terorizam na jugu Srbije – ponovo….

veli Iva:

Вест коју су јуче објавили готово сви електронски медији и интернет странице и која се као пожар проширила по друштвеним мрежама у најкраћем би гласила овако:

“Припадници Жандармерије сукобили су се вечерас у атару куршумлијског села Боровац са наоружаним Албанцима који су крали шуму.”

Последњих неколико дана причало се о томе како Шиптари без проблема практично свакодневно прелазе ту “административну границу” између Србије и Србије и у околини Куршумлије краду шуму без икакве контроле. Јуче су се сукобили са припадницима Жандармерије.

– Група Албанаца је напала из аутоматског оружја патролу Жандармерије на територији Србије у атару куршумлијског села Боровац – изјавио јеБратислав Дикић, командант Жандармерије.

Човек лепо објасни да су били наоружани аутоматским оружјем, да су напали патролу елитне српске полицијске формације, појавила се информација да је сукоб трајао пола сата, а медији и даље упорно КРАДЉИВЦИ ШУМЕ!

Господо новинари, уредници, полтрони власти, то нису крадљивци шуме то су терористи који аутоматским оружјем отимају српско од Срба. Хајде да коначно почнемо ствари да зовемо својим именом. Шта мислите о томе?

Нису они ни Албанци ни Шиптари они су терористи. Није то никаква држава, то је Косово и Метохија. Нису они председница, премијер, министри Косова, они су отимачи који мисле да им је отимачина прошла, па им се сад  осладило и хтели би још. Косово и Метохија им више нису довољни, порасли су апетити, хтели би још да се прошире. За почетак упадају и краду шуму, а онда ће полако, али сигурно, да краду земљу, убијају Србе, уносе немире, спроводе терор. По добром старом рецепту који им је, мисле они тако, успео са Косовом и Метохијом.

Србија је вероватно једина земља на свету која је поставила границу унутар своје територије. Једина земља на свету која се одрекла дела своје земље за нешто тако имагинарно и небитно као што је датум. Једина земља на свету која се одрекла својих грађана. Једина земља на свету која се одрекла своје историје, традиције, културе. Једина која је своје грађане, војнике, команданте, политичке лидере и бивше високе државне функционере, предала фарси од Међународног суда правде. Једина на свету која је у блато бацила оне који су је бранили. Једина на свету која је свесно уништила привреду. Једина која упорно својим грађанима затеже омчу око врата свакодневним задуживањем.

И могла бих тако још дуго и опет не бих све поменула. Овај текст је такав да свако ко га чита могао би да га допуни неким свјим утиском, неким својим коментаром и опет, вероватно, не би побројали све.

У једном тренутку била сам веома разочарана свим стварима које нам се дешавају, пре свега огледаним у одлукама, потезима актулених лидера ове земље. Почела сам себе да преиспитујем да ли, можда, ја грешим, да ли ја живим у некој илузији коју сам створила желећи да побегнем од сурове реалности која нам се дешава, у илузији да је Србија битна, да је Отаџбина света, да је Србин Србину брат… Бићу искрена као и увек, осетила сам као да постустајем, али последњих дана некако имам више вере да неће моћи још дуго да раде шта им се хоће.

Некако поново наилазим на људе, мени непознате људе, који мисле исто или слично као и ја. И то значи, то је право освежење. И схватила сам још нешто, ма колико ово што радимо у некој широј слици можда и није много, значи онима који слично мисле. Онима који виде да без обзира на године, пол, имовинско, брачно стање или локацију на којој живимо има доста нас који мислимо својом главом.

У данашње време, у овом једноумљу које нам сви намеће, то је премија. И то је оно што ме је само учврстило у томе да ми, ма колико нас било мало, јесмо у праву и да ћемо дочекати да Србија поново буде целовита и јединствена.

Јер, никад не треба заборавити једно:

НИЧИЈА НИЈЕ ГОРЕЛА ДО ЗОРЕ!