Nedodjija

blog o alternativama…

Бог нека прашта, ми немамо то право, ни пред прецима, ни пред потомцима. …

Оставите коментар

Милан Миленковић: Прајд, или скандал у улици Људевита Геја

spanski gej

Као и многи од вас, познајем пар педера. С једним сам одрастао и, до његове тридесете, нисам ни знао да је геј. Други ми се, нема ни две године, поверио да почиње нови живот са дечком. До тад је био љути хетеросексуалац, помало геронтофилне оријентације. Уосталом, статистика каже да је сваки двадесети мушкарац склон да радије стави ону ствар у чајни колутић, него тамо где је Бог рекао. Код жена је тај проценат нешто мањи, али је проценат бисексуално наштелованих виши, него код мушкараца. Окрени-обрни, на нивоу Србије, такве братије има око 350 000. Енигма је зашто на паради поноса нема ни двадесетак истих? Скупи их се сто-двеста, а од тога, педера и педеруша нема више од двадесет; остало су борци за људска права који, барем мени, изгледају бесполно и асексуално. Српски педери су конзервативни и не пада им напамет да их стара мајка гледа на ТВ-у како парадирају. Овде и хетеросексуалне жене гледају, ако су добре прангије, да се не виде баш јавно у акцији, камо ли још да су геј, или бисексуалке. То се овде крије. Само хетеро мушкарци имају привилегију да лажу о својим сексуалним догодовштинама.

Мада, нисам сигуран да би се и они поносно прошетали пред камерама. Прва, да тако кажем, особина наших геј парада је, дакле, да на њима има свега, сем гејева. То нас одводи у закључак да та парада није ту због њих.
Хиљаде полицајаца, махом хетеросексуалних, пребија хетеросесуалне демонстранте, који гледају да се дочепају припадника геј параде, за које уопште нису сигурни да нису хетеросексуални. Док се хетеросексуалци међусобно пребијају, педери све то мирно гледају на телевизији, а лезбејке свирају усну хармонику.
Друго: педери које знам (не знам, на жалост, лезбејке; то би још нешто и вредело) су, у погледу националног осећања, Срби. Не пишају по вери и историји, диве се Лазару и Обилићу и нису апостоли грађанских и иних права. Иду на посао, кувају, перу, купују, звекну један другог, па онда опет посао, кување… Не носе кошуље боје дуге, мало их је стид што су то што јесу и не мисле да треба по основу тога што воле место где сунце не сија, да имају нека посебна права.
Лезбејке су нешто радикалније; уосталом, нема ни хетеросексуалке која не мисли да треба да има сва права овог света, само зато што је рођена са полним органом, који, да немају, не бисмо ни причали с њима. Ко их то тера да буду поносни на оно што нису поносни? Ко их нагони да, у склопу хомосексуалности, запишавају нашу традицију, обичаје, веру и историју, кад они то неће? Коме је то добар само онај педер који пљуцне на св. Саву, на Христа и на Србију? Онај ко не пљуцне, неће бити добро примљен ни од парадне сабраће. И зашто се, преко фолирантских срских медија, пласира прича да су демонстранти на геј парадама ту да би линчовали педере? Бар 90% тих демонстраната нема ништа против педера, већ искључиво против јавног изражавања сексуалне оријентације, али још више, често и испод прага свести, против антисрпског духа који је, да се не лажемо, централно место геј параде. Само наивни то не виде.

Сваке јесени, господари наших живота нас пробају да ли смо још живи и да ли смо сломљени. Њихове марионете, које ми, од милоште, зовемо носиоцима власти у Србији, притискају све јаче и гоје све више полиције, мање због параде, више због себе. Ове године ће нас сломити, бар ја тако мислим. Навијачи ће од полиције добити налог да не излазе на улицу, десничарски покрети ће бити пасивизовани а, ако треба, и пребијени ко мачке. Дачић не сме себи да дозволи да овог пута забрани прајд, јер је његова ситуација слабија него ономад, а Вучић ће и медијски, и логистички, озбиљно гурати ову причу.
Полицији је свеједно кога бије, док прима плату; ко се у томе вара и има заблуде о томе да су полицајци „народ“, или Срби, тај не капира како ствари стоје и дочекаће да му палицом по леђима испишу лекцију.
Што и није најгоре што може да му се деси.

Моје је мишљење, дакле, да ће параде ове године бити, да ће бити веома агресивно обезбеђивана и да ће њен главни промотер бити ППВ, односно први потпредседник Владе. Управо је то оно што ће Дачића осоколити да параду дозволи, јер прилика да на ППВ-а падне бес народа је нешто чему Дачић, просто, не може да одоли. А и зашто би одолевао? Основни циљ прајда нису некаква утварна људска права, нити банално терање ината, већ, ово веома озбиљно схватите, ломљење кичме и духа отпора међу Србима. Све остало је споредно и неважно. Како је увлачење у европску буљу постало нека врста олимпијског спорта за српске властодршце, утркиваће се сви, чак и прецвали председник државе, да подрже и организују прајд. Ко се у томе истакне, помиловаће га по глави амерички амбасадор, или бар теткица из америчке амбасаде. Својим понижењем ћемо насладити срца Хрватима, Бошњацима и Црногорцима, а у сопственим очима ћемо изгледати још мањи, јаднији и расрбљенији. Преци и потомци ће нас се, онако, по мало, гадити и стидети. Ипак, нећемо бити криви.

Ни један народ, откако ја памтим, није провео четврт века под евроатлантским жрвњем. Данас деца, која су рођена кад су кренуле санкције и ратови, завршавају факултете. Систематски смо кињени, изгладњивани, бомбардовани, медијски вивисекцирани и мучени на начин на који то ни један народ није. Може ли нам ико замерити што смо поколебани? Исцрпљени? Дезинтегрисани? Тешко.
Дали смо, мада тога нисмо ни свесни, отпор који ни један народ није пружио. Издржали смо и издржавамо. То је, у овом тренутку, вероватно максимум. За победу ће морати да се побрину неке друге генерације Срба.
Наше је да баш не скинемо гаће до колена, него да их, колико-толико, придржавамо. Једног дана, за двадесет, или педесет година, овај период српске историје ће бити познат као нека наша „смутна времена“ и деци никако неће бити јасно како смо дозволили да се власти домогне овако лош људски материјал. Нико, од ових данас, неће ући у читанке, а слабо да ће их се и њихови унуци сећати, или да ће желети да се похвале таквим прецима. Прајд ће, овако или онако, проћи. Наше је само да оставимо ране живима и да не дамо да зацеле, да би, на њима, никао неки будући бес. Наша раса дуго памти увреду и понижење. Сетите се песме наших старих: „За Сливницу, Брегалницу, за Косово, Куманово“. То што, као народ, памтимо петнаест минута, није важно; увек постоји неко ко памти и ко не прашта и, једног дана, такав ће се дочепати власти. Сам немам никакве практично-политичке амбиције, али спадам у оне који памте као Шиптари, по тридесет година и не налазим у себи снаге да праштам. Претпостављам да нисам једини такав у мом роду.

Зато, ако моје знање и моја памет ишта вреде, моја порука неким новим клинцима, који ће се, пре или касније, дохватити власти јесте ово: Праштање међу људима је знак пада пијетета и религиозности, односно значи узимање божјих прерогатива у човечије руке, а на то нико ко има и мало вере у себи, неће урадити. Бог нека прашта, ми немамо то право, ни пред прецима, ни пред потомцима. Ако постоје докази опадања једног народа, то су: Олако праштање и самилост. Тим и таквим поступањем, опраштањем и самилошћу, показујемо да нисмо зрели, јер у име некакве апстрактне правичности, религиозности и самилости, жртву товаримо на будуће генерације, које нису бирале да ми данас овако поступамо.
У свом личном животу, можемо како хоћемо, у складу са принципима, вером, или мекодушјем; онај ко води народ, не сме да буде оптерећен личним расположењима. Ово понижење, које нам се спрема на јесен, немојмо заборавити и, кад дође моменат, немојмо опростити. Чиме можемо да се бранимо? Тиме што ћемо децу васпитати у духу отпора, нерпаштања и гнева. Ако то успемо, ако у њима пробудимо нагоне предака, имамо будућност. Ако их научимо да сагињу главу пред белосветским и домаћим барабама, пропали смо. Што се тиче самих педера…како напредују људска права, можда гађање у чајни колутић постане обавезно.
Ја сам матор, па ћу, ако до тога дође, морати да се одселим.
П.С. Да преименујемо улицу Франше Депереа у улицу Франше Дерпереа?

da samo umem, ovako nekako bih i ja to srocila….

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s