Nedodjija

blog o alternativama…

drzava pravi registar zena koje su abortirale….

Поставите коментар

Mahlat

Danas je osvanula vest da država pravi registar žena koje su abortirale, specijalan registar, po najnovijem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja koji je usvojen prošle nedelje. Iz Ministarstva zdravlja, kao ni iz RFZO, te famozne institucije koja ničemu ne služi, isto kao ni ministarstvo, odgovora čemu to, nema.

Pa da krenemo od početka.

U Srbiji je abortus legalan. Odete, kažete da ne želite da rodite i urade vam abortus. Ponekad žene moraju da ga urade i iz medicinskih razloga. Žene su se decenijama, širom sveta, borile da ne budu mašine za rađanje, u nekim zemljama im to još nije uspelo i tamo je smrtnost žena ogromna, baš od posledica nelegalno i nestručno obavljenih abortusa.  S vremena na vreme neko potegne pitanje legalnosti ove intervencije pa zatraži da se isto odobrava samo od strane stručne komisije koja bi ne znam kako procenjivala koja žena može da ode na abortus a koja ne.  Na osnovu broja dece? Godina? Potreba države? Crkve?

Abortus je stalno na meti crkve a žene su od strane te iste crkve anatemisane i proglašavaju ih čedomorkama. Malo, malo, pa u uskršnjoj poslanici, patrijarh ne propusti da žene koje abortiraju nazove ubicama. Čak  izjavi i koliko se godišnje abortusa obavi u Srbiji, negde oko pola miliona, on zna iako zvanična statistika ne postoji, biće da mu je dojavio neko odozgo. Tako smo patrijarh i ja završili priču pre nego što smo je i započeli, s bogom nemam problema. Mislim, crkva bi strašno volela da joj se stado stalno povećava pošto živi od gluposti tog istog stada. Država bi takođe volela da ima što više ljudi, njoj su i te kako potrebni.

Abortus je trauma za ženu, i kada ne želi da rodi i jedna od najkomplikovanijih hirurških intervencija s obzirom da je lekar  obavlja u totalnom mraku, po osećaju.

Koliko se u Srbiji godišnje abortusa obavi je podatak kojim se manipuliše i koji se samo pretpostavlja jer se oni obavljaju u državnim i privatnim klinikama, pa iako su sve ordinacije dužne da dostave podatke kako bismo znali između ostalog i na kom je nivou svest žena kada je planiranje porodice i kontracepcija u pitanju. Njih naročito nećemo dobiti iz privatnih ginekoloških ordinacija, nisu blesavi da ih daju.

Jedna od mnogih stvari pred kojima država zatvara oči su i ti abortusi u privatnim ginekološkim ambulanatama, obavljaju se danju, noću, pod totalnom anestezijom, cena im varira od starosti trudnoće, tajnosti, hitnosti i slično. Šta znači uvesti ženu u totalnu anesteziju van potpuno opremljene klinike, ako nešto krene po zlu, bolje da ne pišem.

Zato se i pretpostavlja da ih u Srbiji godišnje ima oko 200.000. Mnogo, ali tako je kako je, niko se ne bavi edukacijom žena, koga briga, važnije je koje su se dve posvađale oko istog dečka, što Ekrem ne zna da čita, Ceca puni stadione i ko je koga u kojoj pozi.

I, od sutra, kad zakon stupa na snagu, imaćemo nov registar žena koje su obavile abortus, usred RFZO, to je znate ona institucija koja mnogo voli pare, ali ne da ih da, zbog koje je humanist ovog naroda stalno na ispitu i koja radi sve da ne snosi nikakvu odgovornost za lečenje ovog naroda. To je ona institucija koja nema registar retkih bolesti jer bi to značilo da te iste bolesti mora i da leči, ona institucija zbog koje roditelji teško bolesne dece moraju da mole, prose i veruju u čudo. Ona institucija koja se stalno igra sa lekovima na pozitivnoj listi. Može joj se.

Ubuduće, kad budete abortirale, što može biti vašom voljom, jer morate, desi se da trudnoća ugrožava zdravlje, ili da s trudnoćom, odnosno plodom nešto nije u redu, čak i kad se desi da dete bude mrtvorođeno, vaši lični podaci biće upisani u specijalan registar, vaše ime, prezime, godine starosti, zanimanje, broj telefona i ko zna šta još. Više nećete biti samo statistički broj već neka vrsta  kriminalca.

Ako je verovati povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljubu Šabiću, a i on, zbog nepreciznosti zakona, pretpostavlja, to bi moglo da znači da ste kao žena koja nema pravo na zdravstvenu zaštitu a stekli ste je ostajanjem u drugom stanju, tog trenutka kad uradite abortus, dobijete spontani ili, dalekobilo, se trudnoća završi smrću ploda, gubite pravo na zdravstveno osiguranje. Svojom voljom ili voljom prirode.

A sve to može, u ovoj ludoj državi, da znači da nikada više ne možete da ostvarite pravo na zdravstvenu zaštitu. I ko zna šta sve još znači što normalnom čoveku na pamet ne može da padne, ali onima koji sede u skupštini i zajebavaju se može.

Sve što za sada znamo je da će registar postojati, da će u njemu biti imena žena koje su uradile abortus ali ne i šta će raditi sa tim podacima. Dakle, sve žene koje budu abortirale će za ovu zemlju ubuduće biti kriminalci, osobe koje, ma zamisli, žele da se leče u ovakvoj zemlji,  sa ovakvim zdravstvom. Pa da ih slučajno ne prevarite.

Malo će vam biti što ste možda izgubile bebu, nego će vas i obležiti.

Da ponovim, mislila sam da mi je mržnja nepoznat osećaj, ne mrzim nijedno ljudsko biće, ali ovu državu mrzim iz dna duše.

Molim vas da pročitate ova dva teksta:

Sramni žig u ime vere

Država pravi registar žena koje su abortirale?

I molim vas da tražite odgovore, čemu ovaj registar?

Ko je ovaj član zakona predložio?

Dokle će se koplja lomiti na ženama, trudnicama, porodiljama, deci?

Ne ćutite!

Foto: FreeDigitalPhotos.net

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s