Nedodjija

blog o alternativama…

tragicno iskustvo rumunske poljoprivrede u EU…

6 коментара

evo dobre analize razvoja rumunske poljoprivrede:
preuzela sam je iz Glasa dijaspore

U periodu pre II svetskog rata, Rumunija je bila drugi po veličini proizvođač hrane u Evropi.(1) Danas Rumunija uvozi oko 70 procenata hrane za svoje potrebe.(2)

Od ukupno 14,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljista u Rumuniji, samo oko 10 miliona hektara je obradivo zemljište. Procena izvršena tokom 2008. godine utvrdila je da 6,8 miliona hektara plodnog zemljista nije obrađeno.(3)

Učešće poljoprivrede u rumunskom bruto domaćem proizvodu (BDP) je opalo sa 12,6% u 2004. godini na samo 6% tokom 2007. U odnosu na ukupnu veličinu zemljišta, prinosi žitarica u Rumuniji su znatno opali pa je zemlja u 2006. godini, na primer, proizvela svega 5,3 miliona tona pšenice i 8,6 miliona tona kukuruza.
Podaci ukazuju da je doskoro oko tri miliona Rumuna, ili skoro 30% radno sposobnog stanovništva, bilo zaposleno u poljoprivredi.
Među glavnim problemima rumunske poljoprivrede zvanično se pominju nedostatak fondova, fragmentacija poseda i erozija zemljišta, zastarela poljoprivredna tehnologija i neregulisan pravni status zemljišta.
Uvid na terenu donosi nešto precizniju sliku stanja:
– Oko dva miliona rumunskih seljaka ima posede od prosečno 2,7 hektara zemljišta;(2)
– U pojedinim regionima Rumunije skoro 35% zemljišta je po veoma niskim cenama prodato strancima – koji tu zemlju ne obrađuju;(4)
Demonstracije rumunskih seljaka u Bukureštu protiv vladine poljoprivredne politike (2010.)
Otkriće britanske štampe
Nedavno objavljen članak u britanskom Guardian-u dodatno razotkriva neke od ključnih razloga izuzetno teškog stanja u rumunskoj poljoprivredi:(5)
– Od ukupno 6 milijardi evra poljoprivrednih subvencija koje dolaze u Rumuniju, skoro 51% sume dobija samo 0,9% farmi, dok ukupno 70% rumunskih farmi – ne dobija nikakve poljoprivredne subvencije!!!
– Hrana uvezena po bescarinskom režimu iz nekih EU zemalja – koje svojim farmerima daju višestruko veće poljoprivredne subvencije od onih koje dobijaju rumunski farmeri – je znatno jeftinija od one proizvedene u zemlji, što dovodi do propadanja rumunskih seljaka; treba reći da je ovde u pitanju klasičan damping, odnosno prodaja strane hrane na domaćem tržištu po cenama koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (zbog visokih subvencija).
– Tržište semena za poljoprivrednu proizvodnju u Rumuniji su, uglavnom, monopolizovale velike međunarodne kompanije (Monsanto, DuPont, Pioneer) koje stalno podižu njegovu cenu; seljaci ne mogu da koriste useve od ovog semena kao seme za sledeću setvu već svake godine moraju ponovo da ga kupuju od istih kompanija; iz ovakvog opisa u članku izgleda da se radi o genetski modifikovanom semenu (GM semenu) čijim korišćenjem su rumunski seljaci dovedeni u potpunu zavisnost od stranih kompanija.
Srpski seljaci i lažna tržišna utakmica
Ovo iskustvo rumunskih seljaka može da posluži kao pouka za srpsku poljoprivredu. Potpisivanjem SSP – Sporazuma o saradnji i partnerstvu sa EU, koji je potpisala bivša vlada Srbije, biće dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima od 2014. godine. Carine na uvoz strane, visoko-subvencionisane hrane u Srbiji već sada su znatno redukovane, što teško pogađa domaće poljoprivrednike.
Srpski seljaci, jednostavno, nisu pripremljeni za ovu lažnu tržišnu utakmicu:
– domaće poljoprivredne subvencije su višestruko niže od subvencija farmerima u većim evropskim zemljama koje izvoze hranu – što dovodi do nefer utakmice na štetu srpskih seljaka;
– domaće poljoprivredne subvencije u Srbiji ne prima skoro 90% poljoprivrednih gazdinstava: od 770.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji samo 60-80.000 gazdinstava prima subvencije.(6)
Srpski seljak: poznato je da puno radi a malo se buni
Zablude o poljoprivredi
Trebalo bi konačno ukloniti u srpskoj javnosti postojeće zablude o poljoprivredi, koje svesno ili iz neznanja šire neki domaći stručnjaci i agro-novinari – odnosno reći ono što je danas dobro poznato svetskim stručnjacima:
mali posedi su jednako ili čak bolje produktivni od velikih poseda; u nekim zemljama sa razvijenom poljoprivredom prosečna površina poljoprivrednih gazdinstava je mala pa tako Italija, naprimer, ima oko 69% gazdinstava koja su manja od 5 hektara;(7)
niske cene hrane iz razvijenih zemalja nisu rezultat većeg znanja i veštine njihovih farmera već dolaze od znatno viših poljoprivrednih subvencija njihovim farmerima – čime se veštački snižavaju cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu (posledice damping cena);
insistiranje na što većim prinosima i intenzivnom korišćenju veštačkih đubriva i agrohemikalija dovodi do degradacije i erozije poljoprivrednog zemljišta; u svetu je degradacijom zemljišta obuhvaćeno oko 40% poljoprivrednog zemljišta, a na 25% površina je taj proces posebno izražen; degradacija zemljišta je najviše izražena u industrijski razvijenim zemljama pa zato EU zahteva da njeni farmeri ostave 7% poljoprivrednog zemljišta neobrađeno, da bi se zemljište oporavilo; zbog toga je EU zemljama potrebno dodatnih 7 miliona hektara u susedstvu, samo da održe postojeću proizvodnju;(7)
Evropska zajednica uvozi više hrane nego što izvozi: ona izvozi hranu za čiju proizvodnju koristi oko 14 miliona hektara a uvozi hranu za čiju proizvodnju se koristi 49 miliona hektara – što znači da EU za svoje potrebe koristi 35 miliona hektara van granica EU;(7)
– uspostavljanjem niskih cena hrane na širem tržištu Evropska unija profitira dvostruko: po izuzetno niskim cenama uvozi znatno više hrane nego što izvozi; damping cenama hrane na tržištima siromašnih zemalja ona dovodi do propadanja njihovih malih farmera koji onda prodaju svoje zemljište strancima po izuzetno niskim cenama;
– poljoprivredno zemljište je praktično neobnovljiv prirodni resurs (jer se izuzetno sporo obnavlja) pa je zato neophodno uspostavljanje dugoročne strategije njegovog očuvanja; svetsko stanovništvo se ubrzano uvećava što zahteva sve veće količine hrane i stavlja poljoprivredu u red najznacajnih strateških sektora; klimatske promene, stalni porast cena energenata i komponenata za proizvodnju kao i degradacija poljoprivrednog zemljišta ozbiljno ugrožavaju svetsku proizvodnju hrane što zahteva uključivanje mnogo većeg broja i profila stručnjaka za uspostavljanje strategije održive poljoprivrede – na globalnom i na lokalnom nivou; neophodno je znatno veće ulaganje u poljoprivredu da bi se ona pripremila za sve teže uslove koji je čekaju u skoroj budućnosti.
Srpske maline poznate kao najbolje na svetu ali svake godine otkup se obavi tek posle demonstracija malinara
Srpska vlada i domaći stručnjaci bi trebalo što pre da preispitaju odluke bivše vlade u vezi domaće poljoprivrede i da uspostave novu strategiju za njen razvoj. U protivnom, teške posledice dosadašnje poljoprivredne politike dovešće do katastrofalnih posledice po domaću proizvodnju hrane. Zaista je čudno da sve veći broj ljudi u Srbiji uviđa danas koje su ekonomske posledice otcepljenja Kosova a da nije svesno da uskoro može da izgubi još značajniji domaći resurs – srpske oranice.
Reference:
2. – Dragocena rumunska iskustva
4. – Stari rumunsko selo
5. – Romania must not sell out traditional farmers to the biotech giants –
6. – Bez zurbe u integracije –
7. – Ratko Karolic: Politika hrane ili zamracenje nad srpskim oranicama
na zalost, ni jedan od linkova im ne funkcionise…. sto ne umanjuje vrednost iznetog …!
Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

6 thoughts on “tragicno iskustvo rumunske poljoprivrede u EU…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s