Nedodjija

blog o alternativama…

zona sumraka: sta ce nama Hag….?!

14 коментара

neverovatan izvestaj u Politici….

Наставници који се усуде да преношење школског градива не сведу на таблу, креду и уџбеник, већ своје ђаке воде на знамените историјске и културне локације – могу да заврше код судије за прекршаје.

Управо у таквој правној „зони сумрака” нашао се Зоран Павловић, професор историје у ОШ „Деспот Стефан Лазаревић”. Док говори о ономе шта га је снашло, у руци држи опипљив доказ да све то није само ружан сан. Црно на бело, у пресуди Прекршајног суда у Београду наведено је да је окривљени професор историје крив зато што је „пружао услуге туристичког водича, односно информације о културноисторијским карактеристикама локалитета групи деце учесника манифестације ’Мала матура – велико срце’, а не испуњава прописане услове из Закона о туризму”.

Проглашен је кривим зато што је основцима на Калемегдану говорио о престоници српске државе и изградњи бедема и кула Београдске тврђаве у доба деспота Стефана. Изречена му је мера опомене и наложено да школа у којој ради плати судске трошкове.

Павловић нема положен стручни испит за туристичког водича, али се и без тог сертификата одважио да деци скрене пажњу на материјалне трагове прохујалих времена, кад су се већ нашли на попришту националне историје. Зато је ова прича поучна и за све његове колеге којима није тешко да сувопарне лекције ђацима дочарају на терену.

– У обилазак Калемегдана тог 21. маја прошле године повео сам двадесетак ђака ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” и њихове госте, децу са Косова и Метохије. Према плану манифестације „Мала матура – велико срце” коју су организовали Министарство просвете и науке, Министарство за Косово и Метохијуи град Београд, а та активност је и у складу са програмом и планом наше школе. Док смо пролазили поред куле коју је подигао деспот Стефан Лазаревић, деци сам објашњавао по чему је тај део тврђаве значајан. Тада нас је зауставила туристичка инспекција. Питали су ко сам и да ли имам лиценцу за обављање посла туристичког водича. Објаснио сам да се не бавим туризмом, да ме је школа упутила… Инсистирали су да направе записник. Није ми било јасно зашто ме легитимишу – препричава Павловић.

Лане у септембру му је стигао позив да се јави Прекршајном суду због оптужбе да је неовлашћено пружао услуге туристичког водича. Програм манифестације, изјава директора школе да је тог дана био на службеном задатку на основу годишњег плана рада школе, као ни други докази, нису били довољни за ослобађајућу пресуду. Упркос томе што наставник историје има право и препоруку просветних власти да ученике води у обиласке културноисторијских споменика – почетком овог месеца, стигла је пресуда: крив је!

– Не радим у туристичкој него у образовноваспитној делатности, по Закону о основама система образовања и васпитања. Због чега сам крив? Зато што у Закону о туризму не стоји да наставници могу да вође ђаке у обилазак споменика историје? Много је боље држати час историје на месту неког историјског догађаја, када за то постоје услови. Најмање 70 пута сам то и урадио за 11 година наставничког стажа. Зар је то за осуду – негодује Павловић.

Било би за осуду да је предавања на отвореном ђацима наплатио – пошто нема лиценцу, а „само” је професор историје. Намеће се и закључак да би школе убудуће за препоручену наставу ван учионице требало да ангажују и плате водича и да се надају да ће боље од наставника бити кадар да предавање прилагоди узрасту ученика и наставном програму.

Шире посматрано, испада да онај ко нема лиценцу туристичког водича не сме ни реч да зуцне о културноисторијским симболима Србије, нити да на њих укаже пријатељу незнанцу – да га не би „укебао” туристички инспектор. Ако је тако, право је чудо што туристичка инспекција није сачинила записник недавно када је Ивица Дачић, у својству потпредседника владе, и то пред камерама, француском министру за миграције Ерику Бесону са Београдске тврђаве показивао споменик који гледа на ушће и причао о планинама и брду које се на турском каже кале…

a evo i jednog reagovanja na ovu nevidjenu bruku naseg sudstva:

„Шта ће нама Хаг, поред оваквог домаћег судства?!Једног професора су отпустили , јер је указао на опасност од наркоманије- ма ни протеста ни ничега- све прошло ко да је оробио банку, па отишао са посла, овог терете за савесност, шта је следеће?!Да сам на његовом месту, а вероватно ћу бити, послала бих писмо министру правде,градоначелнику, уваженим правницима, пoкренула медијску борбу за преиспитивање одлуке суда.Како да мењамо свет, кад нам се ово дешава у сопственој кући!?“….

„TUZNO“   je rec kojom se nedovoljno opisuje ovakav idiotizam….

ljudi, haj`mo pocistiti prvo u sopstvenoj kuci !

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

14 thoughts on “zona sumraka: sta ce nama Hag….?!

  1. Kad ovakve stvari čujem, pitam se nismo li sami zaslužni za ovo što nam se dešava.

    • pa, kada dovoljno izmrcvaris i obezglavis jedan narod, ocigledno se i ovakve stvari desavaju…..
      krajnje je vreme da pocnemo da cistimo u sopstvenoj kuci…. ovo je situacija „kad dobri ljudi cute….“ – krajnje je vreme da dobri ljudi progovore i da se misevi povuku !

  2. Хвала ти за ово. Последњих дана сам избегавала новине, тако да сам пропустила и ову бруку.
    Увек кад сам помислила да горе/лошије не може да буде, успевали су да ме демантују. Мајка Србија у најбољем издању!

  3. Zona sumraka, sta drugo pomisliti!?

  4. Pročitao sam na nekom blogu da se 250.000 Srba vraća u Hrvatsku, jer u stvari nisu ni bili proterani!?
    Tako ispada, po zadnjoj presudi.
    A ta kula koju je podigao despot Stefan Lazarević…
    Da je „Čardak ni na nebu ni nazemlji“, verovatno bi bila od bitnijeg značaja za našu istoriju.

    • polako druze ! nije ta kula bitna zbog istorije nego zbog danasnjeg dana…. ako je Jovan Deretic u pravu (a sklona sam da u to verujem), onda rec „Srbin“ nije bila nekada davno, odrednica za narod, nego za stalez u okviru naroda…. sto ce reci: bili smo branioci, ratnici, cuvari…. to radimo i nosimo „u genima“ mnoooogo dugo unazad ! to bi donekle i objasnilo pojavu da umemo u ratu da odbranimo ali da odbranjeno u „miru“ gubimo…. a golgota kroz Hag i ova prica sa Kalemegdana to nekako potvrdjuju… izgleda da je krajnje vreme da „pametan“ progovori… ali se to tice svih nas! neko rece: „zlo se desava kada dobri ljudi cute“… pa, hajde onda dobri ljudi da progovorimo !

  5. „Дођу тако времена када паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати“. Андрић.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s