Nedodjija

blog o alternativama…

Treci Srpski Ustanak….

Оставите коментар

Миодраг Новаковић, 02 септембар 2011

У наставку је текст који је настао као резултат ауторове преписке са члановима једног интернет форума. Током дискусије на том форуму, аутору су постављена следећа питања: Да ли треба трговати са територијом Космета? Како променити атроцијску и издајничку власт у Србији? Које су алтернативне политичке опције? И још нека друга… У тексту сам покушао да прикажем властито виђење актуелне политичке ситуације у земљи, и укажем на неке могуће сценарије. Наравно, све то базирано на властитом искуству и ауторовом субјективном мишљењу. Коначан суд, као и много пута до сада, препуштам својим читаоцима…

Наша света Српска земља Косово и Метохија је „отета“ 1999-те године на основу лажног и фабрикованог притекста, једним неправедним и илегалним ратом великих Западних сила против наше отаџбине- и „државни статус“ шиптарске лажне државе је базиран на том дубоко неморалном, и по међународном праву, криминалном чину.

По мени, не долази у обзир никаква трговина нашом државном територијом на Космету, већ само приципијелно инисистирање државе Србије на целовитости и неотуђивости те наше вековне територије (прицип од кога је управо у УН, месту где је морао да га брани по сваку дипломатску и другу цену, одустао председник Б. Тадић). Наравно да Србија, која се „дефакто“ налази под принудном управом, или како то ја волим да кажем „делегираном“ НАТО окупацијом, у форми садашњег Српског режима- и која је не само политички, већ и економски и војно онеспособљена- данас није у стању да изврши своју државну обавезу заштите уставног поретка на целој територији Србије свим расположивим уставним средствима (јер једноставно „сва уставна средства“, у оваквој осакаћеној држави, нам нису више на располагању)…

Под тим условима, опет по мом мишљењу: Српска држава мора да се јавно обрати Српском становништву на окупираним територијама, пре свега оним у „енклавама“ у непријатељском окружењу, и да им упути поруку: да свуда  где су у стању да физички опстану и сачувају свој национални и културни идентитет, тако и ураде.  Где нису, да сами одлуче да ли желе остану под постојећим условима стране опресије, или да „пређу“ у национално хомогене Српске средине. Истовремено, Србима на северу КиМ треба пружити сву могућу подршку да се заштите од шиптарске асимилације, или новог погрома.  Под свим средствима, подразумевам и употребу силе, али само за одбрану наше слободне територије на северу КиМ- што би за већи део светске заједнице било разумљиво и прихватљиво.

Пред таквом озбиљном претњом употребе свих уставних средстава од стране Српске државе, ради заштите наше угрожене мањине на окупираним територијама, ниједна од окупаторских сила на Космету не би ризиковала отварање новог Балканског фронта…

…И као резултат такве „пат“ ситуације те силе би потом „дозволиле“ да Север настави да функционише као и до сада, без икаквих рестрикција. Наравно да са оваквим руководством, какво је данас на власти у Србији, и које се повија како западни ветрови дувају, они тренутно могу да раде шта хоће- и ако се нешто под хитно не учини по питању промене режима у Србији- и литерално ће свести целу Србију на Београдски Пашалук.

Ту већ долазимо на следеће питање- Како „скинути“ издајника Тадића и булументу са власти? Јер очигледно је да не можемо да ослободимо Космет, док не ослободимо Србију од Тадића…Најидеалније би било то остварити победом српских патриотских снага на долазећим „демократским“ изборима- али по мени то није реално очекивати из више разлога:

–           Прво, ми немамо уједињену патриотску опозицију- овде не говорим о парламентарној опозицији, која данас практично постоји једино у форми СРС- већ о свим новим патриотским опозиционим покретима. Под патриотском опозицијом пре свега мислим на Двери Српске, али и друге доказане патриотске покрете, попут Образа, 1389(оба) и наравно Радикала(који без обзира на старе грехове, и даље остају права политичка опозиција). Ја лично фаворизујем Двери као политичку опцију, и чињеница је да они стичу популарност у Србији „аритметичком прогресијом“, али то у постојећим условима (узимајући у обзир друге факторе)  није довољно за убедљиву победу на пролећним изборима…

–           Други, неповољни фактор су неравноправни услови у којима ће се одвијати избори- пре свега недостатак слободе медија, али финансијска предност режимских или про-режимских партија, који у својим рукама држе скоро све финансијске полуге у земљи. Наравно, најснажнији негативни фактор овде, су режимски контролисани медији, о чему су недавно чак полемисали и Тадићеви ЕУ спонзори, и то у врло негативном контексту…

–           Тако долазимо до трећег негативног, можда и кључног фактора- а кога условљавају  ова прва два (корумпирани политички систем и медијска блокада). Тај трећи фактор јесте ниска национална свест и консеквентна бирачка апатија код српског грађанства. Наравно да је тај фактор ојачан неповерењем у институционални корумпирани политички систем, и деценијским институционализованим затирањем националне свести, пре свега кроз медијски и образовни систем, али и кроз (деценијски) културни геноцид, и атроцијско наметање декадентних западних вредности- што је у данашњој Србији видљиво на сваком ћошку…

Пошто је сада (и врапцима на грани) очигледно да не смемо да дозволимо да овај издајнички режим остане и „минут“ дуже на власти, јер је очигледно да ће све нас, заједно са отаџбином, да сатре- тако да се, хтели не хтели, приближавамо опцији револуције… Иако је, као што смо закључили у овом тексту, национална свест у већине грађана Србије непостојећа, или бар „невидљива“- на другој страни се створио један велики корпус „радикализованих“ патриота са високом националном свешћу, и са веома високом свешћу да ова наша, не само национална, већ и социјална и морална „ноћна мора“, мора да се оконча по сваку цену…

Ти појединици, којих по мојим проценама има на десетине хиљада у Србији, су итекако спремни да са речи пређу на дела… Наравно за тако нешто им је потребан „хомогенизујући фактор“, који би у данашњој ситуацији рецимо могла да буде и долазећа „хомосексуална парада“, и која би онда само послужила као повод за обрачун са издајничким режимом (хомосексуалци би ту били само колатерална штета).

Ја лично нисам присталица било какве револуције, нарочито не оних стихијских, јер из њих може свашта да се „изроди“. Ипак имам утисак да у некој блиској револуцији, која је по мени већ ту негде, одмах иза угла; Неки од горе наведених патриотских покрета и партија би се „преломили“ и ставили на чело такве спонтане револуције- омогућујући на тај начин колико толико цивилизовани трансфер власти у земљи.

Наравно преузимање власти на тај начин би могло и морало да буде само привремено, до расписивања правих демократских, слободних, и медијски неспутаних избора- За ту сврху би морао да се у процесу револуције формира Национални Савет, или рецимо Влада националног спаса…

Ако ове прве две опције не „прораде“ и не донесу резултате, бојим се да нас чека трећа, и то много гора, а то је могући грађански рат у Србији. Из мојих личних извора знам да радикализовани српски патриотски елементи, у случају да ове прве две опције не резултирају у „квалитативну“ промену режима, озбиљно разматрају стварање српске гериле у областима насељеним пре свега угроженим српским заједницама, а то је пре свега српски народ на северу Космета,  Рашкој области, Црној Гори и даље ка северу. По њиховим плановима, предео, са јаком планинско-шумском залеђином, у коме би могли да дејствују против непријатељских режимских снага(за њих су сви режими који су опресивни према српском становништву-непријатељски) би се простирао по линији Мокре Горе, Златара, Таре, Перућице и северније…

Ка овој трећој опцији, изазивању грађанског рата у Србији, имам утисак да све више нагиње и сам Тадићев режим(у прилог томе говори њихово „ирационално“ инисистирање на „паради срама“ 2-ог октобра, иако је очигледно да ће она изазвати велике сукобе). Тадићев режим је свестан да губитак власти повлачи и многе друге озбиљније „последице“, нарочито по њих лично, поред политичког пораза- те би им у ту сврху вероватно „одговарало“ изазивање грађанског рата, и увођење ванредног стања у земљи, и самим тим неограничен опстанак на власти…

Што год да се деси, улазимо у период једне дубоке политичке неизвесности, у коме су све карте на столу…

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s