u cara Trajana kozje usi – istina ipak izadje na videlo….

Po netu se neverovatnom brzinom prosirio tekst blogerke iz Obrenovca. U sherovanju se izgubio njen nik. Ostala je samo njena rec. Ali, u zbunjujucoj medijskoj situaciji, kada ne znas sta I kome verovati, rec nije dovoljna. Trazi se izvor. Ime I prezime.
-Ko je ta zena?
-Ona ne postoji. Vidite da nema ime I prezime.
-Ta blogerka nema ime. To je sve izmisljeno I potureno.
Ovo su neki od komentara na koje sam naisla citajuci postove na raznim sajtovima gde je objavljen u celosti, ili samo citiran tekst, sad vec diskutabilne, blogerke iz Obrenovca.
Kapiram. I sama bih bila skepticna.
Hm…Da, to sam ja…
I nije me strah da se predstavim. Danijela Rafailovic ziteljka Obrenovca I zemlje Stradije, uh, oprostite zemlje Srbije, ne znam sta mi bi te mi se omako Radoje Domanovic . Pisem pod nickom Didiland. Pisem prozu. Na mom blogu nema politickih tema, za to “ne sam se skolovala”.
Imamo glavu na ramenima, nemojte misliti da nismo srecni zbog toga. Ali, kad je vec na ramenima, moja nikad nije uludo tu stajala. Ne znam za druge. Svako o svojoj glavi odlucuje. Izuzimam trenutke kad drugi odlucuju o nasim glavama, kao Cucko, Mali I Vucic, ali o tom malko kasnije.
Dok sam stajala sa decom kod groblja, na poljani gde su sleteli helikopteri, vec sam znala da cu se po pitanju vojne policije hitno oglasiti cim se domognem tastature. Znala sam da ne mogu nista drugo, sem da ispricam da ljudi znaju. A, tek kad mi je majka ispricala vesti sa televizije, da smo bili obavesteni, da je bila sirena, da nismo hteli da se evakuisemo….Auuuuuu, prica vise nije bila dovoljna. Tada sam vec znala da moram nekog , u najmanju ruku, da uhapsim, ili ako nista drugo, tim lazovima da priredim jednu lepu “politicku sa’ranu”. Ali, dok sam stigla do tastature, bila sam vec toliko sjebana, da sam mogla samo kratko I sturo u vidu obavestenja na mom FB profilu. Cisto za rodbinu I prijatelje, sheruj dalje.
Osporavani tekst je najpre stigao na blogB92.Objavila ga je moja prijateljica I blogerka “malasneki”, a onda vrtoglavom brzinom, sirio se ko antivirus, obarajuci televizijske I novinske fabrikacije.
Pohvaljen je twiter I FB, medjutim ovom prilikom zelim da cestitam blogerima, koji su na sebe preuzeli zadatak, u kom su novinari debelo zatajili. Blogeri su se zdusno trudili da na videlo sto hitnije izadje istina I objavljivali su vesti I ispovesti koje ni jedan novinar nije hteo da takne. Kapiram I to. Obrenovac, vruc krompir. Treba da se jede, da se nahrane deca kuci, zavise od te plate. Sta ce nesrecnici. Lazanskom, svaka cast.
E, sad…Moja prica.
Zelim, najpre da svi znate, da je Obrenovac opstina sa najvecim budzetom. Niko ne moze po tom pitanju da nam prismrdi. Nije da obican narod ima od toga neke vajde, ali da se zna. Budzet nam je najbogatiji, zahvaljujuci zakonima EU o zastiti zivotne sredine, koje je Srbija bila primorana da uvede da bi ostala na tom vajnom putu za evropske integracije. Ne znam o kojoj se svoti danas radi, ali 2006. Kada sam se ja bavila politikom na lokalnom nivou, cifra je bila 6 miliona evra godisnje. 6 miliona evra, hej ! Godisnje! I to je novac koji po zakonu moze da se potrosi jedino na ekologiju. Ali, oni su nasli put da novac zavrsi u raznim dzepovima, na razne nacine. Izmedju ostalog redovno deo novca ustine TV Mag. Nasa lokalna televizija. Privatna, razume se. Zasto pominjem sve ovo? Pa, ista ta televizija je instrument obrenovacke vlasti I ista ta televizija nas je obavestavala te proklete noci. Sve oci su te noci bile uprte u bas tu televiziju, koja kad vec stipa iz budzeta, moze valjda i da nas obavestava kako treba, kad su ugrozeni zivoti. Na TV MAG isli su kajroni, da gradjani iz naselja Sljivice treba da se evakuisu u narednih osam sati. I to je sve. Taj kajron je isao satima. Svako ko je pet sati kasnije ukljucio Tv MAG mogao je sebi da kaze, super imam osam sati. Imam fore. Da li? Poseban akcenat stavljam na to da je naselje Sljivice naseljeno pretezno Romima. Mnogi od njih nemaju TV prijemnik. Sirena bi bila spas.
Mali je bio U Obrenu tog dana. Rekao covek, nema potrebe za panikom I da ostanemo u kucama. Mirno spavaj, nano. Iste informacije na TV MAG. Svi kazu imaju strucnjake. Koji su to strucnjaci, bas bih volela da znam.
Elem, u pola cetiri ujutru nestalo struje. Pocele komsije da izlaze napolje. Izadjem I ja. Gledamo Tamnavu koja protice pored nasih kuca. Mirna I tiha. Nadosla prethodnih dana, ali ne mrda. Jos dva metra do vrha. Razidjemo se mi, sa zakljuckom da nema od tog posla nista. Ma kakva poplava, ionako javili na MAG-u, da se evakuisu samo Sljivice.
Pola pet izjutra. Znate li zvuk velikih vodopada? To je taj zvuk. Huk u noci bez struje, bez meseca. Totalni mrak. Samo huk. Nemas pojma odakle dolazi. Pre nego sto su poplavljene Sljivice, bila je poplavljeno moje dvoriste. Toliko o strucnjacima. Ne Tamnavom, ne Kolubarom, vec podzemnim vodama. Uperili smo slap svetlosti lampe na ulicu.Sticajem okolnosti ispred moje kuce tri sahte. Sve tri se pretvorile u fontane. Vidjala sam to u onim apokalipticnim filmovima. Inace za izradu scenarija apokaliptickih filmova, filmadzije saradjuju sa strucnjacima da bi sto vernije prikazali situaciju “sta bi bilo, kad bi bilo”. Opet pitam, sa kojim strucnjacima je vlast saradjivala? Ne pljujem sve strucnjake. Samo ove sa kojima su Cucko, Mali I Vucic saradjivali I koji su ih savetovali. Drugar, koji je prolazio mojom ulicom bas u trenutku kad je voda iz sahti nadirala, kad je video vodu, zaustavio je auto i dozivao nas iz sve snage da hitno izadjemo napolje I udjemo u njegova kola. U roku od nekoliko minuta u mom dvoristu voda je bila meni do kolena. Deca I ja smo u toj frci izneli samo to sto smo imali na sebi. Odvezao nas je do glavne ulice. To je nekoliko stotina metara dalje. I od tog trenutka do sutradan popodne mi smo se bukvalno potucali po Obrenovcu.
Mozda sam gluva. Mislim, nikad se ne zna. Ako treba provericu. Sirene nije bilo.
Svi smo bezali ka Gaju. Naselje na visoj koti. Tog dana oko 14 sati, na putu ka Gaju videla sam jednog policajca koji je sedeo u parkiranom autu, pridjem I pitam, sta sad, kuda, kako, sta ce biti. Kaze, ne znam I ja sam odsecen. Pa, od cega si ti odsecen? Pa, ko ce da mi kaze, ako ti neces? Pa, serem ti se u motorolu, voki -toki i radio vezu. Pa, gde cu ljudi sa mokrom decom? Samo ocaj I nemoc. Sve ostale emocije su negde zbrisale. U ovakvoj situaciji informacija zlata vredi. Mi smo bili uskraceni za istu. I pre i za vreme poplave. Dok smo bili u Gaju pojma nismo imali da ce ceo Obrenovac biti poplavljen. Ne znas cemu da verujes, te izbio pozar na elektrani, gotovo, sad ce sav onaj vodonik da eksplodira odosmo svi u tri lepe, te evakuacija na toj i toj lokaciji, odes tamo nikog nema. Na kraju odlucim da udjemo u neku u zgrada u naselju Rojkovac sa namerom da na stepenistu provedemo noc I sa nadom da ce se neko smilovati I dati bar cebad za decu, koja su se zaledila. Stanemo mi kod neke zgrade, pitamo je l mozemo u hodnik. Moze. Pitaju nas odakle smo. Objasnjavamo, odakle ,sta smo vec prosli. Vide oni da smo mokri, ali niko nista…Ni bake, ni deke, ni zene, ni muskarci…U tom naidje jedna zena. Kad je cula da smo mi vec poplavljeni rano jutros, odmah nas je pozvala kod nje u stan. Veliko olaksanje. Olivera sa sestog. Olivera, veliko hvala. Tu smo se utoplili, dobili krevete, cak i kafu I caj.
Sad zamislite veliko stambeno naselje. A, sad ogroman vozni park. A, sad zamislite kako u mrkloj noci svetlucaju svici u vodi. Trepere potopljeni farovi. I taman kad je jezivi hor raznoraznih alarma potopljenih automobila utihnuo, kroz noc se prolamao jezivi zvuk. Kasnije smo skapirali da je to zvuk amfibije koja je ordinirala od osnovne skole “Jefimija” do nama nepoznate lokacije. Dobro je, bar nekog evakuisu. Ima nade.
Negde oko tri ujutro, pita mene stariji sin-Mama, a sta ako nemamo sta jedemo I sta da pijemo? Ko zna kad cemo mi doci na red.
Necete verovati sta sam mu odgovorila. Rekla sam-Ne brini, mama ce da obije prodavnicu, ako treba.
I to je vrlo interesatno. U ovakvim situacijama, hitno treba da se ovlaste lica, da li je to neki od ovih nasih nesretnih policajaca, ili obican gradjanin, predsednik kucnog saveta itd. koji ce da obije te prodavnice I da deli hranu, vodu I sta kome treba. Ionako je sve posle potopljeno I propalo. A, ljudi su nam ostali gladni I zedni.
Sto se tice vojske, odmah da vam kazem,po njih cetvorica u gumenom camcu koji su prevozili po dve osobe, a dobrovoljci po dvojica, pa izadju iz camca da sto vise stane ljudi, a oni guraju camac, a voda im do grudi. To su slike koje necu zaboraviti. Svaka cast dobrovoljcima, o vojsci sve najgore. Ono sto ste vi videli na televiziji je sledece, dobrovoljac ode po gradjane, evakuise ih do suvog, a na suvom ceka policajac, ili vojnik, kako gde, koji prihvata unesrecene nosi ih par koraka I to se snima. Snima se taj vojnik i tih par koraka, a taj dobrovoljac , njega ne snimaju. I ti sad mislis, svak cast da nam nije vojske I policije…Ma, ne mogu ni gorko da se osmehnem. Koji bre novinari? Po cijem nalogu?
Sto se tice Rusa, cula sam sve najbolje. Nisam videla svojim ocima, ali ocevici pricaju sve u superlativu.
Decu i mene je do kopna evakuisao Kapetan Kuka, licno. Tako se covek predstavio da izmami deci osmeh, da ih obodri. I onda poljana pored groblja I helihopteri. Tu je bilo, onako odokativno, jedno 500 ljudi. Najvise zena sa decom, zena bez dece I starice. Drzali su nas iza konopca ko stoku. Svojim usima cula vojnog policajca kad je starici rekao-Ne moze baba! Sta ti mislis, da tvoj zivot vredi vise nego ove dece? Nazad ! Baka je bila toliko stara I pogubljena, da mislim da ga nije ni razumela. Ok, mozda I ja tako mislim, ali u zivotu mi nije palo da tako nesto kazem naglas. Pa, ko si ti , bre, mamu ti maminu, da tako sa njom razgovaras? Pa, nije ona drzavni neprijatelj ! Kad smo culi da idemo u Jakovo, veli zagor. Kazem ja- Joj sta cemo u Jakovo? Kaze on meni, oces da te ostavim ovde? Onako strogo, ko misli ja cu da se userem. Stignem, do konopca nekako, ali sipak ne moze moje malo dete da se evakuise, jer imam I starije od 15 godina. A, oni krupni Bog da ih vidi. Niko I ne veruje da imaju 9 I 15. A, jbg, da sam znala da su na ceni Mali, ja bih prcvoljke radjala, a ne ovakve delije.
Sto se tice Cucka, sramota je sto nije smenjen I uhapsen. Sto se tice Malog, ima audio zapis sta je on nama porucio.
A sto se tice Vucica…
Kad vec voli da poredi Uragane koji haraju po Americi I nase poplave. Sto je nebo I zemlja I veze sa vezom nema. Evo da I ja napravim jednu paralelu sa Americkim predsednikom. Americki predsednik u kriznim situacijama sedi u svom kabinetu I naredjuje generalu Peri, Miki I Paji, a oni prenose naredbu nize. Izadje, da izjavu za medije I to je to. Ne bi mu palo na pamet DA ZAUZME I JEDAN HELIKOPTER I JEDAN CAMAC ZA SEBE I SVOJU NOVINARSKU SVITU, a on bi to sebi mogao komotno da priusti.
Vucic nas je nazvao bolesnim umovima, jer nismo hteli da cutimo. Hvala mu. To vise govori o njemu, nego o nama.
Hvala Dragisa, hvala Kiro, hvala Olivera, hvala Kapetan Kuka, hvala Rusi, hvala dobrovoljci, hvala divna omladino