Nedodjija

blog o alternativama…

Aleksandar Dugin: američki koncept – nek’ prvo crkneš ti, a ja ću sutra….

2 коментара

šta se trenutno dešava u Ukraini – mislim da nam je svima jasno…. profesor Aleksandar Dugin govori o tome šta u budućnosti činiti…

dugin

Шта би требало у будућем периоду чинити?

Мора се распоредити време. У глобалном свету дешава се пропадање америчке хегемоније – и што се ми дуже одржимо, у било каквом стању, тим веће ће нам бити шансе да све решимо на миран и задовољавајући начин. Време ради за нас.

То што се дешава с Нуландовом, кад она псује ЕУ, то је знак хистерије – они само што нису изгубили контролу над свеетском економијом, а већ наилази нови талас кризе. У стварности, Америка доживљава почетак свога краја – и, као и свака империја, покушава да продужи своје
постојање. Понашање Нуландове исто је као што су чиниле специјалци у Риги у време пропадања СССР – последња агонија. Због тога и долази до грешака, растресености и неиспуњавања сопствених обећања. Америка пада, Америка ће се ускоро срушити. Ускоро – то је међутим веома сложен појам – то може да потраје и 20 година а мо и 2. Али да се ради
о завршетку америчке глобалне хегемоније схватају већ и сами Американци. Те и због тога живе по принципу: „умри данас ти, а ја ћу сутра“. Америка игра управо ту игру и спремна је да било коју земљу која јој чини препреке сурва у крвави грађански рат.

Укључујући и Европу?

Наравно. Управо је баш због тога и била потребна стратегија довођења толиких имиграната и мултикултурализма, да би се европско друштво што више ослабило, да буде лишено своје хомогености.

Америка ће извозити грађанске ратове и проппаст, као што већ ради у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији. Сада се с тим почиње у Босни а потом ће се проширити и на друге балканске земље, могућ је и конфликт Мађарске и Румуније. Рат свих против свих. И грађански рат на Украјини – то је само један од начина на који Америка одлаже сопствени крах.

Да ли је варијанта распада земље и грађанског рата на Украјини за Америку резервна варијанта – за случај да се они коначно убеде у то да је евроинтеграција пропала – или је то основна варијанта?

Иако су САД у овом моменту још увек јаче од свих, њихов утицај опада. Почели су да се сасипају, почиње пропаст не само САД него и америчке хегемоније. Паралелно с тим Европа ће се трудити да се постави као самостални играч, који мало игра с Америком, мало с
Русијом. У овом моменту они 95% играју с Америком а 5 % с Русијом. Али овај ће се однос мењати, сразмерно томе којом брзином буду пропадале САД. Европа ће достићи нормално стање: 50% са САД,50% са Русијом. Ако се Европа креће у томе правцу, а ми одржимо свој став пред лицем пропадајуће Америке, западни утицај на Украјину ће са сваком годином неизбежно слабити. Јер нема места где би могао да се повећава – Европа неће набацивати прилике Америци, она се већ труди да се мање уплиће у украјинску ситуацију, ови који се сада виде, то су само америчке пудлице међу Европљанима. Европа се од украјинске ситуације држи по страни…

Питање уласка Украјине у Европску Унију никада се није постављало и никада се неће ни постављати. Радило се само о једној етапи, о договору о намерама, при чему већ и неке земље ЕУ, као нпр. Мађарска или Грчка, постављају питање свог изласка из ЕУ. Идеја да се Украјина увуче у ЕУ и није била европска а оно неуспело потписивање искористили су за то да
по Украјини посеју семе грађанског сукоба.

Те стога, уколико се Русија одржи, чак и овако трапаво и без идеје, ако Путин успе да одржи ту линију, коју држи сада, и не учини ни корак назад, што се дуже одржи тим веће су шансе да ће се ситуација на Украјини сама од себе окренути на нашу страну. Ово је објективна процена. Ја бих желео да да ми иступамо и субјективније и ефективније али, радећи чак и овако неефективно, ми ипак нешто радимо – и у светлу пада САД то нам отвара шансу. Али, наравно, када би се САД осећале добро, када у Европи не би било катастрофалних процеса, то не би било довољно. Међутим, нашим противницима сада ништа не полази за руком – а ми треба само да издржимо. У том случају имамио шансу да спасемо и Украјину и саме себе.

А ради чега је нама потребно да толике наде полажемо на Украјину?

Американци у Украјини не желе демократију. Али како то – кад они изнад свега настоје на демократији? У овом моменту Украјина скоро да је најдемократскија земља на свету – да ли, забога, игде уопште постоји више демократије? Она се остварује на рачун двају полова – запада и истока Украјине. Ако било ко покуша да наметне своју једнострану вољу, друга страна има инструменте да то заустави и да тога пљесне по прстима. Јушченку је пошло за руком да у „наранџастом“ кључу функционише четири године, после чега је био пажљиво одстрањен. Јануковић исто тако није слободан – чим буде изговорио да иза њега
стоји Москва, одмах ће од стране украјинске јавности добити такав ударац по својој легитимности, да ће бити приморан да смени Азарова и да почне да говори о Јацјењуку као премијеру. Украјина је исцрпела могућности демократизације. Демократија данас на Украјини ради не само против нас, него и против запада. То због тога што би данас било какво слободно изјашњавање воље народа поново довело до победе Јануковића. А покушаји да се пребројавње гласова понови опет би довели до сукоба. Демократија не представља излаз ни за кога – ни за нас, ни за запад, јер нико помоћу ње не може на Украјини да направи никакав напредак.

***

Главни проблем на Украјини као да се своди на то да је Јацењјук амерички човек а Кличко да је човек Европе. У тој ситуацији Американци онда не знају шта чинити с Тјагњибоком и „Десним сектором“. То, међутим, није тако – они веома добро знају шта ће с њима. Јер главна
интрига украјинске ситуације јесте у томе што Американци више у својим геополитичким интересима не могу да се користе демократијом, него је проблем у томе што демократија постаје непријатељ САД. Демократија им више не одговара ни у Европи, јер ако погледамо на демократска решења Француза, та ће бити уперена против закона о хомосексуалним браковима а Шкотска ће изаћи из састава Велике Британије.

Због тога ја мислим да Американци имају у вези Украјине потпуно друге планове. Она им економски није потребна а ни Европа не покушава да је покупи. Одговор је ту само један: Американци желе да на Украјини установе националистичку, нацистичку диктатуру. Зато је главна фигура Тјагњибок, а Јацењјук је само фасада. Национализам је јединстени начин да се Западна Украјина мобилише на оштру политику. Истакнувши демократију, они онда под егидом украјинског противруског национализма могу да успоставе принудну контролу над истоком и Кримом. У духу Сакашвилија – они су то већ разрадили у Грузији и сада на Украјини већ могу и да почну, узевши у обзир искуства с неуспехом у Јужној Осетији 2008. године.

То је крвави сценарио…

За сад још увек није. Долазак националиста на власт створиће услове за жестоки националистички режим, који ће одмах захтевати избацивање Црмноморске флоте из Севастопоља и укидање свих одлука источних области усмерених против нове власти и започеће жестоке репресеивне мере. У том моменту укључиће се Американци, који ће
Русији поручити отприлике исто оно што смо ми њима рекли ушавши 1979. године у Авганистан – да смо били позвани да дођемо. Они су нама тада говорили да је то лаж и да су нас позвали локални комунисти, а ми ћемо њима сада говорити да је њихов позив лажан, јер су њих позвали неонацисти. Међутим, ту се поставља питање силе – ако Американци уђу
у Укарјину, они ће онда имати прилику да нам дају ултиматум да изведемо Црноморску флоту, под претњом нуклеарног рата.

Они с тиме рачунају на Украјини јер све остало они тамо већ имају и ништа друго тамо не може проћи на демократски начин. Демократско гласање поново ће успоставити само исту ту слику. Осим тога, све више ће нарастати самоопредељење источног дела Украјине, које се
разликује од самоопредељења западног дела Украјине, биће створена идеологија источне украјине и сепаратистички планови. До тог ће неизбежно доћи као одговор на оно што се данас у земљи дешава, али Украјинцима је потребно време да би и они то схватили.

То што су Американци једноставно решили да власт предају неонацистичком руководству, њима ће само дозволити да реше, макар и само привремено, своје сумануте проблеме. Али они су прагматични – они размишљају само на два-три корака унапред. Они окупирају
Авганистан не мислећи шта ће се десити за 10 година..

Али зар ће Европа, да не помињемо и Русију, мирно гледати какву игру започињу Американци на Украјини?

Европа ће бити у ужасу, иако ћа проамеричке фигуре типа Левија аплаудирати Тјагњибоку, говорећи о томе да то више није онај ранији Тјагњибок. Код њих већ уз том смислу постоје претеденти, када је крајња десница, ушавши у парламент, постала фигура којом је могуће
сасвим лако управљати – као Ђанфранко Фини, који је отишао у Израел, замолио за опроштење и постао заменик премијера. И то све у Иалији где је постојао веома јак антифашистички покрет. Ои имају искуство с кроћењем и куповањем националиста, који онда постају корисни идиоти запада. Тјањибок и јесте изабран за ту улогу. Зато западу и није потребно да се опозиција договори с влашћу – њима ништа није потребно ни од Јануковића, ни од Јацењјука ни од Кличка, који ионако само служе да држе фасаду. У стварности једино што САД могу да учине јесте да започну сценарио радикалног украјинског национализма. Блиц операцију на доношењу недемократских, диктаторских закона, које ће они потом постепено омекшавати или укидати, али посао ће већ бити урађен – флота ће бити протерана и биће успостављена јединствена национална држава.

Међутим, неко време иза тога почеће грађански рат. Она ће почети под условима испочетка веома непријатним за нас. Биће мобилизован Крим, у коме се већ наоружавају татарске групације, које ће заједно с Украјинским националистима почети да кољу Русе. Запдноукрајинске неонацистичке бригаде почеће озбиљне чистке на Источној Украјини –
тамо је становништво довољно ослабљено и док оно схвати шта се дешава, већ може да проће критично важан мокменат. Другим речима, Американци ће подржати неонацисте а онда ће рећи да они с тим немају везе и да све то раде сами Украјинци.

Русија у најбољем случају може само да затвори вентиле, али изгубићемо време, процес ће нам се истргнути испод контроле и још ћемо, кад будемо увучени у ту крваву тучу, веома много изгубити у очима Европе. А Америка ће у томе моменту само показати Европљанима како је Русе опет обузео њихов империјализам, како се они неће зауставити само на Источној Украјини, него ће посегнути и за Пољском, да ће заузети и Румунију…

Те ће Европа опет да постане снажно потчињена Сједињеним Државама, чиме ће САД на неко време и да одложе свој крај..

То је њихов сценарио. Да доведу неонацисте на власт, да почну репресије и да онда уживају гледајући како ми бивамо увлачени у крвави метеж на нашим границама.. Шта онда морамо ми да чинимо? Морамо да схватимо о чему се ради. Пре свега морамо да схватимо да њихов задатак у вези с Украјином није конструктиван него је деструктиван. Ми смо навикли да мислимо да противници имају некакав конструктивни сценарио, али у овом случају то није тако и сав се њихов сценарио своди на то да за два-три корака одложе своју агонију – што никуд не води ни Украјину, ни Европу ни нас. Ми не можемо ни да замислимо колико ствари лоше стоје за Америку, нити да себи допустимо мисао да они мисле само у категоријама – „нек прво цркнеш ти, а ја ћу сутра…“

srbi na okup

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

2 thoughts on “Aleksandar Dugin: američki koncept – nek’ prvo crkneš ti, a ja ću sutra….

  1. Reblogged this on moesiotes and commented:
    TUŽNO ALI IATINITO. PORAZMISLITE…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s