Nedodjija

blog o alternativama…

od poezije do matematike…. II deo

4 коментара

a evo sad i matematickog dela:

ovo je matematika koju bi moglo da shvati svako nase dete, kada bismo decu uvodili u nju od njihove trece godine na dalje…. verujte mi, deci je mnogo lakse da ovo shvate nego odraslima…. samo na ovom svetu nema ko da to zapocne…

🙂

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

4 thoughts on “od poezije do matematike…. II deo

  1. Bojim se da neću moći sve da odgledam, ali potpuno mi je jasna poruka.
    Toliko divnih načina postoji da se neki tzv „bauk“ predmeti približe deci! ali kao da ne postoji dovoljno volje kod onih koji bi je morali imati.

    imam sreću da i moje veliko i ovo malo vole i razumeju te „baučaste“ (za razliku od mene :))) pa sam mirna :)))

    • ma deca su ti cudo jedno nevidjeno !
      samo, sto neko rece: niko od nas na rodjenju nije dobio i prirucnik za upotrebu (users manuel)….. za podizanje dece pored ljubavi i snage treba i znanje !
      a nas zamajavaju prezivljavanjem, da bi nam decu istrgli iz kontrole i zloupotrebili za njihove potrebe…. aj` necemo u politiku … jbg, ne znam kako politiku da zaobidjem !
      deca su po prirodi genijalci, samo mi nepaznjom dozvolimo da ta njihova osobina bude potisnuta…. sto je strasno po meni !
      do 15-te godine bi deca -uz pravilno vaspitanje i obrazovanje – mogla da imaju tehnicku inteligenciju bilo kog inzenjera ( 8. stepen !, znaci zavrsen fakultet !) a usput, da bi mogli to da postignu, morali bi da imaju nevidjenu duhovnu snagu…. njihov kreativni potencijal je neverovatno veliki…. a mi ovakvim skolskim sistemom tracimo njihovu energiju, vreme, zivot….
      tuga jedna !
      sva sreca, deca cesto i uprkos ovakvom stanju u zemlji – bas zahvaljujuci toj svojoj genijalnosti (sto ocigledno posmatras na svojoj deci !) uspeju da nadju svoj put ! nase je da im to olaksamo!
      🙂

  2. to okolo dece se apsolutno slažem. pre svega su pravi mali upijači svega onoga što im mi odrasli prezentujemo. sasvim im je sve jedno da li govorimo o igračkama ili o atomskoj energiji. bitan je samo način i pristup.
    ja sam učiteljica. radila sam nešto više od pet godina u školi. napustila iz ličnih razloga, ali nikada nisam prežalila taj svoj odlazak.
    znam koliko sam imala divne dece u svojoj praksi. kakve su to bile poete, slikari, matematičari!!! ali naše školstvo ukalupljuje decu i stvara prosečnog, stvara budućeg potrošača, stvara ne zainteresovanog i bezvoljnog!!!
    kolko sam se borila protiv toga… al bejah mlada i rezultati na širem planu bili su nikakvi.
    uživali smo – klinci, roditelji i ja: ) ostali su vazda imali primedbe što ne pišem sve u svesci za pripremu na jedno pet lista i takoto:) a šta radim – nije bilo važno.

    • jaoooj – nadjoh da drzim predavanje uciteljici ….!
      e, pa tako mi i treba… a sa druge strane, ti onda tacno znas o cemu ja to govorim…. i verovatno osecas kao i ja da ih svasta mozemo nauciti…. ALI ! manje je vazno sta govoris deci – vaznije je sta i kako cinis ! sve osecaju, sve znaju, sve nase mane znaju bolje od nas….. ali malo toga umeju recima iskazati dok su jos mali…. a sacuvaj boze kad malo poodrastu…. 🙂
      ja ih imam troje…. ni jedno od njih kao da je od iste majke… :mrgreen: dok su mali samo te milo gledaju, a kad malo poodrastu – sve znaju bolje od tebe…. sacuvaj boze !
      steta sto si napustila posao ! takvi trebaju ovoj nasoj deci ! i naravno, bez sire podrske – nemamo nikakve sanse !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s