Nedodjija

blog o alternativama…

– Дођу тако понекад времена, кад памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати.

2 коментара

prenosim deo Ivinih razmisljanja….

Последњих дана често помислим на речи Иве Андрића:

– Дођу тако понекад времена, кад памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати.

Пратим све оно што се дешава на Косову и Метохији, али и ван њега, а што је у директној вези са тим делом српске територије, са Србима који живе на КосМету. И, иако сам мислила да сам временом огуглала на свe изнова се уверим да ипак нисам. Још увек ме изненади кад схватим парадокс времена у којима живимо. И помислим на Андрића.

О томе сам делом писала у тексту Живимо у “Скривеној камери”. Како они који имају мандат да одлучују сами себе поништавају сваком новом изјавом, сваком новом одлуком.

Имамо парадокс да премијер и министар полиције једне државе, као и први потпредседник Владе те државе, седе за истим столом, договарају и преговарају, а затим се рукују и грле са човеком кога је правосуђе земље на чијем су челу осудило на 10 година робије због тероризма.

Имамо парадокс да председники, премијер и потпредседник Владе једне државе инсистирају да грађани једног дела територије те државе изађу на изборе које организује терориста из претходног пасуса.

Имамо парадокс да потпредседник Владе једне државе тражи од међународне заједнице која подржава терористе дозволу да интервенише против сопственог народа који не жели да да легитимитет терористима.

Имамо парадокс да премијер једне државе каже да ако припаднике народа чији је премијер на територији државе чији је премијер нападну терористи држава неће интервенисати.

Имамо парадокс да премијер каже да због 20.000 људи  не може да се жртвује 7.000.000 и то само зато што тих 20.000 има “непромишљен став”.

Имамо парадокс да премијер једне државе, са друге стране, каже да је у реду да се жртвује део територије зарад уласка у Европску унију.

Јунаци из претходних навода  себе сматрају исправним. За себе тврде да су легитимни, да поштују закон, Устав државе на чијем су челу. Кажу да су заправо они ти који су патриоте и они који се боре за интересе народа који представљају.

Са друге стране имамо народ који се противи окупацији, отимачини, давању легитимитета терористима. Народ који тражи да се поштује Устав земље у којој живи, који не жели да послужи за поткусуривање у неким великим пословима и комбинацијама које се дешавају на глобалном нивоу. Они су обележени као издајници.

Косово и Метохија нису ни 5% ни 8% ни 13% ни 20% ни 50% територије Србије. Косово и Метохија су 100% територије Србије.

Косово и Метохија нису ни 20.000 ни 50.000 ни 100.000 ни 200.000 људи. Косово и Метохија су 7.000.000 људи.

Косово и Метохија нису нека имагинарна ствар. Косово и Метохија су наша реалност.

Косово и Метохија нису ситница којом се тргује. Косово и Метохија су душа и срце ове земље.

Косово и Метохија нису изолован случај. Косово и Метохија су рецепт по коме ће се распарчати држава Србија.

И док то сви не схвате бићемо у великом проблему.

Нећу спомињати природна, рудна богатства која су на Косову и Метохији и због којих су многи “бацили око, ставили шапу” на баш тај део српске територије. О томе нека причају други. Не зато што мислим да то није важно, напротив. Битно је и то. Још како је битно. Нећу то споменути зато што мислим да су неке друге ствари, ипак, битније. Нећу спомињати ни историјски значај Косовског боја и заклетве кнеза Лазара. О томе сам већ писала, о томе сви све знамо. Поновићу део текста који је написан средином априла, део који показују зашто су Косово и Метохија битни сваком Србину.

На  подручју Косова и Метохије се налази више цркава и манастира него у било ком другом делу Србије, тако да је оно постало духовно средиште Срба и увек је третирано као колевка Србије. На Косову и Метохији забележено је укупно 1994 топонима. Кад би се њихов број поделио са површином Косова и Метохије дошло би се до податка да се готово на сваких 2,5 километра налази неки белег српске прошлости на овом простору: црква, манастир, гробље, кула, властелински дворац …

Ivin svet

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

2 thoughts on “– Дођу тако понекад времена, кад памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати.

  1. Imamo i taj paradoks da oni koji su prihvatili izbore po zakonima tzv. Kosova optužuju one koji to nisu učinili za saradnju sa Tačijem. Pazi koliki je to paradoks. Na tim sastancima prihvataju sve što se od njih traži i prosipaju priču kako se oni bore protiv Tačija i brane ne znam ni ja samo šta brane. A ovi koji neće na izbore po Tačijevim zakonima, oni kao sarađuju sa Tačijem.
    A ta izjava da “neće valjda da se žrtvuje sedam miliona zarad 10 hiljada nije za komentar. U normalnoj državo ta izjava premijera je za zatvor zbog izdaje.

    • stvar je u tome sto je to zamajavanje Naroda…. nema resenja u istoj ravni gde je problem vidljiv…. mora se izdici iznad situacije i sagledati siru sliku… ovo je taktika „zavadi pa vladaj“ i nista vise…. nevolja je u volji onih koji imaju moc, smelost i „stomak“ da zavade sopstveni narod… ne samo kod nas, nego u celom „globalnom selu“ ima vrlo malo onih koji mogu da prodru kroz ovaj privid „cinjenica“ i informacija koje jedna drugoj protivrece a u manjim celinama je svaka za sebe istinita…. lici na neku vrstu „ciscenja“ gde pojedinac ostaje sam i bez podrske okoline (u vidu porodice, plemena, naroda, drzave…) i iskreno, ne mogu da sagledam kakvom bi to dobru vodilo… sva ta „zrtvovanja“ su samo privid i sluze iskljucivo zamajavanju – da Narod ne bi radio i video nesto drugo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s