izvinjavamo se, mLogo se izvinjavamo….

Od kako imam pristup medijima, internetu a naročito televiziji, uvidela sam svoju grešku, te sam rešila da se javno izvinim. Pre svega, izvinjavam se što nisam bila u mogućnosti da slušam izveštaje iz zvaničnih medija, već sam posmatrajući situaciju uživo, dovedena u zabludu, zbog čega sam koristila uvredljive izraze za sam državni vrh -džukela i krava. Ja jako volim životinje i da sam bila upoznata sa nadljudskim naporima i herojskim delima državnog vrha, sasvim sigurno ih ne bi vreďala na taj način. Zatim se izvinjavam što sam i sama dovedena u stanje panike, nakon što je naš cenjeni Premijer održao javnu sednicu Vlade na kojoj je vikao na ministre i neprimereno se obraćao drugim prisutnima na pomenutoj sednici, izjavljivao da je situacija katastrofalna i kataklizmična, kao i da ima mnogo žrtava i na taj način izazvao opštu paniku, razume se, bez da je imao takvu nameru. Iz tog razloga iskreno verujem da bi svaki sudija u ovoj zemlji utvrdio da nema krivične odgovornosti gore pomenutog, te da se pitanje njegove krivične odgovornosti za izazivanje panike neće ni postavljati. Izvinjavam se i što sam se usudila da se u ovim teškim vremenima koristim slobodom govora, shvatam koliko je to bilo neprimereno sa moje strane. Izvinjavam se i zato što su pojedini ljudi iz mog teksta u kome se govori da ima 13 žrtava, zapravo pročitali da ima na hiljadu žrtava i tela koja plutaju Obrenovcem. A onima koji su upravo sada došili do velikog „AHA“ i počeli da pišu uvredljive komentare, ponovo skrećem pažnju da obrate pažnju na čitanje i izvinjavam se što ih opet neću udostojiti odovora. Ja znam šta i na koji način sam napisala, a zbog čega su te osobe našle za shodno da me agresivno napadaju, opovrgavajući ono što nisam napisala, i na taj način iznoseći nove podatke, to će morati sami da objasne. Istima se izvinjavam i što su u mojim rečima da svima koji su učestvovali u spašavanju ne mogu ni reč da kažem, pročitali da sam iste najstrašije napala. Priznajem da sam, sada vidim bez razloga, bila izrevoltirana činjenicom da je naš voljeni Premijer doveo novinare posle tri dana i krajnje bezobrazno i po običaju neprimereno se ponašao, gotovo predstavljajući da nema žrtava. Ja zbog svojih sugraďana, zrtava i njihovih porodica, kao i porodica nestalih nisam i neću spekulisati o broju, tek za 6 meseci možemo znati o kom broju se radi, a ako se Obrenovčani ne slože sa zvaničnim brojem, lako ćemo se prebrojati. Izvinjavam se i zato što nisam završila neki prestižni svetski fakultet, već samo Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, zbog koga moja pismenost niti retorička sposobnost nisu bile umanjene čak ni u vreme vanredne situacije. Sada sam svesna da sam morala da ostanem bez adekvatnih reči, a da u govoru pravim velike (tzv. dramske) pauze. Posebno se izvinjavam za to što već danima postavljam pitanje odgovornosti za ono što se desilo Obrenovcu. Televizija mi je potpuno otvorila oči! Sada vidim da sam se nalazila u velikoj zabludi verujući da je tolika količina vode morala od nekuda da doďe i da su stručnaci iz te oblasti to morali da znaju i obaveste politički odgovornu gospodu. Sada uviďam da to uopšte nije bilo pitanje kojim stručnjaci treba da se bave, već političko pitanje. Ta voda se prosto tu stvorila, niko se za to ne može smatrati odovornim, krivi su priroda ili Bog (za one verujuće). Zahvalna sam na tako visprenim političarima, da njih nije bilo, ko zna šta bi se desilo sa Obrenovcem! Čak i da je bilo možda nekih propusta, a svi znamo da nije, opet ovo nije vreme da upiremo prstom u bilo koga od njih. Sada je vreme da obnavljamo zemlju a ne da se bavimo pitanjima eventualnih propusta i odgovornosti pojedinaca, ili, ne daj bože, celokupne vlasti. I potpuno shvatam krivicu graďana Obrenovca! Krivi smo jer niko od nas nije čuo upozorenje gospodina Marića, dato 48h pre poplave. Krivi smo jer se nismo evakuisali kada je on to od nas zahtevao u upozorenju koje nije objavljeno. Krivi su i oni stanovnici koji su se evakuisali kada je cenjeni gospodin Mali od njih zahtevao da ostanu u svom domu. Oni koji se nakon toga nisu evakuisali su krivi jer su se oglušili o zahteve gospodina Vučića i Nikolića da se evakuišu. Sve u svemu, zaključila sam da zaista nema političke odgovornosti, niti propusta, krivo je stanovništvo, pa i narod, i potpuno sam uverena da naša vlast ne zaslužuje ovakav narod te da bi trebalo da nas menjaju! I nadam se da se više nikada neće desiti da ostanem u medijskom mraku! Od kako sam sinoć prvi put posle 10 dana gledala televiziju, uvidela sam da nikako više ne smem da se oslanjam na svoja čula! Koliko juče sam videla opustošen i razoren grad (bar ono malo tek sada pristupačnih delova), o „mirisu“ neću ni da govorim, a onda su mi gospodin Vučićević i ostala gospoda iz medija otvorili oči. Sada znam da nisam videla ništa što sam videla, da nisam čula ono što sam čula i naročito da nisam osetila ono što sam osetila (što je potpuno logično jer su graďani bez vode očistili radnje i stanove, te to sad i izgleda i oseća se čistije)I da zaključim, uvidela sam sve svoje greške, gore nabrojane, izvinjavam se i osećam se duboko postiďenom što sam se uopšte usudila da postavim pitanje bilo čije odgovornosti.

 Ivana Lalovic

Дух народа задао је најозбиљнији ударац властима, показавши сву њену бесмисленост и немоћ, сав њен крајње антисрпски положај….

КАКО ПРЕПОЗНАТИ НЕПРИЈАТЕЉА

Вести | 26.05.2014 | 12:06

СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ

Дух народа задао је ударац власти, показавши сву њену бесмисленост и немоћ с оне друге стране рова, иза западних бусија

Да ли ми Срби заиста знамо ко су наши непријатељи?

Није тајна да српска војска од Запада није поражена 1999. године, а да је без испаљеног метка, и формацијски и у техници и у бројности и стратегијској усмерености, до балчака сасвим растурена после 5. октобра. А онда је преостао народ. Није тајна да је од 5. октобра Запад у отвореном и бескрвном рату против Србије, у чему не треба видети ништа необично, али је тајна да у Србији и њеним токовима живота нисмо у стању да познамо непријатеље. Док непријатељи уздуж и попреко наше отаџбине својом делатношћу врше одстрел свих српских изданака трајања, чак уз тихо и гласно одобравање, са свих страна. Зато је и скопчано са великим тешкоћама да се позна непријатељ, и не само због тога што је то подложно законском санкционисању него и јавној осуди и омрази, са свих страна. Да то напросто личи на утакмицу у проказивању и потказивању, али и у улизиштву.

Из тог левка бескрвног ратног комешања, Србија је на последњој линији своје одбране, доступне само онима који поседују безусловну и непоткупљиву самосвест, чије достојанство није на западним пијачним тезгама расуђивања, чије разумевање слободе није испразно мудровање на Западним катедрама људских права.

После оног јадног, бедног Драшковићевог грленог и кукавног запомагања из деведесетих како не може бити да смо ми Срби у праву а читав свет није, или да ми не можемо против читавог света (где се није казивало да је свет само Запад под америчком чизмом), као најубитачније оружје против снаге наших живота у овом бескрвном рату имамо у халабуци о правима човека и натураној мисли о интересу. Па се томе додаје нужност усвајања протестантских модела живота. О како отужно звуче она српска празнословља у којима се наклапа о томе да се интереси удружују, да традиција и пријатељство међу државама не играју никакву улогу, а да непријатељство потиче од сукоба интереса. Као хоће се рећи: интереси су темељ живота. Тандарамандара, када су Срби у питању. И што је још отужније, ослонац за усвајање тих западних стубова друштва Србији се од домаће власти натура уверење да је од пресудне важности то шта Запад мисли о Србима и Србији. (Како рече немачки амбасадор: „Србија има лош имиџ“.) Па није Србија успаљена фрајла или лака женска са угла Улице Сен Дени, па да одмерава како је ко гледа и шта ће о њој мислити, будући да се то преводи на извесне суме новца.

rozmerinabeba02

200 ГОДИНА ЗАХТЕВА ОД СРБА

Не бих да доказујем колико је то данас сервирано са угледних и утицајних места само и само знак тешке јаловости и немоћи да се прозре српски живот, слободан за будућност и прошлост. Колико је то далеко од непосредног знања о себи, у чему се садржи и дух и воља и умеће – по чему се окрепљује свако делање. (Осим ако Срби не наставе да мењају свест, по упутствима писца Светислава Басаре, а по заповестима председника владе Александра Вучића.)

Без обзира на рат и мир, наши непријатељи ће и даље постојати, као што постоје Дунав и Сава, као киша и снег; док је наша српска љубав и наше српско поштовање и наша господственост изнад интереса и људског рачуна у времену као огледала права, и нема те силе која то може поништити. А непријатељ постоји, па постоји. Један те исти. И то је једна историјска константа, што као историографски појам, као међаш нађох само код једног историчара, и гле чуда, млађег, прилично, и то на предмету новије великобританске заокупираности српским земљама и Србима. А константа нас оштро упозорава: од непријатеља не можемо очекивати ни једначење а ни равноправност, поглавито у интересима. Особито не треба се надати каквом вредносном уважавању српског лика живота – треба ли стално да се понавља шта је све тобожњи пријатељ (са Запада) а у истини непријатељ од Срба тражио у последњих двеста година, са вечитим описивањем Срба као некултивисаних, руралних, неприлагођених дивљака који у свом развитку нису прошли индустријализацију и урбану културу, без смисла за политичко организовање, са византијским склоностима ка тиранији и цезаропапизму.

Коликогод Зорана Ђинђића славили и величали као првог демократског председника владе Србије, немојмо заборавити: он је уз помоћ своје грађанске братије и заблуделог Војислава Коштунице Србију начисто подастро Западу на располагање. Тај чин озваничио је право Запада да Србијом располаже на њему потребан начин. Водећу улогу у том праву Запада, уз Ђинђићево самопрегорно самољубље, одиграо је западни новац. И једино тако могу се разумети сталне уцене, непрекидни захтеви, неисцрпни услови при преговорима сваке врсте са чиновницима Европске заједнице или властима западних држава – јер они су платили робу и сада треба да је и добију, што се у односима трговац и купац подразумева као закон, где су интереси темељни покретач живота.

rozmerinabeba03

ПРЕТЊА ЗАПАДНИХ КУПАЦА

У тој трговини са Србијом на тезги западне цивилизације купци су се мало залетели. Новац су давали на руке онима са којима су склапали послове, а народ срски, као стварни власник Србије, у тој трговини остао је ван игре. Док, међутим, по оним тачкама уговора који је склапао Ђинђић, кад је народ у питању, купци Србије су стекли право да управљају народом – а у случају да се то не би одвијало по задатим циљевима, као у Украјини, уследио би неки српски Мајдан. Како су непрестано и у четири ока саопштаване претње нашим представницима власти – како се посредно излануо садањи председник владе А. Вучић рекавши да „у Србији неће бити Мајдана“.

Можемо претпоставити да се у разговорима наших власти са Западом стално понавља та могућност, по чијој музици они су дужни да играју. Са сталном претњом западних купаца, ако не буде како смо платили, пашће крв. А да би се оснажила та претња, тада се потеже за аргументом који описује широм Србије разастрта умреженост великог броја западних седишта, канцеларија, организација, присталица, симпатизера, као и неразоткривене агентуре – што се сасвим уклапа у она дешавања која се управо одвијају у Украјини, а која су растурила Либију, узвитлала Египат, кренула да сатру Сирију…

У оквирима те претпоставке можемо замислити како се одвијају ти разговори, без записника, без преводиоца, у четири ока, са претњом да ће Србији пустити крв. А чему додају да је привредна база Србије потпуно уништена, због чега смо нужно упућени на Запад и његове инвестиције. Наравно да притом а и после нико не помиње актере тог рушилачког подухвата, будући да их красе српска имена као Божидар Ђелић, Мирољуб Лабус, Млађан Динкић, Горан Питић… И после свега како би се оправдала улога Емемефа? И са којом сврхом, уз сијасет оних западних банака пантљичара, широм Србије посејаних после 5. октобра, чија је једина сврха да смисле начин како да од нас сиротиње направе још већу сиротињу – што каже један мој пријатељ.

Хајде да се мало сетимо снаге наших предака, још увек то струји у нашој крви. Онда и срочимо оно што нам преци поручују: непријатељ је онај који настоји да те уништи или себи потчини, на веома зависан начин, а да при том користи сва расположива средства, као и она која је у стању да измисли.

РАТ КОЈИ НЕ МОЖЕМО ИЗГУБИТИ

Да ли се у такав опис уклапа ма која од такозваних невладиних организација ако знамо да је наше мишљење и делање у ма чему од јавне и друштвене важности условљено ставом и словом тих недодирљивих организација? Да ли се у такво разумевање непријатеља може сврстати и ма који западни гост у Србији, а да има дипломатски имунитет, будући да се ни једна важнија одлука у врху власти Србије не може спровести без воље његове, мада он тиме неморално, безочно и бестидно гази вишемиленијумски обичај поштовања домаћина? Да ли таквом обрасцу међуљудских односа одговарају намештеници од наше власти, у чијем опису посла стоји да надзиру спровођење западних одлука о целокупном друштвеном устројству Србије? Да ли се у ред таквих персона могу уврстити и сви они уредници на медијима који Србију обавештавају не по савести него по наредбама које су подешене према западним купцима Србије? Да ли сама наша власт, са свих својих места у свом поретку, беспоговорно испуњава налоге свих овде поменутих? Да ли се у том вољном потчињавању овде поменутима напросто надмећу све и једна праламентара политичка странка – јер зна да је само и ништа друго то води у врх власти? Да ли се нашој власти, са сладострашћем и нарочитим задовољством, потчињавају скоро стопостотно сви наши новинари? Да ли у том колу немалу улогу играју пре свега наши филмски посленици, с ове и с оне стране камере? Да ли им у томе помажу неки писци? Уредници разних ликовних галерија… И тако даље, тако даље, и даље, до збира једне мале војске која се у благодатима слободног и владарског живота башкари свуда по Србији. Списак би био за један велики телефонски именик. Али они нису Србија, они су непријатељи Србије и Срба.

И сад нам не преостаје ништа друго но да западне амбасаде, такозване невладине организације, разне канцеларија за европске и евроатлантске интеграције, канцеларије за популаризовање Европске заједнице, редакције, телевизијске студије, поједине факултетске катедре… прогласимо за митраљеска гнезда, одакле нас Србе засипају муницијом која треба да нас избрише као народ. А штаб на терену за тај бескрвни рат налази се у Немањиној број 9, док се главни командни центар укопао у траншеји у Вашингтону, са помоћним штабом у Бриселу и Берлину.

Иако добијају битку за битком, у том бескрвном рату непријатељи Србије и Срба немају никаквих изгледа. Само да се Срби пропну за јуриш, што је показао најпопулистичкији дух заједништва Срба, дух најконзервативнијег вида саборности, који се силовито и поносно усправио пред воденом стихијом која нас је управо задесила. Дух народа задао је најозбиљнији ударац властима, показавши сву њену бесмисленост и немоћ, сав њен крајње антисрпски положај, с оне друге стране рова, иза западних бусија. И, као толико пута у историји, од нараштаја до нараштаја, и у овом бескрвном рату против Срба и Србије, с братском љубављу стигли су Руси, као брат брату, да помогну, не штедећи се, чиста срца, без обећања и рачуна.

standard.rs

izvor: fond strateske kulture

projekat „blue beam“…. da se podsetimo….

o ovome se vec odavno prica, ali se vreme realizacije izgleda primaklo…

 

ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Доласку Антихриста претходиће напад лажних ванземаљаца!

Share Button

Канадски новинар и истраживач Серж Монаст (1945-1996) први је упозорио на пројекат Блуе Беам, још средином деведесетих, а онда изненада преминуо под сумњивим околностима. План се одвија у четири корака, а крајњи резултат би требало да буде коначно и потпуно успостављање новог светског поретка, са новом вером – у антихриста.

antihrist Ibtimes com ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Доласку Антихриста претходиће напад лажних ванземаљаца!

Ако узмемо у обзир да су о „добробити“ напада ванземаљаца на планету Земљу размишšљали многи научници, али и политичари, могућност да неко планира такав сценарио не звучи сасвим невероватно.

Бивши председник САД Роналд Реган је у неколико својих председничких говора изјавио како би људска бића ујединио једино некакав напад ванземаљаца, или Пол Кругман, истакнути амерички економиста, који је изјавио како би лажžни напад ванземаљаца засигурно ‘тргнуо’ економију.

Наводни пројекат Блуе Бим (Плави зрак) је осмишљен да лажира други долазак Месије, а одвијао би се у четири “корака”.

Први корак подразумева уздрмавање фундаменталних веровања о постанку човека, религијских доктрина и читаве филозофије живљења. Да ли вам ово делује као тежак задатак? По Монасту, то је више него изводљиво (посебно када се узме у обзир да наука од Монастовог времена додатно напредовала).

Наводно светска влада лако може да изазове земљотресе на одабраним стратегијским локацијама (што им је, нажалост, омогућио својим проналасцима наш Никола Тесла…), где ће “случајно” бити откривени древни, до сада “изгубљени” археолошки докази који ће довести у питање све интрепретације великих религијских доктрина. По Монасту, припрема за ово већ је обављена кроз различите дезинформативне медијске кампање и научнофантастичне филмове о ванземаљским цивилизацијама и технологијама.

vanzemaljci Sharenator com ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Доласку Антихриста претходиће напад лажних ванземаљаца!

“Посађени” фалсификовани докази откриће археолози који ће сугерисати да, ма о којој се религији и култури радило, нови налази доказују да су верници били “преварени” током хиљада година. Овим би већина људи посумњала у своја дотадашња фундаментална духовна веровања у Бога, и библијске и друге верзије Судњег дана.

Корак два подразумева да се ласерска светла и звуци користе за пројекат блиставог и комплетно измишљеног “шоу програма” на небу. Неки у везу са овим делом плана доводе и кемтрејлсе, хемијске трагове авиона који, осим што нас трују, небо чине белим или сивим, што је идеална позадина за ове пројекције – као биоскопско платно.

А шта ће бити тематика свемирске представе великих размера? Осим слика НЛО, са тродимензионалним оптичким холограмима и посебним звуцима, нашао би се ту и религијски “додатак”: различите слике за различите делове света – у складу са доминирајућим религијским националним веровањима на том подручју. “Божји” глас моћи ће да се чује на неколико језика (ово це се постићи емитовањем преко веома ниских фреквенција помоћу ХААРП комплекса).

kontrola Targetedindividualscanada com ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Доласку Антихриста претходиће напад лажних ванземаљаца!

Све ово биће симулација Апокалипсе, током које ће свим народима бити приказане циљане сцене (за хришћане – библијске). Наводно су већ конструисане направе које могу да подигну увис велики број људи (Вазнесење), а ти људи више на Земљи неће бити виђени. По Монасту, увод за то је “вежба” са наводним отмицама људи од стране ванземаљаца. Рачунари ће координисати сателите који ће пројектовати слике, а софтвер за представу одавно је спреман.

Са компјутерском анимацијом и одговарајућим звуцима, следбеници разичитих вера повероваће да се њихов спаситељ вратио. А онда ће се пројекције Христа, Мухамеда, Буде, Кришне…. – сјединити у једну – једног бога. Тај “бог”, сматра Монаст, биће управо антихрист, који ће додатно појаснити да су различите свете књиге погрешно разумеване и тумачене (за шта би човечанство већ требало да буде припремљено првим кораком Пројекта), а да је стара религија крива за то што су браћа и народи међусобно ратовали.

Дакле – старе религијске доктрине треба укинути да би се отворио пут за светску религију новог доба, са новим “богом” – антихристом.

Ова представа би, по плану, резултирала нестајањем друштвених и верских разлика, а народи би се оптуживати међусобно за дотадашње “заблуде” у погледу религије, што би предводили милиони верских фанатика. Монаст тврди да ће, ни мање ни више – званично Уједињене Нације увести религију новог доба, а све то уз Бетовенову ‘Оду радости’.

Трећи корак јесте да се одређене визије пројектују у људске умове тако да изгледа да се ради о сопственој идеји сваког појединца да га је контактирао лично Бог. Ово је могуће користећи ЕЛ Ф, ВЛФ, ЛФ таласе (и скаларне таласе), који утичу на мождану активност тако да особа чује Бога лично како разговара са њим.

Није непознато да већ постоји интерактивни компјутерски систем способан да умеша “њихове” идеје у ваше природно размишљање, тако да не можете да уочите разлику. Све у свему, већина људи ће знати “у срцу” управо оно што наводни Бог жели да верују. “Без универзалног веровања у религију њу ејџа, успех новог светског поретка биће немогућ!” – пише Монаст.

Корак четири подразумева елекронски индуковане натприродне појаве, укратко – радиће се на томе да човечанство поверује да је инвазија ванземаљаца управо започела у сваком већем граду на планети, што ће све који поседују нуклеарно оружје натерати да га активирају или бар – отворено ставе у приправност.

Свет ће бити на ивици нуклеарног уништења, али – до напада никада неће доћи. Међутим, ова изузетно опасна ситуација биће повод да се све нације удруже и разоружају под окриљем УН. Узгред, ово ће учинити да хришћани поверују да до напада није дошло само зато шту су неке друге, благонаклоне ванземаљске снаге дошле да спасу “добре” људе на Земљи од бруталног сатанистичког напада “лоших” свемираца.

А онда долази финале – такозвана “ноћ хиљаду звезда”. По Монастовом приказу, сви који буду стајали на путу новом светском поретку, биће ухапшени, убијени или проглашени “несталим”, а све под маском предстојећег библијског Вазнесења. Иако су наводни “спасиоци (добри ванземаљци) стигли – то не значи да је битка добијена, већ је потребно обезбедити потпуно јединство да би човечанство преживело.

А да би се дошло до тога, објашњава Монаст, изрежиран је специјалан “лајт шоу”. Током једне или две ноћи биће коришћене психотроничке и друге справе – за пројектовање натприродних, сатанистичких слика у људске умове; многи ће видети духове, упасти у стање блиско лудилу, што ће узроковати глобалну панику, самоубиства, убиства, нереде итд.

После “ноћи хиљадите звезде”, такође познате као “ноћ хиљаду звезда”, човечанство ће бити спремно да прихвати било код новог “месију” који би поново успоставио ред и мир, макар то све нас коштало личне слободе.

anationbeguiled com novi svetski poredak ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Доласку Антихриста претходиће напад лажних ванземаљаца!

Увод – лажирана светска криза

А када ће се све ово десити? Монаст је говорио о неких двадесетак година (крајем 1995.), а, како објашњава, први индикатор да је ту почетак спровођења плана биће – промена новчаног система. Овај део припрема по њему ће се дешавати у две фазе. Прва фаза подразумева креирану економску кризу (то се, слаже се већина, већ догодило 2008., а недавно је свет “замало” протресла још једна, када је било говора о могућем банкроту Америке).

Све у свему, криза ће довести до “потребе” да се долар промени у нову валуту – једну која ће бити коришћена у САД, а друга у остатку света. А онда ће, сматра Монаст, бити изрежирана још једна криза која ће у потпуности решити проблеме. Ова друга криза наводно ће наступити због наглог пораста корупције, превара и фалсификовања новца.

Све ће то бити једноставно решено, тако што ће свет бити “ослобођен” кеша и читав финансијски систем биће пресељен у компјутер. На овај начин нови светски поредак моћи ће да прати све новчане трансакције и да лако сазна све што жели да зна. Праћењем новца биће једноставно да се детектује потенцијални проблем и његов изазивач и да они – елиминишу. Вероватно то не треба појашњавати, али анонимни кеш значи слободу и зато он једноставно мора бити уклоњен да би била успостављена потпуна контрола.

Ништа није немогуће. Колико је људи поверовало у гласине о нацистичким логорима смрти у Хитлерово време? Да ли сте, рецимо, веровали да ће неко у 20. веку моћи да коље и мучи своју словенску браћу, или да ће неко на правди Бога бомбардовати једну европску престоницу – Београд и побити толике невине људе по Србији?

Или да ће неко (ко?) организовати залетање авионом и рушење “кула близнакиња”? Гласине о злу у људским умовима, приче о злочинима – обичан човек често схвата управо као – гласине, јер већина људи једноставно не може да поверује да су неки други људи у стању да чине такве ствари, или да нечија власт то организује. А такве ствари ипак се дешавају и зато ништа није немогуће (мада – не тврдимо да ће се тако нешто заиста и десити). Замислите само ситуацију у којој (понављамо – технологија за тако нешто већ постоји) можда нећемо знати да ли су наше мисли – заиста наше.

izvor: pravda

Буђење из схизофреније

Кад лажете, стварате панику, измишљате, спинујете, карикирате, размишљате о рејтингу и слично будите бар доследни у томе. Бар будите толико способни да испратите шта сте све рекли