Nekad davno (obzirom da dosta pamtim), izgledalo mi je sasvim normalno da se neka nasa deca opredeljuju za razne zanate. Industrija je radila punom parom, jeste da se po republikama malo cudno razvijala, ali islo se napred i smatrala sam normalnim da deca biraju zanate i da je sasvim normalno da ne teze svi visokom obrazovanju…
E pa, od skora sam razvila „duple standarde“.
Neobicno je da u ova teska vremena imamo posla, ali posrecilo se i radionica nam je puna „dece“ koja rade sezonski za neki dzeparac. Tako ja, ne mrdajuci prakticno iz sopstvenog dvorista, upoznajem dosta novih ljudi i imam priliku da ih posmatram. Uporedjujem razne naravi, nacin kako prilaze poslu, stanje svesti i svesnosti i pokusavam da sagledam sve njihove osobine: i vrline i mane.
Vecina njih jos uci i studira, bore se da olaksaju roditeljima a i da sebi omoguce davanje ispita, kupe sebi neophodne sitnice… Uglavnom su nam deca veoma skromna. Medjutim, kad vidim sad, iz ove perspektive, koliko njih se opredelilo za usluzne zanate, pocinje nesto dusa da me boli. Uglavnom se bore za mesta u skolama iz kojih ce izaci kao frizeri, pedikiri, turisticki tehnicari, razni zanati oko popravke i odrzavanje vozila, klima uredjaja, kuvari, bave se hortikulturom… i sve to mozda i nebi bilo neobicno da nije jedne druge situacije:
U jednom razgovoru sa direktorom jedne banke raspitivali smo se o tome, sta je to u svetskoj ekonomskoj situaciji sto ima ovakve posledice na desavanja u nasoj zemlji. Zena nas je iznenadjeno pogledala i prokomentarisala da problemi placanja (ili neplacanja ) u nasoj zemlji nemaju nikakve veze sa onim spolja. Ovakva ekonomska situacija je izazvana povlacenjem novca iz opticaja, a to moze da uradi samo nasa centralna banka po nalogu nase vlade…
Strasno mnogo malih preduzeca ima trenutno nepremostive probleme. Kontam, kontam i u neko zlo doba skontam da stvari stoje ovako: ako hoces da udjes na trziste neke zemlje, a ne mozes zbog privatnog sektora te zemlje, onda prosto porusis privatni sektor date zemlje (uz pomoc njihove sopstvene vlade) a posle prosto udjes, da bi se bavio svime onim sto su sitni privatnici te zemjle radili a vise ne rade jerbo su propali ! Onda sve njihove radnike pokupis i organizujes stvari kako tebi odgovaraju: odredjujes plate, uslove rada… sve sto ti odgovara i na nacin kako ti odgovara… sto nas i nasu decu svodi na nivo robova !
I tako, odjednom mi obrazovanje nase dece za razne usluzne zanate dodje kao strasno uvredljiva stvar, jer ih skolujemo da sutra budu sluge strancima, a oni ima da budu zahvalni i da kazu „hvala“ kad im se ucini cast da ih neko smatra dostojnim da ih zaposli…
Jesu li ovo stvarno dvostruki standardi u mom razmisljanju?
Nedodjija 