стварамо, а такође нам је свет овакав – какав је данас нама остављен, креиран неким радом. Дакле, рад је питање напретка, па и самог опстанка.

У свету око нас можемо сагледати, предивне ствари начињене и настале радом; велелепне грађевине, путеве, насеља; затим човек је својим умом и радом стварао занате, уметност, разоноду, писмо и културу и духовност…

Предање нам говори, да требамо чувати оно што су створили пре нас, а исто тако развијати усавршавати па и мењати своје окружење, тако да нам буде добро и на корист свима у овом световном животу. Међутим, изгледа да смо у најскоријим часима историје, некако сва делања препустили неком другом (ко је тај други?), а своје снаге усредредили претежно на уживања, на лагодан живот, ни не размишљајући докле нас то може довести, ни да ли је то одржив начин за опстанак?!

Излишно је и да помињем у шта се ово друштво, у коме живимо, изродило и у шта се претвара, АЛИ, знајте да је све то са великом одговорношћу свакога од нас. Почев од претераног истицања, да свако од нас може бити „најбољи и највреднији“, (не знајући, па и не покушавајући да се бавимо пословима важним за сваког појединца у држави), па све до избегавања преузимања одговорности, макар за прљав ходник заједничке зграде или за поклоњене оцене ђацима, па и за пуста села – куда стремимо?

Кад истичем да је неки посао важан за заједницу, онда мислим и на физичке послове, али и оне који су умни и чине уствари потпору, ономе што рукама стварамо, а не издизање до уобразиље. Дакле, сваки посао је важан, али важно је да тежи ка добробити човека, ка напретку у правом смислу те речи; а не да буде само посао ради посла и наука ради науке, па да буде злоупотребљена чињеница, како нешто ипак радимо.

Нема ту превише речи, којима бисмо могли описивати суштину опасности од заборављања ко смо и шта треба да чинимо, како не бисмо угрозили себе саме, а тако и завет који нам је остављен од наших старих, од Бога! Имам само неколико предлога, а после треба прионути на посао; ево лека забораву, још само да почнемо:

-Окренимо се око себе за почетак, (покупимо смеће из оближње реке…)

-Организујмо се и садимо дрвеће, где год је могуће (већ је познато зашто)

-Научимо децу да буду радна, да се истичу поштењем (не штедимо децу од обавеза)

-Са пријатељима из околине, поправимо шта треба на оближљој школи, амбуланти…

-Покренимо се и окупимо људе, који још увек знају старе занате, учимо од њих (требаће нам, јер наслеђе занатлија не сме остати заборављено)

-Оснујмо попљопривредне задруге, оснажимо људе, који се баве производњом здраве хране у нашој плодној Србији (да не зависимо од увоза)

-Учимо децу суживоту са природом, радимо на очувању здраве околине (док је још имамо)…

Аутор: Биљана Миленковић

AntiCenzura

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

2 thoughts on “uzmimo rad u svoje ruke….

  1. Zaboravili ste:
    – razjurimo sve te najgore među nama koji vladaju našim životima – lokalno, regionalno. centralno…zbog kojih sve ovo predloženo i još mnogo toga korisnog ne možemo da realizujemo i da se konačno uljudimo…

    • da…. u principu nisam zaboravila – nego ne zelim da pozivam na ustanak… ta crta nase naravi nam se obicno obija o glavu… mogu samo nasu generaciju da pozovem na ustanak…. nismo sve ove godine decu toliko cuvali da bi ih sada u nekom ustanku zrtvovali… ovaj put moramo inteligentnije da odradimo stvari… 🙂 … a onima cemo vec suditi… nece oni nikuda….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s