Nedodjija

blog o alternativama…

Vincanska kultura i nasa pismenost

10 коментара

7.519год.србска…. neobicno….

na sajtu  Serbijana nadjoh podatke o pismenosti Srba – od kulture iz Lepenskog vira, preko Vincanske kulture … pa sve do danasnjih dana ….

Потпуну и савршену писменост налазимо из времена Винчанске културе. Винчанска култура обухвата широки простор који прелази територију савремене Србије и обухвата делове Бугарске, Румуније, Мађарске и Босну и Херцеговину. Досада је откривено око 750 археолошких налазишта Винчанске културе. Њено време трајања је готово немогуђе ограничити. На локалитету Винча налазе се трагови непрекидног живљења од 5500 година пре Христа до четрнаестог века после Христа.

mapa vincanske kulture, koju na zapadu pogresno zovu Prvom Evropom

Што се тиче писмености која припада Винчанској култури и културама старијим од ње, нађено је писмо на 54 локалитета, које је потпуно идентично. Пред нама се поставило питање назива те писмености, њеног имена, иако је познато ком народу она припада. Неки су у Србији почели да ту писменост називају Винчанском, по имену једног од главних локалитета на којима је нађена. С обзиром да је писмо нађено на више локалитета и да се исто налази и пре времена овог културног периода не може се назвати по имену једног каснијег локалитета. Предлози који су долазили из Европе да се то писмо назове дунавским или европским такође нису прихватљиви. Ми смо ову писменост назвали логично србском као што је названа мисирска и сумерска, по имену народа, односно прецизније – древна србица. Да је то име оправдано најбоље сведочи доња табела на којој се види 22 иста слова у древној и савременој србици.

Професор Пешић је сачинио једну временску таблицу настанка разних писмености. Та временска скала је потврђена на међународном научном скупу у Новом Саду под именом „Знаци цивилизације“.

Једину исправку на овој таблици коју можемо учинити јесте да је, према најновијим открићима, мисирска писменост старија од сумерске, што раније није било познато.

Данас можемо, са доказима у рукама, рећи да је древна србица била основна писменост за све европске писмености, Средоземље, предњу и централну Азију. То се доказује на три начина. 1. Време настанка и ширења писма. 2. Истоветна слова са истим гласовима. 3. За писма која садрже различита слова, она се доказују кроз числену вредност слова у численим таблицама.

Редослед усвајања древне србице код других народа био је следећи. Прво је усвојена у Асирији, писменост која се данас назива арамејском. Затим је усвојена у Феникији као продужетак асирске писмености. После Асирије ту писменост донели су са собом у Италију, употребљавали и ширили Рашани, Расени, данас познати као Етрурци. Потом је србица прилагођена грчком језику. После Грка србица је усвојена и од Јевреја.  Србица је такође постала писмо разних и мање значајних народа.

Употреба србице у Асирији, коју данас називају арамејским писмом, било је одлучујуће за њено ширење у тада познатом свету. Писмо је однето из Европе у Азију приликом првог аријевског похода под Нином Беловим. У исто време ово писмо је стигло до Индије где је од њега настала брахманска писменост.

После асирског царства србица је употребљавана као званично писмо и у медијском царству. Тако је постала писменост свих народа на Блиском истоку и у средњој Азији. Разни народи су је прилагођавали својим језицима и мењали облик слова, али су ипак слова и њихова гласовна вредност остали непромењени.

Овде се види упоредна числена вредност слова код Срба и Грка. Лино Рашанин је негде у деветом веку или почетком осмог века старе ере прилагодио србску азбуку за Грке. Урадио је то тако што је заменио само она слова из древне србице чију гласовну вредност Грци нису имали у своме језику. То су: Ђ ђерв, Ж жаза, Џ џау  и Ш ша. Од ових слова је направио грчка слова: ета, тета, пси и омега. Ова слова су задржала исту бројну вредност као и у србици. Док је слова В веда,Ч чима и Ц цифа, задржао само у численој скали. Србско слово веда, које је у древној србици било на шестом месту у азбуци и имало бројну вредност шест, Грцима је личило на дупло гама и називали су га „дигама“ и имало је исту бројну вредност. Слова чима и цифа се налазе само у численој скали са истим бројним вредностима као и у србици. То је најјачи доказ од кога су примили писменост. Србско слово В веда, заменило је грчку бету под именом вита. То се десило у време после освајања Александра Великог. Грци су од тада, као и данас, слово бета писали са МП или само са М. Србско слово В веда, из древне србице Грци су задржали у численој скали за број 6. Дуго времена су га писали на исти начин као у време Винчанске културе и називали – дигама, зато што их је подсећало на дуплу гаму.

Због широке употребе грчког језика, заједничког суживота и међусобног прожимања две културе, србске и грчке, Србима су се вратила она слова србице којима су Грци дали своја обележја. То су дуга ета, каснија ита, тета, пси и омега. Ова слова су ушла у србску азбуку као додатна.

Svesna toga da je ovaj post i onako vec predugacak, ostaje mi da vas uputim na sajt

dr Jovana Deretica, gde je detaljno izlozeno to sto je usvojeno na

I Mеђународном конгресу о докириловској писмености и претхришћанској култури, одржаном у Петрограду 12-14.05.2008.године

Advertisements

Аутор: nedodjija

blog o zivotnim alternativama...

10 thoughts on “Vincanska kultura i nasa pismenost

  1. ……i bejasmo pismeni….eh

    • Veco, jos uvek ne umem da citam misli… (mada radim na tome …) :)… dal` to znaci da se slazes, il` da zalis za proslim vremenima… jer sad nismo..(pismeni)…?

      • Mnogo smo BILI, mnogo smo MOGLI, ali ništa , ili vrlo malo od svega JESMO. To sam htela reći )))))))))))))))))
        I žao mi je zbog toga. Mnogo.

      • Veco, mi sada JESMO… i to na mnogo nacina, ne umem ja to bas u reci da obucem, ali – i pored svih nedaca koje ovaj narod trpi, (i to ne samo poslednjih 20 godina!) mi ovo izdrzavamo, mnogi su zalutali, ali ima nas dosta koji smo budni i „svetlimo“, svesni smo… osecam ja cega je tebi sve zao, ali ovaj narod i pored sve te tuge, sile koju trpi, nepravde, narod i dalje izdrzava…. u tome je nasa snaga… a nicija nije gorela do zore, pa ce i ova nesreca da prestane, ali treba sacekati, imati dovoljno snage i izdrzati…. a mislim da mozemo, i mislim da ovo nece jos dugo trajati….
        da sam vestija recima, mogla bih ti to nacrtati…. ovako, pokusaj da „uhvatis“ ono sto osecam… 🙂

  2. Osećam i shvatam sve što pišeš…Ako i JESMO, premalo MOŽEMO da iskoristimo, da POKAŽEMO, da to na dobrobit , da dobro ČINIMO. ZLO ne dozvoljava, sapliće nas, i toga mi je neizmerno ŽAO.
    ŽAO mi je LJUDI.

    • vidi ovako, neki dan sam na blog stavila jednu molitvu…. malo cudnu, ali je u sustini to, gde izmedju ostalog kaze: Molio sam Boga za snagu, a On mi dade prepreku da ojacam. Molio sam Boga za mudrost a On mi dade probleme, da resavam. …
      e sad, ja nisam vernik ( iz ubedjenja, a ne sto su propustili sa verom da me upoznaju !), ali se trudim da mudrost prepoznam gde god je nadjem… a ovo ima mnogo smisla: mislim da nam je prepreka postavljena (od boga, prirode, kolektivne svesti….) da bi smo naucili da je prebrodimo, da resimo problem…. to vidim kao kad imas dete koje propusta da shvati smisao neke lekcije, pa moras mastovito da ga vodis deo po deo i da mu postavljas „prepreke“ prvo nize, pa sve vise i vise da ga vodis ka resenju zadatog problema…. mislim nesto da imamo „zadatak“ da pomognemo svom narodu da shvati gde je izlaz iz ove barustine u koju smo upali, pa se batrgamo, umesto da „stanemo na loptu“ i da sagledamo: gde smo dospeli, gde je resenje i kako da se organizujemo da zajednicki isplivamo….
      mislim da prosto nemamo vremena da zalimo – imamo obavezu da delamo…
      🙂

  3. RECI PRVI SRBSKI BUKVAR VINCANKOG PISMA
    Ako su stvorene reci u cilju lakseg ucenja i pamcenja slova : LuG, PLuG, PuT, LuK, GoL, PoL, KoLo, KoG … i ako se to odnosi samo na slova odredjenog pisma-(VINCANSKOG) , a reci SRBske, onda je i pismo srbsko.
    Ako su stvorene reci kao uputstvo kako nesto napraviti,a imaju smisao samo ako se misli ili napisu VINCANSKIM pismom, samo izgled tih slova daje sliku tog objekta : DoM-okretanjem D (kuca bez odzaka) M (kuca sa otvorom za dim) , C`OS`KA-(savremeniji tip kuce, coska nije ugao vec kuca), PIRAMIDA , PiramiDA-(P i-dalje ram-okvir, izgled piramide u prvoj proekciji, i-dalje, DA-bocni izgled D ili A) , klupa K l U pa (K veliko U pa-opet, ponavljanjem K i veliko U dobije se izgled klupe) …
    Ako U-znaci i danas isto, ako I- znaci i dans dalje, ako RAM-znaci i danas isto, ako O-znaci okreni,kruzi , ako se pise vincanskim pismom, onda ovakve reci dobiju pravi i prvobitan smisao.
    Neke reci su toliko savrsene jer su u njih ugradili svoje znanje o necemu; LETO-godina (LET-i danas isto znaci O-krug), sta leti u krug i oznacava godinu ako nije zemlja, oko cega leti u krug ako nije oko sunca. Da su Srbi mislili da sunce kruzi oko zemlje onda bi LETO oznacavalo dan, 19. avgust dan PREOBRAZENJE-MENJ SE I GORA I VODA tvrdili su Srbi, a tek skoro nauka potvrdila, tog dana solarni ekvator prelazi preko magnetnog i dolazi do smene baznih i kiselih kisa , SLAMA- naziv je za ono sto se danas naziva galaksija mlecni put, a za Srbe je slamanje tragova dalekih zvezda , DRVO-( dr-put,drum -put pametan-uman, v-voda, o-krug, put vode u krug, od zila do lista i nazad do zila, stvara se drvo …
    Ako je pismo pronadjeno na nasim prostorima ,ako slova tog pisma objasnjavaju samo nase reci ,ako je taj prostor nazvan media po bakru-med, a on po zemlji izlaganoj visokoj temperaturi na kojoj su ostale kaplice bakra i receno da zemlja medi , ONDA JE SVE TO NASE

  4. Dobro mi dosao Milenko !

    da…. u pravu ste – vrlo je cudno pismo nazvati „vincanskim“ kad narod koji jos uvek na tim prostorima zivi i slicnim pismom pise – nosi naziv srbski…. sve ovo samo govori o mastovitosti onih koji koji pokusavaju na nam uniste znanje o sopstvenim korenima… 🙂

  5. Ima li iko bilo kakve makar razumne spekulacije o tome kavim jezikom su ti tadasnji ljudi govorili u smislu koja reci iz bilo kog danasnjeg jezika bi mogle biti bliske „Vincanskom“. Znam da neka literatura pominje „Anatolian“ i/ili „proto-Anatolian“ ali i to ba snije nikakave ingormavija jer onda sledi “ Hittite cuneiform writing system limits the enterprise of understanding and reconstructing Anatolian phonology“ a fonologija je ono sto zapravo cini jezik – kako reci zvuce kad se izgovore. Tako da gornja recenica znaci „zapravo nemamo nista“. Znam i da je bio neki pokuisaj rekonstruisanja proto-jezika (proto Indo European – PIE) na osnovu trazenja koje i kakve reci su prisutne u mnogim danasnjim Evropskim jezicima plus Sanskrit ali nesto nisam nasao da je i to bas dovelo do necega tj. ne videh nesto sto bi bilo racnik sa izgovorom. Znaci izgleda da neko mora opet da bude hrabar i nesto (zapravo mnogo) da pretpostavi i onda pokusava rekonstrukciju od te neke pretpostavke i povezivanje s ovim sto mislimod a je bilo pismo. Takva pretpostavke se se ne mogu dokazati ali mogu zvucati razumno i ako kasnije daju razumni rezultat onda bi imali nesto. Mozda neko to vec radi ili je (u)radio a mi samo nismo obavesteni?

    • dobro mi dosao Neko !
      u stvari nemam informacija da je neko odradio taj posao… mislim da smo jos uvek u fazi „hrabrog pretpostavljanja“… mada je i to bolje nego da nema nikakvih aktivnosti, ili da se prosto prihvate tudje pretpostavke…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s