Nedodjija

blog o alternativama…

Kuda Idemo?

Оставите коментар

glas mladih….

Ništa se ne dešava. Ništa kvalitetno. Trebalo bi po nekom izopačenom standardu da se zadovoljim time što sam se lepo provela pevajući uz gitaru sa dvadesetoro ljudi, iako se to dešava jednom u zilion godina. Prelepo je, zaista. Nekako drugačije od svega onog što inače doživljavam. Opet želim više. Želim nešto kvalitetno, a ne samo “blejanje uz pivo” koje je postalo vrhunac svake zabave.

Zaključam se u svoj kutak jer u realnosti nigde ne idem I ništa ne radim, ne zato što ne želim, već zato što nemam s kim to da podelim. Gde su te druge osobe kojima je kultura kvalitetna zabava. Pozovem li nekoga u pozorište, muzej, galeriju ili na koncert klasične muzike automatski dobijam odgovor da je kriza I da se nema para za takav luksuz. Isto to veče će ista ta osoba kojoj je luksuz otići na predstavu, izaći u klub I potrošiti duplo više para nego što bi na kartu za dozu kulture. Kultura umire.

Svi uvek pokreću priču krize, kad se pomene ovakav problem.
Pričajmo o krizi.
Pričajmo o tome kako opada posećenost svim kulturnim mestima, a kafići, barovi, klubovi I splavovi su sve puniji. Nema posla, kažu. Da li su otvorili novine ti koji kažu? Nema posla, kažu a Beograd pun velikih Beograđana kojima mama I tata šalju pare iz Valjeva, Kraljeva, Užica I drugih gradova u kojima bi bili primorani da rade. Ovde sede I, koliko njihovi roditelji znaju, uče. Uče već pet godina trogodišnju školu iz koje su se ispisali prošle godine, ali bi im dobro došle pare koje mama, koja umire od bolova radeći u hladnjači, šalje za školarinu. Jeste, kriza je. Sociološka kriza.

Kivna sam na Beograd zbog nekulture. Seljačine su na sve strane. Pljuju, psuju po Beogradu, po selima, po ciganima I kinezima, a sve što bi trebalo da urade jeste da pogledaju sebe. Obično su gori od svega po čemu pljuju.

Ovo je grad u kome neko misli da je u redu reći nekome koga si juče upoznao da,citiram:” Prdiš da bi rasterao komarce.” POBOGU! Pa ne bi to ni izašlo iz tih usta da se njih milion I sedam nije nasmejalo na iste I slične rečenice.

Kažu zaostajemo za svetom. Ovde je još uvek zastupljen neandertalizam. Kakav svet? Trebalo bi prvo sami sebe da sredimo, a onda da nam se dozvoli da pogledamo svet.

Velike samozvane patriote jure se medjusobno I ubijaju, jer pobogu, Partizan nije isto što I Zvezda I Rad nije isto što I Obilić. Da li su otvorili knjigu I pročitali značenje reči “patriota” pre nego što su zbog Kosova izlomili rodni grad I pre nego što su, umesto da podrže tim za koji navijaju, otvorili lobanju svom sugrađaninu? Spremni su na velika dela I velike reči kojim ni ne znaju značenje, ali samo kad su zajedno. Gde su te velike pesnice kada ideš ulicom sam i vidiš devojku koju neko maltretira ili baku koja sa pijace nosi dvadeset kesa?

Samo Sloga Srbina Spasava. Sloga? Iz naših usta redovno izlazi da ne može niko sam da promeni nešto. Da vlada sloga, taj SAM bi imao iza sebe I ceo svoj grad, celu svoju državu. Svi navodno misle isto, misle da iste probleme imamo, a nema te problematike koja će naterati velikog Srbina da digne pozadinu I uradi nešto.

Dolazi do ovih poremećenih vrednosti I među ljudima koje sam probereš kao svoje prijatelje. Svima zabava znači samo jedno: utapanje problema u alkohol I rešavanje istih agresijom različitih nivoa.

Tragam već dugo za ljudima koji imaju cilj. Nije bitno dokle su stigli u ostvarivanju istog. Nisam dugo upoznala osobu koja zaista ima interesovanja, hobi, nešto čemu se posvećuje. Užasava me pomisao na broj ljudi koji ne rade na sebi, koji sebe ne unapređuju na bilo koji način.

“Prazne priče”, kao I ova, koje ne dopiru ni do koga su uvek tu, samo nema ko da ih zaista čuje. Kao eho ostaju tu kratko a onda se udaljavaju I nestaju. Najjače su kad su tek ispričane, a onda blede I padaju u ambis zaborava.

Kuda idemo? Ne znamo ni sami.

Castellum

images (1)Ovaj velegrad je tako mali I jadan, poremećenih vrednosti I pun glupavih priča bez poente, a isto tako I bez početka I kraja. Rekoh jednom “Dosadno mi je!”. Automatska reakcija svih je bila ili da idemo u provod ili da odemo na pivo. Alkohol kažu leči sve. Prva asocijacija na zabavu je pijančenje. Želela sam zapravo da odem na predstavu, pogledam neki film, posetim galeriju, da vidim šta grad ima vredno da ponudi. Ništa se ne dešava. Ništa kvalitetno. Trebalo bi po nekom izopačenom standardu da se zadovoljim time što sam se lepo provela pevajući uz gitaru sa dvadesetoro ljudi, iako se to dešava jednom u zilion godina. Prelepo je, zaista. Nekako drugačije od svega onog što inače doživljavam. Opet želim više. Želim nešto kvalitetno, a ne samo “blejanje uz pivo” koje je postalo vrhunac svake zabave.

View original post 610 more words

Advertisements

Categories: Некатегоризовано | Permalink.

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s