Nedodjija

blog o alternativama…

nov nacin sagledavanja stvarnosti…

29 коментара

ovih dana vise ljudi na blogovima objavljuje svoja razmisljanja o trenutnom stnaju u nasem narodu…  i Zelena i Labilna i Saveta razmisljaju o uzrocima stanja svesti nasih ljudi…

a sada sam naletela na neverovatno dobru analizu kod Katalaksije :

Pametna i promišljena politika povodom aktuelnih zbivanja na Kosovu treba da bude određena interesima građana Srbije, a i stanovništva Kosova. I kratkoročni i dugoročni interes građana Srbije i Kosova je što slobodnija trgovina. U tom smislu, pogrešna je svaka mera državnog aparata Srbije koja ograničava trgovinu, kao što je carinski rat sa državnim aparatom Kosova. Treba prekinuti carinski rat, stavljanjem van snage svih zakonskih prepreka, od strane državnog aparata Srbije, trgovini između građana Srbije i stanovnika Kosova. Potrebno je, takođe, diplomatskim naporima, izdejstvovati uklanjanje što je moguće većeg broja prepreka trgovini od strane državnog aparata Kosova.

Da bi se odgovorilo na pitanje šta je to  što bi predstavljalo „pametnu“ i „promišljenu“ politiku prema Kosovu, važno je da se sukobi na Balkanu sagledaju iz drugačijeg ugla od onog koji je sada uobičajen.

Budući da su sve države Balkana danas u većoj ili manjoj meri demokratske, opšteprihvaćena pretpostavka je da države rade ono što njihovi građani žele, tj. da interes građana određuje poteze državnog aparata. Pogrešno je, međutim, shvatanje da su u demokratskoj državi građani i državni aparat isto, da je demokratija „država – to smo svi mi“. To nije tako ni u jednoj demokratiji. Objašnjenje zašto to nije tako zahteva širu elaboraciju, ali neka ovde bude dovoljno samo par rečenica: državni aparat (država kao institucija) sastoji se od neto potrošača poreza, a građani su, hteli oni to ili ne, prisiljeni da budu neto proizvođači poreza, i te dve grupe, iako se u značajnoj meri preklapaju, predstavljaju sukobljene strane sa uglavnom dijametralno suprotnim interesima. Državni aparat sastoji se od parazitske političke klase (političari, administracija, državna „javna” preduzeća i ustanove). U državnom aparatu nema pripadnika produktivne klase (građana, stanovništva, za koje nema besplatnog ručka već ga moraju sami zaraditi). Državni aparat ne vode interesi građana, pa čak ni interesi većine građana, već interesi političke klase.

Mit je da se Jugoslavija raspala zbog etničkih netrpeljivosti. Kod ogromne većine građana Jugoslavije nije bilo etničke netrpeljivosti – radi se o produktivnoj klasi, naravno. Jugoslavija se raspala usled interesa političke klase Jugoslavije, koja se − koristeći socijalističku ideologiju − namnožila i osilila preko svih granica, ogromno opteretivši produktivne građane, odnosno privredu, i iskoristila etničku raznovrsnost Jugoslavije da izazove podozrivost i ksenofobiju kod osiromašenih i dezinformisanih građana. Ovo su radile političke klase Jugoslavije u svim republikama i pokrajinama, u težnji da za sebe obezbede što veći deo bogatstva i što veću nezavisnost od ostalih delova političke klase Jugoslavije. Dakle, suprotno interesima svih građana Jugoslavije da imaju što veće tržište i što manji državni aparat, proto-državni aparati jugoslovenskih republika, kasnije nezavisnih država, nastojali su da ostvare potpunu vlast u svojim feudima, što je dovelo do cepanja Jugoslavije po republičkim granicama.

Isti taj proces dešava se sada i u Srbiji, sa daljim bujanjem političke klase kao izazivačem, ali i posledicom propadanja privrede. To je osnovni razlog otcepljenja teritorije Kosova od Srbije – politička klasa Kosova i njeni vlastoljubivi interesi s jedne strane, i osiona, vlastoljubiva politička klasa Srbije sa druge. Mlada politička klasa Kosova imala je plodno tlo za svoj rast usled osionog ponašanja političke klase Srbije tokom većeg dela 20. veka, koja je Kosovo koristila kao rezervat poludivljih ljudi, na primer u vreme režima Slobodana Miloševića kao poligon za političke i izborne manipulacije radi očuvanja monopola vlasti na celoj teritoriji Srbije. Nema nikakvog naročitog, objektivnog neprijateljstva stanovništva Kosova i stanovništva ostatka Srbije, kao što nije bilo ni između Srba i Hrvata, Bosanaca, Slovenaca. Ogromna većina stanovnika Srbije izvan Kosova živi svoj život i ne misleći na Kosovo (i eventualno bi nešto kupili od proizvoda sa Kosova), ogromna većina stanovnika Kosova isto tako. Smrtni neprijatelji su vlastoljubivi državni aparati Srbije i Kosova, jer ono što kontroliše i oporezuje jedan ne može da kontroliše i oporezuje drugi, da bi jedan dobio drugi mora da izgubi. Nasuprot tome, u trgovini između građana obe strane imaju korist – inače trgovine ne bi ni bilo. Naravno da postoje razbojnici i na Kosovu i u ostatku Srbije. Da se državni aparat Srbije skoncentrisao na svoje osnovne bezbednosne funkcije (vojska, policija, sudovi), da je delio pravdu i kažnjavao nasilnike i kriminalce, Kosovo ne bi bilo teritorija bezakonja, plodno tlo za etnički homogeno grupisanje, ksenofobiju i etničke sukobe. A pošto je državni aparat Srbije bezgranično megalomanski ambiciozan da upravlja svim aspektima života svih stanovnika Srbije, osnovni zadaci države su zanemareni i razbojnici su na Kosovu nekažnjeno vršili zločine. U atmosferi opšte nesigurnosti došlo je do etničkog grupisanja i sukoba, a Albanci su, kao najbrojniji, prirodno stekli najveću moć. Najjednostavnije im je bilo da zločine čine nad građanima druge etničke pripadnosti.

Svim državnim aparatima izvan Srbije odgovara slab državni aparat Srbije, sa slabim bezbednosnim funkcijama (vojska, policija, sudovi) i involviran u bezbroj ingerencija koje mu ne pripadaju. Iako smo mi to zaboravili, oni znaju da je Srbija kreator istorije na Balkanu, i svima odgovara da Srbija postoji samo u istoriji. Državama − bliskim susedima zbog revanšizma, a državama na istoku i zapadu ne odgovara da građani Srbije imaju svoje interese, već nastoje da ih privole da rade u njihovom interesu. To ne odgovara čak ni političkoj klasi Srbije. Njima su potrebna široka ovlašćenja i milioni državnih radnih mesta da uhlebe sebe i svoje klijente. Jedino što je potrebno stanovništvu Srbije, produktivnim građanima Srbije, jeste državni aparat sa jakim bezbednosnim funkcijama i skoro bez ičega drugog. EU koristi jalovost i gramzivost parazitske političke klase Srbije, stalno im pred očima maše slikom lagodnog života u redovima evropske birokratije i od njih traži da oslabe bezbednosne funkcije države Srbije, a da jačaju sve ostale funkcije, koje tržište daleko bolje obavlja nego država. Iz Evrope nam neprestano dolaze zahtevi za usvajanjem još više evro-socijalizma, uz istovremeno potčinjavanje bezbednosnih funkcija evropskoj super-državi u usponu.

Pre definisanja politike prema državnom aparatu i građanima Kosova, pa i politike prema proto-državnom aparatu i građanima EU, potrebno je definisati politiku prema državnom aparatu i građanima Srbije. Državni aparat Srbije je u prošlosti zanemarivao svoje osnovne bezbednosne funkcije i, zarad bujanja parazitske političke klase, zaposeo je i monopolisao nebrojene delatnosti. Posledica ovoga je opšte propadanje stanovništva Srbije i teritorije Srbije. Izlaz iz ove nevolje je temeljna preorijentacija državnog aparata Srbije na zadatke jačanja osnovnih bezbednosnih funkcija i prepuštanja svega ostalog slobodnom tržištu. Ovo podrazumeva opsežan program redukcije funkcija države i privatizacije državnih, javnih i komunalnih preduzeća i ustanova − kako bi slobodno tržište i konkurencija što pre počeli blagotvorno i motivišuće da deluju. Isto tako, to znači jačanje vojske, policije i sudova u svim aspektima njihovog rada. Sa drastičnim sužavanjem delokruga državnog aparata doći će i do drastičnog brojčanog smanjenja parazitske političke klase i njihovog ulaska u redove produktivnih građana Srbije. Znatno smanjeni državni aparat Srbije biće moguće daleko strožije nadgledati i kontrolisati kroz političke institucije. Van svake sumnje, slobodno tržište će podići produktivnost privrede i blagostanje građana Srbije. Građanima Srbije ovim će sa leđa biti skinut ogroman mrtav teret parazitske birokratije, partokratije i državnih preduzeća. Razume se, ovako oslobođena kreativna energija i ambicije mogu dovesti jedino do neuporedivo bržeg razvoja i bogatijeg života u Srbiji. Time će biti omogućeno izdašnije finansiranje i kvalitetnije obavljanje bezbednosnih funkcija države.

Ovo nije moguće u okviru evro-histerične saradnje sa Evropskom unijom kakvu zastupa aktuelna vlast Srbije. Uniji nije potrebna privredno jaka Srbija sa jakim i na ključne funkcije fokusiranim državnim aparatom, naprotiv − Uniji je potrebna dezorijentisana Srbija, bezbednosno nesamostalna, sa ogromnim i na hiljadu strana rastrzanim i preskupim, a neefikasnim državnim aparatom. Ne treba očekivati od EU da radi u interesu građana Srbije, ali se to mora zahtevati od državnog aparata Srbije. Saradnja i približavanje Srbije EU (i NATO) mora biti i po obimu i po dinamici prilagođena interesima produktivnih građana Srbije, a ne interesima evropske političke klase. Ovo je, naravno, tema za vrlo široku diskusiju. Treba ipak napomenuti da Srbija ne treba da srlja što pre i po svaku cenu u EU, jer to nije interes produktivne klase Srbije, i da bi svaka pametna politika morala da artikuliše upravo njen interes . Primer odnosa Velike Britanije prema EU može biti od koristi i za nas. Svakako treba odbiti zahteve EU koji vode bujanju državnog i paradržavnog aparata Srbije, kao i velikoj regulaciji tržišta i privrede.

Mladi državni aparat Kosova sada uživa velike simpatije i podršku velike većine stanovništva Kosova. Još je živo sećanje na represiju i nepravdu državnog aparata Srbije. Tu se skoro ništa ne može promeniti u kratkom roku. Ali, neizbežno je, sa protokom vremena, postepeno udaljavanje interesa produktivnih građana Kosova i državnog aparata Kosova, jer državni aparat Kosova već pokazuje znake grandomanije i ambicioznog mešanja u sve aspekte života građana. S vremenom će sve više problema i teškoća u svakodnevnom životu stanovnika Kosova stvarati upravo državni aparat Kosova. Tada će žiteljima Kosova postepeno postajati sve privlačnija Srbija, ako bude privredno jaka i bezbedna za sve, bez obzira na jezik, veru, boju kože i etničko poreklo. Onda kada većini stanovništva Kosova Srbija bude više privlačna nego odbojna, može strpljivo da se radi na približavanju stanovništva Kosova građanima Srbije. Ključnu ulogu ima privredni razvoj u Srbiji.

Odgovor na pitanje o aktuelnim zbivanjima na Kosovu daju interesi građana Srbije i stanovništva Kosova. U svetlu svega izloženog, i kratkoročni i dugoročni interes građana Srbije i Kosova je što slobodnija međusobna trgovina. U tom smislu, pogrešna je svaka mera državnog aparata Srbije koja ograničava trgovinu, kao što je carinski rat sa državnim aparatom Kosova. Treba prekinuti carinski rat, stavljanjem van snage svih zakonskih prepreka od strane Srbije trgovini između građana Srbije i stanovnika Kosova. Potrebno je, takođe, diplomatskim naporima izdejstvovati uklanjanje prepreka trgovini od strane Kosova.

Autor Andrej Stanimirović

rezime cele price: vreme je da se probudimo, pogledamo sebe i svoje komsije, i pocnemo da se brinemo konacno o sebi  i svojim bliznjima…. o agresiji dece i odrasklih nema ko da se brine  umesto nas…. razresiti je moramo mi, o korupciji i zloupotrebama nema ko da se brine i da ih raskrinka – do nas…. o nasim terirorijama nema ko da vodi racuna – do nas…

treba da shvatimo da treba da se probudimo i udruzimo….

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

29 thoughts on “nov nacin sagledavanja stvarnosti…

  1. slažem se da treba omogućiti slobodan protok roba sa svim zemljama što uključuje i Kosovo. No, ne verujem da će samo slobodna trgovina pospešti rešavanje političkih pitanja i otkloniti, nažalost, duboku netrpeljivost na obe strane.
    Katalaksija dobro uočava neke uzroke raspada ili rasturanja Jugoslavije ali možda zbog prostora, zanemaruje i neke druge važne momente, pomenuću dva:
    prvo, interes i uticaj stranog faktora,i
    drugo, istorijske težnje pojedinih naroda da imaju svoje nezavisne države, setimo se samo projekta velike Albanije na kome se i danas radi (o čemu pišu i neki albanski autori ), zati, Hrvati koliko stotina godina nisu imali svoju državu a od 19 veka su na sceni političke opcije koje to traže ili, šta žele bošnjaci ili muslimani kako su se dopočetka 90-tih zvali.

    • slazem se potpuno da ima jakih stanih faktora koji nastoje da sprovedu svoj uticaj … naravno ne na nasu korist, ali je poenta, mislim u tome da su elementi politicke elite sprovodili iskljucivo svoje licne interese, ne postujuci ni minimum narodnih interesa, i da nasi ljudi polako pocinju da shvataju sta nam se to poslednih 100-tinak godina desavalo… i stalno na nasu stetu…. i da pocinjemo da shvatamo da mi sami, obicni ljudi moramo poceti da se hvatamo u kostac sa sasvim obicnim problemima i da pocnemo da ih resavamo… ali bas svi…. da ne dozvolimo da se deca biju po dvoristima i ulicama, da komsijama pomognemo u resavanju svakodnevnih problema – umesto okretanja glave, da policiju dovedemo u red…. da moraju da rade svoj posao a ne da nam se dileri drogom vucaraju ulicama a oni se prave da to ne vide…. svuda nam vise panoi da se stane na put trgovini ljudima, kao da je to posao pojedinaca a ne te iste policije…. ali mi ne reagujemo na sve te gluposti – pa oni teraju dalje…. moramo da reagujemo na donosenje zakona o porodici…. na ovako osakaceno skolstvo i zdravstvo..na. omnogo cemga mora da se pocne reagovati…. a jednom kad se zakotrlja…..

  2. O nedodjijo… no no no! 🙂 To je MOJ način sagledavanja života uopšte. Nemoj da me prozivaš za nešto što nema blage veze sa mnom i mojim ubeđenjima. 🙂 Moj ugao, moje stanje svesti, moj blog, moja deca, moja tapija, moj posao, moji prijatelji…. etc 😀

    • pa, vidi to ovako: da nisi htela da izneses svoje misljenje – ti ne bi pisala blog… ali ono sto je meni u ovom trenutku znacajno, je to da nas ima vise (nego inace) sa slicnim misljenjem…. jeste to tvoje stanje svesti, ali je meni znacajno sto ima sve vise ljudi koji imaju „svoje“ stanje svesti i brane ga, tj ne povlace se pred onim sto masovni mediji stvore kao „misljenje vecine“ …
      a to sto sve vise ljudi uspeva da brani svoje misljenje… to je znacajno – govori o budjenju naroda…. a to ima vise nego blage veze sa tobom… 🙂

  3. Nema ko osim nas Nedjo,ali, men se čini, nema ni nas u polufinalu ovog ludila. I to sa agresijom je jako teško u praksi.. Mislim, kako da odreaguješ? Postoje dve stvari koje su gore od agresije- pasivnost i kontra agresija .Ali, ako to izuzmeš-šta ti ostaje na raspolaganju za borbu protiv iste? I šta ti preostaje da sačuvaš ono malo mira u duši uzrokovano kolektivnim nezadovoljstvom i svakodnevnim problemima?

    • Perlice, preostaje mnogo toga: pasivnost je najgora u celoj prici…. to je odsustvo bilo kakve reakcije… to je znak jos uvek neverovatno jake emotivne preopterecenosti … otuda bezosecajnost…. (jos uvek smo katatonicni…) kad se vrati sposobnost reagovanja… a to je izgleda sad negde, onda treba poceti od resavanja onih sitnijih problema… onih sa kojima je lakse izaci na kraj… pa kad shvatimo da nam se kondicija poboljsala, prelazimo na slozenije… tipa poceti sa ciscenjem okoline… sto sami, sto sa komsijama, pa pomagati domacinstvima sa decom i starima…. angazovati i decu da pomazu, – sitne stvari (koje nece uvek povoljno da se zavrse, ali vecina hoce…) pa polako napredovati, prelaziti na vece celine…. ovo ludilo, kako ga ti nazivas… nas polako pusta, a bojim se da ce druge tek da uhvati…. zato ne vidis da smo u polufinalu…. u stvari razresenje je mnogo blize nego ranije…. ih, jos kad Zelenis pocne da cisti u svom delu Beograda…. videces da ce budjenje brzo napredovati…

  4. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/269563/Komsije-mu-ne-veruju-da-hoce-da-ocisti-reku-Toplicu

    Misljenja sam da svaki pojedinac treba nesto da uredi, muka mi je od kolektivizma i generalizovanja.
    Shodno tome i ovaj tekst iz blica. Pojedinac je krenuo sam da radi, briga ga za drzavu, stranke, vlast..tako treba svi, bar da pokusamo u svim segmentima. U udruzivanjima ne vidim vise neki smisao jer se neko od toga okoristi.

    • Jao Zelena, ja sam blago šokirana.
      Pa prvo, ovaj čovek nije normalan. Kako da poseče topole i ostalo rastinje? Šta kada dođe do erozije i bujice? Biće im đavo kriv kada im ode dobar deo obale a to je posle veća šteta nego korist od lepog pogleda.
      Drugo, taj inspektor radi u skladu sa zakonom i tako i treba.
      Treće, šta će flaše, televizori, školjke od automobila i stari smederevci u reci?
      Sledeće… zamisli kada bi svako od nas napravio po deo puta, svoj vodotok, posekao drveće i posadio lale …
      Ljudi moji, pa nije demokratija da svako radi šta hoće, kad mu se ćefne i kako mu se nadigne…
      Eto, prvo je mogao da utiče na svest svojih sugrađana da ne bacaju otpad u reku.
      Nemoj pogrešno da me razumeš, molim te, ali… svest našeg naroda je na vrlo niskom nivou. Sve dok budemo bacali smeće u reke, đubre sa terase i gledali kako da zajebemo komšiju, biće nam ovako kako jeste.
      Iskreno, ja uopšte nisam za demokratiju ako ona podrazumeva samovolju pojedinaca. To onda svakako nije ni D od demokratije već Q od ovce 😀

      • nemoj da budes sokirana…. covek pokusava da pomeri stvari sa mrtve tacke…. ako drzava ne moze i nece, ne treba cekati – treba preduzeti samostalno korake…. zakon ce vec da stigne… a to sto su ljudi sumnjicavi, to potice bas od toga sto sira zajednica nece nista da poduzme sto nekome iz vlasti ne donosi licnu korist…. znaci, ljude treba razuveriti…. odlican metod je da krenes sam da radis – pa da vidis ko ce se prikljuciti…. a to da utices na svest sugradjana…. pisi propalo… od reci nema vajde…. znas i sama….. smece iz reke treba pocistiti i ljudima pomoci da se otarase smeca nagomilanog po dvoristima, ali bez namere da se to naplati….. onda ce se i sumnjicavost smanjiti….

    • e moj Zelenis ! pa pricamo o istoj stvari…. da svako od nas pocne od sebe…! u neko doba ce oni koji rade slicne poslove – sami od sebe poceti da se udruzuju….
      uostalom, i u poslu kojim se bavimo – mi se neformalno udruzujemo i jedni druge pomazemo….(kad nece drzava da omoguci i pomogne, mi se okupljamo sami….) i u nasem krugu, rec je najveca garancija…. e, tu treba poceti: govedo drzis za rogove, a coveka za rec…. iskustva su sarena ( pokusaja prevare ima ko` dobar dan….) e, poceti sa takvim uzajamnim pomaganjem… i to ide dalje, skoro pa samo od sebe…
      🙂

  5. @nedodjija

    Zakon već odavno postoji i zove se Zakon o vodama 🙂 A da bi uradio nešto konkretno vezano za uredjenje reke i obale, naravno da moraš da se obratiš višoj instanci, a ne .. zavrneš rukave i praviš se pametan… A ministar za bubamare i miševe ti da pare… Ccc…No no no @nedodjija…. nikako! Narod koji ima IQ na nivou bubamare bi morao da NE BACA otpatke u tu istu reku… E to je onda ODGOVORNOST pojedinca. Pa odatle da krenemo 🙂

    • `zvinte, ali da li to onda znaci… ako u ovom trenutku ne postoji ta ista odgovornost pojedinca – znaci treba svi da zivimo u djubretu i govnima ?
      znaci, onda – kad sedis do guse u govnima… treba tamo i da ostanes, jerbo nisi dobio odobrenje od vise instance da zavrnes rukave i ocistis oko sebe ? sumnjivo ! zateceno stanje je takvo… i to zateceno stanje mora da se menja… ako nadleznima ne odgvara promena ( jer su ljudi vise skloni depresiji kad su u govnima i lakse ih je kontrolisati….) znaci ni mi sami ne treba da se borimo ni za sebe ni za druge….. sve skupa – pogresna logika !
      🙂

      • Logično je da se đubre baca u kontejner ili na deponiju …Ili sam ja poprilično neobaveštena? :S

      • neobavestena si ! cinjenicno stanje te demantuje….
        pogledaj malo kad krenes van grada …. levo i desno od drumova…. vidi na sta sve to lici…. a da ne govorimo da krenes malo po selima…. dovoljno i oko bg…. stanje je blago uzasno !

  6. @nedodjija

    Moraš da odlučiš odakle treba početi, da li od pojedinačne ili kolektivne odgovornosti. Maločas Zelenoj pričas o pojedinačnoj, što je i logično, a posle se uhvatiš za kolektivnu. Ne pada mi na pamet da čistim nečije đubre, i šta je tu problem? Ti ideš pa čistiš reke? Trotoare? Mislim… promašili smo temu malo… ali… ok 🙂 I… taj znak uzvika na početku … pa nismo deca 🙂 Opušteno …
    Radim pored reke, i svaki dan se taj deo obale čisti, ali… kad si nizvodno… svakakvo đubre dođe pa te pitam odakle? Ja ga od kuće nisam donela …
    Jedno je ohrabrujuće, Gradske vlasti su počele da obaveštavaju kako će kažnjavati fizička i pravna lica za deo obale koji zauzimaju, ako se ne bude redovno čistio. Znači… krenulo je… valjda…

    • Labilna, do kolektivne odgovornosti necemo stici dok ne pocnemo od pojedinacne… a put ide ovako nekako: dok god mi za ono sto ne cinimo, odgovornost prebacujemo na druge, zbog kojih „ne mozemo“ – dotle smo u zacaranom krugu… odgovornost za ne ucinjeno ne osecamo – jer „nismo u mogucnosti“ da to uradimo, tj. drugome smo dali snagu i moc da to uradi… umesto nas… ako nesto ne ucinimo, treba da shvatimo da smo to uradili zato sto nam tako odovara…. ne govorim ja samo o ciscenju nase okoline…. govorim o gomili „dusevnog“ smeca koje trpimo a ne cistimo ga…. govorim o vlastima koje su nam za vratom, a ne uklanjamo ih, iako su visestruko pokazali da im narodni (tj nasi kolektivni) interesi nisu prioritet, a mi ih trpimo i dalje, jer se pojedinacno ne osecamo odgovorni sto su oni i dalje tu, a ne odgovaraju nam…. dali smo im moc da umesto nas delaju, a kada rade suprotno nasim interesima (kao naroda), onda ne znamo kako ponovo da uzmemo sebi moc da ih smenimo….. a moracemo da naucimo… zajednica je odgovorna samo ako su odgovorni pojedinci koji je cine…

      • Upravo o tome pričam sve vreme, a ne znam zašto me pogrešno razumeš. OK, evo probaću ovako:

        JA (kao jedinka) imam pojedinačnu odgovornosti, ti (kao jedinka) takođe itd…
        MI (kao grupa) imamo kolektivnu odgovornost

        Ako JA (kao jedinka) u MI (kao grupa) nemam pojedinačnu odgovornost, onda smo
        MI (kao grupa) kolektivno neodgovorni, jer neko tu zajebava (u ovom slučaju JA)

        Pa me onda neko iz MI (kao grupa) opomene, a JA kakva sam.. zabole me baš…jer nisam samo ja zajebant, nego svaki treći građanin ove zemlje, i onda generalno gledano MI (kao grupa) smo đuture neodgovorni.

        pojedinac >> grupa >> zajednica >> društvo >> država >> raj

        Sve dok JA kao pojedinac budem neodgovorna dok sam u grupi, zajednici, društvu, državi… raja u ovoj zemlji biti neće 🙂

        Ali, ako se država doseti pa ME pošteno rebne po džepu, ko zna, možda se i opametim, pa onda nema potrebe da me MI kao grupa opominje i tako…lančano do raja.

        Da li neko veruje u raj? 😀 😉

      • e, vidis – ja nesto ne verujem u to da neko treba da te „rebne“ posteno…. verujem da treba tiho i normalno da ti skrenem paznju… i ti ces ( iz drugog, treceg…. pokusaja) da shvatis i promenis svoje ponasanje…!
        vidis da se razumemo !
        🙂

  7. Pre par dana u mom liftu je bila gomila papira i nekog djubreta, shuta..statijaznam cega sve ne..silazila sam vise puta, djubre i dalje stoji. Meni islo na zivce, usla u stan uzela kesu, metlu, pocistila, oprala i zabole me. Koga sam trebala da zovem ili lovim da to uradi? Jurim cistacice koje dolaze jednom nedeljno…niko se nije setio, ja cekala, nervirala i sama zavrsila posao i posle mi bilo lepo! 🙂
    Ko razume shvatice 😀

    • znam sta mislis Zelenis… tako ja cistim povremeno iza svoje dece, iako su u sustini dovoljno odrasli da to ucine i sami…. ali dok ne budu dovoljno svesni i zreli…. treba pocistiti (iako nije tvoj posao) …. i deca i sustanari ce na kraju ipak „odrasti“ …. samo treba imati strpljenja….
      🙂

  8. @nedodjija

    Pa to ti pričam 😀

  9. Pogresna predpostavka ne moze doneti pravilan zakljucak.

    Autor navodi potpuno netacno: „….carinski rat sa državnim aparatom Kosova…“. Srbija kao drzava formalno pravno ne prepoznaje nikakvu DRZAVU KOSOVO, pa prema tome ne moze postojati nikakav sukob na tom nivou. Pritom nisu Srbi ti koji ometaju protok robe, vec obrnuto,

    Fakticko stanje je da znacajan broj gradjana Srbije ali i svi gradjani severnog dela pokrajine Kosovo i Metohija ne daje nikakav LEGITIMITET vlasti iz Pristine. Oni koriste srpske institucije i ne priznaju granicu. To je pravo neposredne demokratije koju na terenu gradjani izrazavaju.

    E sad, da li se to nekom dopada ili ne to je druga prica. Evo taksisti su juce zapalili London pa niko ne kaze da su uljezi i huligani, vec narod koji nije zadovoljan kako vlast, za koju su glasali sprovodi politiku kroz institucije sistema.

    U svakom trenutku, kada ljudi ne mogu da se izbore sa bahatom vlascu i drzavnom administracijom treba i mogu i moraju da izadju na ulicu i iskazu svoje nezadovoljstvo pa makar i zapalili sta god. To je cin NEPOSREDNE DEMOKRATIJE koji pokazuje duboko nezadovoljstvo onima koji vode politiku u institucijama i sistemima i onima kojima su dali glasove na izborima.

    Uskratiti ljudima pravo neposredne demokratije je korak ka uspostavljanju diktature pa makar se ona zvala i DIKTATURA DEMOKRATIJE

  10. Tačno je to da je ovo, ništa drugo, nego diktatura. Dupli aršini su potvrda ove činjenice.

  11. Ja sam iz Bosne i Hercegovine i svjestan sam onog što se priča i dan-danas u krugovima konzervativaca, da ne kažem, primitivaca. Također, razumijem da se historija ne može tek tako izbrisati ali isto tako i ne razumijem zašto zanemariti budućnost zbog prošlosti. Bosna i Hercegovina prije rata i prije uzburkanosti u samoj Jugoslaviji se činila po mnogima imanentna, ali se smatra da su građani ove zemlje bili građani „drugog reda“. Imam primjer iz iskustva, imao sam profesora iz muzičke umjetnosti koji nam je uvijek govorio o tome kako našu tradiciju trebamo očuvati i među ostalim stvarima je rekao kako se može pričati da su ljudi prije bolje živjeli, ali da smo (Bošnjaci) bili kulturološki građani drugog reda. Najviše mi je u tome smetalo što on kao umjetnik, on kao pandan svim istomišljenicima, je shvatio kako umjetnost poznaje granice i kojekakve zabrane. Niko nije mogao zabraniti ljudima da stvaraju, ali je dakako mnogima smetalo to što ne mogu naglas da se diče kako su nešto postigli. Ljudi su uvijek gamad kada misle da se za dobru priču treba dobiti aplauz. Malo sam skrenuo s teme, ali svakako ću sada parafrazirati; trgovina jeste održavanje ravnoteže u svijetu, trgovina jeste faktor kojeg se ne smije poremetiti jer za posljedicu stvara domino-efekat, ali nikako da shvatim jednu stvar; kakve smo mi to marionete koje državni aparat može koristiti za svoje hirove i koliko ćemo i dalje budemo takvi? Ubit ćemo i žrtvovat ćemo nekog sličnog nama da pokažemo nezadovoljstvo, a nikad nam nije sinulo da je žrtava dosta i da se aparat mora spriječiti na neki drugačiji način. Valjda i ne postoji, možda smo mi zaista osuđeni da nas na koncima drže naši, a onda da smo svi dio neke čudne, svevremenske američke hegemonije. fuj.

    • dobro mi dosao !
      nesto imam utisak, ako sam sebe covek ne ceni… mozes mu pricati da je kakvog hoces reda…. nista mu ne vredi…. jedino ako smo svesni svoje vrednosti – onda i drugi u nama vide vrednost…..
      stanje nase svesti je presudno ! prica o cojstvu i junastvu ne sme da ostane na nivou usmenog predanja iz starih vremena…. mora se primeniti na ovaj trenutak naseg zivota….. da pocnemo da se ponasamo kao Ljudi – efekat mora da se vidi….. ali – u se` i svoje kljuse…. poceti popravljati stvari u sopstvenoj okolini (porodici) i siriti saradnju….. ako sami pocnemo da se staramo o sebi (tvoj nik…) uskoro cemo i voditi ovu zemlju…..

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s