Nedodjija

blog o alternativama…

О Србима су причали…

Оставите коментар

У наставку само део цитата на које сам ја нашила. Лична архива, интернет, књига “Волим те Србијо, записи светских аутора о Србима и Србији кроз векове” су послужили за овај текст. Главна замерка може да буде да је предугачак и да то може да убије жељу за његовим читањем. Вероватно би било боље да сам га поделила на неколико мањих текстова, али како на блогу увек радим онако како ми се у том тренутку учини најбољим решењем све је у једном тексту.

Биће ми драго да они који читају овај текст исти допуне цитатима које сам ја изоставила. Нека ово буде наш заједнички текст…

 

Француски песник Алфонсо де Ламартин у свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао:

– Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену платили њихови очеви.

Џавид паша, турски заповедник Битоља, у телеграму упућеном у Цариград каже:

– Српски војник је непобедив. Неможемо ништа против Срба. Српски сељак је без порока, нежан и великодушан. Српски војник стално односи победу зато што је финији и интелигентнији, дисциплинован и високог морала.

– Она је још била толико уцвељена и срца још увек толико стегнутог да није могла ни исказати оно што је хтела да нам каже. Ствар је у овоме: како је била обавештена да долазе сакупљачи данка, она је сакрила своје дете, које је имало осам до десет година, да јој га не одведу. Да би је натерали да призна где се дете налази, Турци су јој ишчупали брадавице на дојкама врелим гвожђем. Ми у то нисмо могли поверовати, тим пре што је тај део тела тако осетљив да се то не би могло учинити да не наступи смрт, све док нам она не откри груди на којима угледасмо ране још незацељене. Доиста, сви до једног, чак и наши јаничари, осетисмо силно сажаљење сагледавши такву свирепост и насиље које је више него варварско и нечовечно – Жан Палерн Форезјен (Француска), 1581.

– Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима да потресе темеље свемоћног Османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ туђег јарма. То је Црни Ђорђе – њему припада слава највећег војсковође – Наполеон Бонапарта (1769-1821) 21. мај 1809.(Аспен код Беча) коментарисао јеКарађорђа.

– Гусле висе на зиду крчме, као што гитара или шпански пандеро висе на зиду посаде, и онај посетилац који најбоље зна србске песме, скида инструмент са зида и почиње да пева… То свакако није музика и човек би чак рекао да у тим песмама нема ни мелодије, ни хармоније, ни облика, ни тона међутим, то веома једнолично запевање има у себи нечег привлачног, тужног, мрачног, са понеким бљеском и победничким тоном. То је као историја србског народа, пуног туге и пуног наде то су њихова Илијада, њихова Одисеја и њихов Ромасеро… – Шарл Иријарт(Француска), 1856.

– Барем су код Срба историја и поезија под руку, па је довољно прочитати њихове народне песме да би се сазнало шта су волели, шта мрзели и због чега су све страдали. Песме су њихови летописи и то је можда разлог што од њих никада није било народскијих и вечнијих – Шарл Иријарт (Француска), 1856.

– То је претерано проширено осећање породице, која је за Србина била све у животу. Главно је осећање повезаности између браће и сестара, сасвим карактеристично за овај народ. Брат се поноси што има сестру, сестра се куне именом свога брата – Ђузепе Барбанти Бродано (Италија), 1876.

– А ја више волим сиромашко србско камење. Срби знају да пате и ћуте. Видео сам их непокретне и без речи на киши, данима, без шињела и понекад без хлеба. Па нико ни да загунђа. Видео сам их поново касније у болницама, како одлучно подносе операције, са цигаретом у устима, док им се лице бледи а црне разрогачене очи, једино оне живе, окрећу ка небу на Истоку… Зато се поклањам пред тим безобличним блоковима, којима је побожност ближњих посула путеве – Рене Мије(Француска), 1891.

Немачки генерал, фелдмаршал Аугуст фон Мекензен, 1915, својим војницима пред полазак на српски фронт:

– Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.„

 

ИвинСвет

l (4)Кад слушам ове „наше“ лидере како нам причају хвалоспеве о Европској унији, како нас убеђују да су нам ЕУ и НАТО пријатељи и како не треба живети у прошлости, алудирајући на пролеће 1999. не могу да се не сетим шта су све изјављивали лидери са Запада, из ЕУ и НАТО.  Током пролећа сам и припремила списак изјава о Србима, али га нисам објавила. Тада су сви подсећали на изречено током „милосрдних часова демократије – убрзани курс осиромашени уранијум“.

Уместо тога пронашла сам изјаве неких других људи, који су писали неку другу историју, оставили дубок траг у њој. Њихове изјаве о Србији и Србима. Припремила и – заборавила.

Јуче сам код пријатељице на друштвеној мрежи видела неке од тих цитата и сетила се да имам још неке у архиви. Драгана, ХВАЛА за подсећање.

У наставку само део цитата на које сам ја пронашла. Лична архива, интернет, књига „Волим те Србијо, записи…

View original post 3.224 more words

Advertisements

Categories: Некатегоризовано | Permalink.

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s